Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Nova Gradiška 

Podelite:

 

  

  Za današnje istoričare Srba u Hrvatskoj važno je pitanje odnos sokolske organizacije i Srba u Hrvatskoj. Taj odnos se može videti u sokolskim društvima i četama. Jedno od tih društava bilo je Sokolsko društvo Nova Gradiška iz Sokolske župe Zagreb. Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je Zrinjsko-Frankopansku akademiju. Akademiju je otvorio starešina društva Stjepan Gruber predavanjem u kome je ocrtao istorijski profil i vrednost Zrinjskog i Frankopana. Ostali deo programa akademije ispunilo je Srpsko pevačko društva “Zora”. U listu „Sokolski glasnik“ istaknuta je saradnja “Zore” sa sokolima u svim nacionalnim manifestacijama i proslavama. (1) Društvo je održalo 14.9.1930. javnu vežbu. Nastupile su prvi put sokolske čete (42). Sudelovalo je Sokolsko društvo Pakrac sa fanfarom, kao i seoske čete iz Mašića, Medara i Starog Petrovog sela u velikom broju. Mašićani su došli i sa muškom i ženskom decom, koji su nastupili u narodnoj nošnjama svih 24. Sve čete kao i deca bili su pozdravljeni sa oduševljenjem. Posle njih su nastupili članovi sa prostim vežbama (18), zatim 8 članica sa prostim vežbama. Za njima nastupilo je 50 muške dece sa svojim vežbama. Do tada je na priredbama društva nastupalo samo po desetoro dece. U velikom broju vežbala su i ženska deca. Zajedno sa muškom decom izvodila su igre. Vojnici iz garnizona nastupili su sa prostim vežbama i vežbama sa puškama. Nova tačka bila je odbojka, koju je igralo 6 članica i 6 naraštajki. Uvežbao ih je Vladimir Orel, koji se nalazio u Novoj Gradiški na odsluženju svog đačkog kadrovskog roka. Na preči je nastupao Orel, olimpijski prvak. Izvodio je gimnastičke vežbe. Uveče je priređena akademija. U vežbama sa bakljama nastupilo je 6 članova i 3 članice. Vežbu je sastavio Orel.  Sokolice iz Pakraca izvele su kompoziciju “Mornari”sa veslima. Muški naraštaj društva Nova Gradiška nastupio je  sa skokovima. Nastupilo je 140 aktivnih članova. Pisac članka u listu „Sokolski glasnik“ istakao je da se u redovima društva osećao manjak u muškom i ženskom naraštaju i pored gimnazije u mestu, “ali uzroke bi trebalo tražiti na drugom mestu”.  (2)

Sreski načelnik u Novoj Gradiški poslao je banu dr Ivi Peroviću 10 marta 1933. izveštaj o radu Križara:  „Nakon proglasa biskupske poslanice opazio sam u Novoj Gradiški agilno i intenzivno sastajanje Križara čiji se rad razvija pod vodstvom ovdašnjeg župnika Petra Pavišića, istaknutog separatiste. Članovi Križara regrutuju se gotovo isključivo iz školske mladeži ovdašnje gimnazije. Glavno sastajalište  i njihove društvene prostorije nalazr se u župnom dvoru. Time što je križarima uspjelo da u svojoj sredini okupe većinu školske mladeži, naročito odraslije, razumljivo je da je svaki uspešniji rad sokolstva u   Novoj Gradiški vrlo otežan i gotovo onemogućen”. Kapelan Pašiček odvraćao je školsku decu od učešća u sokolima. Osim Đačkog križarskog bratstva  u Novoj Gradiški delovalo je i Križarsko sestrinstvo. (3)

U upravi Sokolskog društva 1934. bili su : starešina dr. Jovan Marić, zamenik Ante Brkljačić, sekretar Đuro Vučković, predsednik prosvetnog odbora Milan Kaman, načelnik Stevo Milojević, zamenik Nikola Đurić, načelnica Mara Hajek, zamenica Zdenka Neferović, blagajnik Pero Gazapi, referent za sokolske čete  Nikola Đurić. Članovi uprave bili su : Andro Frušić, Karlo Cviić, Juraj Kratki, Nikola Krezić, Jovan Nikolić, dr. Šime Novosel i Milan Kostić. Zamenici su bili : Emil Ketig, Savo Bogojević, Rajko Marković, Milan Stojaković, Milorad Vlatković,  Matija Kolarić i Dragomir Stanić. Revizori bili su : Mihajlo Matić, Svetislav Ogorelica i Stjepan Derežanin. Zamenici su bili : Jašo Milojević, Stjepan Radić i Nikola Krajnović. U Sudu časti bili su : Josip Žagar, Franjo Neferović, dr. Ivo Pšeničnik, Dragoljub Jovičić i Julio Vašsler. Zamenici su bili : Nikola Debač, Josip Kruljac mlađi i Ante Prpić. (4)

