Saša Nedeljković: SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ

Podelite:

Sokolsko društvo Metković bilo je u sastavu Sokolske župe Mostar. Sokolska
društva držala su svoje tečajeve. Godine 1926. držala su tečajeve društva
Metković, Nevesinje, Kotor, Đenović, Cetinje i Podgorica. (1)

U Metkoviću je 20. maja 1923. održan IV okružni slet okruga mostarskog. Sa sokolima iz Mostara pošlo je i 50 vojnika 7. artiljerijskog puka. Uz sokole i vojnike pošlo je
mnoštvo građana iz Mostara. Na stanici u Čapljini priključili su se sokoli iz
Čapljine, Stoca i Ljubuškog. U Metkoviću voz je dočekao starešina sokolskog
društva iz Metkovića, dr. Mate Koščina, sa celim svojim članstvom i
građanima, koji su bili prijatelji sokolstva. (2)

Sokoli iz Metkovića sarađivali sa drugim sokolskim društvima. Sokoli iz
Dubrovnika priredili su izlet u Ston 2.6.1929. sa 161 članom svih društvenih
kategorija i Sokolskom muzikom. Istog dana Sokolsko društvo Metković
priredilo je izlet u Ston. Na obali sokole iz Dubrovnika dočekala je stonjska
omladina i Sokolsko društvo iz Metkovića sa svojom muzikom, poklicima kralju,
Sokolstvu i Jugoslaviji. Na obali ćerka apotekara Nada Matičević pozdravila je
sokole govorom i predala kitu cveća starešini Niku Šutiću. Sa balkona
opštine sokole je pozdravio načelnik Niko Buško, a u ime sokola odgovorio mu
je dr. Mato Košćina iz Metkovića. Priređena je javna vežba, a nakon vežbe
sokolske muzike iz Metkovića i Dubrovnika priredile su koncert narodnih
komada. Rastanak je bio dirljiv.(3)

U Opuzenu je 21.8.1932. priređena javna vežba, na kojoj je uzela učešća gotovo cela
Neretvanska krajina. Najbrojnije je bilo Sokolsko društvo Metković, koje je
došlo sa muzikom i svim kategorijama. Društvo Trpanj poslalo je delegate sa
načelnikom na čelu. Pre podne su održane, na specijalnim neretvanskim
čamcima, zvanim “trupe” veslačke utakmice. Pobedio je Ante Ereš. Posle
veslačkih održane su plivačke utakmice na opuzenskoj plaži, zvanoj “pržinada”.
U povorci, koja je predvođena sokolskom muzikom obilazila mesto, učestvovao je
ceo Opuzen sa okolinom. Uveče je održana akademija na kojoj se istakla tačka
Vide sa izvođenjem “Skupine ritmičkih vežbi”. Vida je bila iz Ljubljane,
letovala je u Trpnju odakle je došla u Opuzen zbog priredbe. Metkovčani pod
vođstvom Miše Paranosa izveli su “Kozaček”, koji je par puta bio ponovljen.
Milica Maškarelo spremila je decu za deklamacije. (4)

Metković je bio sedište VI okruga Sokolske župe Mostar. Društvo je priredilo
4. septembra 1932. javnu vežbu sa akademijom kojoj su prisustvovala društva iz
Stoca, Ljubuškog, Čapljine i Opuzena, kao i sokolske čete iz Tasovčića. Posle
podne formirana je povorka na čelu sa sokolskom muzikom, od sokolane do
vežbališta, na igralištu JSK „Narona“, koje je bilo okićeno zastavama i
zelenilom. Javna vežba počela je govorom prosvetara Iva Gabrića. Od vežbi
izvedena je ritmička igra „Maro Resavkinjo“ od ženske dece. Priređena je
utakmica u odbojci između sokolskih društava Opuzena i Metkovića. Uveče je
priređena akademija. Prvo je naraštajka Grozdana Košćina deklamovala „Pozdrav
Jugoslaviji“, zatim su ženska deca izvela „Maro Resavkinjo“. Ženski naraštaj izveo je „Crnogorke“, a muški naraštaj „Kozaček“. Na akademiji je nastupila i
sokolska četa iz Tasovčića. Na sveopšti zahtev ženska ritmička vežba „Maro
Resavkinjo“ kao i „Kozaček“ muškog naraštaja morali su biti ponovljeni. Za
uspeh vežbi bili su zaslužni Nevenka Kovačević i prednjački zbor. Po
završetku akademije priređen je ples.(5)

U starešinstvu Sokolskog društva Metković bili su 1934. : Starešina Mato
Koščina, zamenik Josip Lujak, načelnik Nikola Šunjić, zamenik načelnika
Slobodan Mišur, prosvetar dr. Ivo Bosnić-Kovačić, sekretar Krunoslav
Korlaet, zamenik sekretara Jozo Palaverza, blagajnik Mato Kovačević, društveni
lekar dr. Veselin Samardžić, referent za čete Mišo Paranos, zamenici
referenta za čete : dr. Veselin Samardžić i Risto Đurić, referent za štednju
Mato Kovačević, zamenik referenta za štednju Risto Đurić, poverenik N.O.O
Hinko Bartulović, referent za muziku Josip Lujak. Odbornici su bili :
Krunoslav Korlaet, Ivo Gabrić, Hinko Bartulović, dr. Veselin Samardžić, Jure
Damić, Mato Kovačević, Risto Đurić. Zamenici : Božo Vidin Gluščević, Ćiril
Jurjević, Josip Palaverza i Davorin Popović. Revizori su bili : Frano Jurković
i Luka Kogoj. Zamenici revizora bili su : Radovan Karković i Dušan Čolaković.
U Sudu Časti bili su : Mato Koščina, dr. Ivo Bosnić, Jure Jurković, Jovo
Popovac i Josip Lujak. Zamenici bili su : Lazo Popovac i Jure Damić. (6)

Na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7.
juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova
petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Zavete su davale sokolske jedinice
i članovi sokola. Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona
doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i oduženje velikog povesnog duga
neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Svaki soko je posle potpisa lične
zavetnice postajao Soko–zavetnik. (7)

U Metkoviću je 11 jula 1937. položen kamen temeljac Sokolskog doma. Varoš je
bila iskićena zastavama. Svečanosti su prisustvovali vlasti, zamenik starešine
župe Mostar, delegati okolnih sokolskih društava i četa i predstavnici
udruženja i ustanova. Bio je prisutan pravoslavni paroh, dok se rimokatolički
župnik kome se društvo obratilo zbog osvećenja doma nije odazvao pozivu. Bila je
odsutna i opštinska uprava. Govorio je starešina društva dr. Košćina o pozivu
sokolstva i značaju Sokolske Petrove petoljetke. U temelj doma je postavljena
povelja, ispisana na pergameni : „Izvršavajući svoj zavet u prvoj godini Sokolske
Petrove petoljetke – 1936 – 1941. god.- u slavu Boga, za pokoj duše Kralja
Mučenika Aleksandra I, sretan i dug život mladoga nam Kralja Petra II, sjaj i
veličinu Jugoslavije, Sokolsko društvo u Metkovićima, danas 11 jula 1937 ovom
domu, kao trajnom spomeniku Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu — doprinosom
građana, svojih članova, brigom i trudom Upravnoga odbora i Odbora za gradnju
doma, u prisustvu pretstavnika državne vlasti, udruženja, ustanova, delegata br.
Župe, sokolskih društava i četa, svojih članova, naraštaja i dece, građanstva,
temelje postavi. … ”.U povelji su bili navedeni svi članovi upravnog i
građevinskog odbora. Starešina je položio i uzidao diplomu u temelje doma, … .
Govorio je izaslanik Sokolske župe Mostar, direktor gimnazije Bruno Marčić,
ističući značaj tog dana i čestitajući Sokolskom društvu Metković na njegovom trudu i uspehu. Sokolski dom trebao je da bude građevina sa velikom dvoranom, pozornicom, galerijama, odeljenjima za čitaonicu, za pojedine sekcije društva i prostranim dvorištem koje je trebalo da služi kao letnje vežbalište.(8)

Sokoli su bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Sokolsko društvo
Metković „vršeći svoj kolektivni zavet u vremenu sokolske petoletnice“
pristupilo je pošumljavanju goleti zasađivanjem sokolskog „Petrovog gaja“
borićima: „Sudelovanjem svojih članova, najuglednijih metkovićevih građana i
njihovih porodica zasađeno je 200 borića. Međutim, uskoro nakon toga sav naš
trud bio je uništen. Borovi su naprosto poguljeni“. (9)

U Metkoviću su bili poderani svi sokolski plakati za proslavu Prvog decembra. U oči Dana ujedinjenja vrata sokolane bila su uprljana i oštećena, a pred vratima je bio zapaljen sanduk, sa zapaljivim materijalom, ali je na vreme sprečena šteta. Hajka se vodila protiv starešine društva dr. Mateja Košćine, književnika i jednog od vođa nacionalne omladine pre Prvog svetskog rata. Zato što je bio soko,
premešten je Mornarić u Tomislavgrad. Otpušten je član sokolskog društva
Mustur, koji je bio zvaničnik kod poreske uprave. (10) Posle Aprilskog rata 1941.
Sokolsko društvo Metković bilo je zabranjeno u NDH. Članovi su bili
progonjeni a arhiva društva uništena.

Saša Nedeljković za Vidovdan

1. „Župa Mostar; „Sokolski glasnik“, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929, br.13,
str.12; „Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4,
str. 205;
2. P. Čolić, „IV okružni slet okruga mostarskog”, „Sokolski glasnik“,
Ljubljana, 1923, br. 9-10, str. 313;
3. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo
Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90;
4. Soko, „Sokolsko društvo Opuzen”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8.
septembra 1932, br. 36, str. 5;
5. „Sokolsko društvo Metković“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15.
septembra 1932, br. 37, str. 5;
6. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, knjiga I, Beograd 1934, str.
LXII;
7. Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“, Beograd, br. 7,
septembar 1937, str. 267, 268–272;
8. „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Metkoviću”, „Sokolski glasnik“,
Beograd, 24 juli 1937, br. 23, str. 8;
9. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169–171;
10. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29
decembar 1939, br. 52, str. 2;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here