Načelništvo sokolskog društva Nova Gradiška, uz pomoć prosvetnog odbora i društvenog lekara priredilo je prednjački tečaj. Tečaj je počeo 23 novembra 1934. i trajao do 24 decembra 1934. Za tečaj se prijavilo 11 članova, 1 članica i 1 naraštajka. Ispit je položilo 4 kandidata. Sa novim prednjacima ublažen je nedostatak  dobrih prednjaka u društvu. (5)  Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je  Štrosmajerovo selo 10 februara 1935. u sokolani. Program je bio : 1. Neda Milojević je deklamovala “Biskup Štrosmajer”, 2. Lada Ketig je deklamovala “Biskupu Štrosmajeru” od P. Preradovića, 3. profesor i član sokola Nikola Stojaković je predavao “Nikola Tesla”.  Štrosmajerovo selo bilo je slabije posećeno od Svetosavskoga sela. (6)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je u sokolani Zrinjsko-Frankopansku akademiju. Sa akademijom je bilo spojeno Istarsko veče, posvećeno “neoslobođenoj” braći u Istri. U programu je učestvovala fanfara društva. Program akademije bio je : 1) C. Sjeverac je deklamovao odlomak iz “Trublje slovinske” od Menčetića; 2) Profesor Juraj Kratki je predavao “Simboličko značenje Zrinjsko-Frankopanske tragedije”; 3) kolektivna deklamacija 15 naraštajaca  “Rastuženi Soko”; 4) Nedeljka Milojević je deklamovala “Pjesmicu u istarskoj noći” od R. Katalinić-Jeretova; 5) muški naraštaj je izveo vežbe na ruči. Član sokola J. Kratki je u svom predavanju izneo najvažnije momente iz  Zrinjsko-Frankopanske zavere i uporedio je kalvariju najmoćnijih hrvatskih velikaških porodica sa stradanjem i nadčovečnim naporima našeg naroda u borbi za oslobođenje. Na kraju je ocrtao prilike posle Zrinjsko-Frankopanske pogibije,  i podsetio na stradanja življa u Istri i njegovu borbu za osnovna prava čoveka. (7)   Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je 30 juna 1935. na svom vežbalištu godišnju javnu vežbu uz sudelovanje okolnih društava i četa. Pre podne u 9 časova održane su probe na vežbalištu. Svečana povorka išla je kroz grad u 11 časova, a u 16 časova bila je javna vežba posle koje je sledila zabava sa igrankom. Raspored vežbe bio je : 1. Ženska deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 2. muška deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 3. ženski naraštaj izveo je proste vežbe; 4. muški naraštaj izveo je proste vežbe; 5. vojnici su izveli vežbe puškama; 6. članovi i naraštaj mesnog društva izveo je vežbe na spravama; 7. vežbe gostiju; 8. deca, naraštaj i članstvo izveli su igre i raznolikosti; 9. proste vežbe za slet u Sofiji (članovi); 10.  članovi četa izveli su proste vežbe; 11.  proste vežbe za slet u Sofiji (članice); 12. mimohod i pozdrav zastavi. U programu je učestvovala fanfara  društva Nova Gradiška i pakračkog sokolskog društva.  Na javnoj vežbi učestvovale su skoro sve čete  društva Nova Gradiška : Mašić (20 članova), Medari-Trnava (22), Staro Petrovo Selo (80), Cernik (18), Šumetlica (52), Donji Bogićevci (7) i Bodovaljci (13).  Od okolnih društava učestvovala su :  društvo Okučani  (19) sa četama : Bodegraji (13), Cage (7), Lađevac (15) i Borovac (19); društvo Novska (20), Pakrac (38), Slavonska Požega (51), Bosanska Gradiška (31) i Stara Gradiška (6). U povorci koja je obišla  gradski trg i ulice oko trga učestvovalo je 389 lica od čega 16 konjanika, koji su jahali ispred povorke. Nastupilo je 530 vežbača, a od toga je bilo 24 vojnika, koji su izvodili vežbe sa puškama i vežbe bodovima. Jedna od najboljih četa bila je četa  Staro Petrovo Selo koja je došla sa 80 učesnika. Na vežbi je bilo dosta pripadnika četa, koji su kao publika posmatrali vežbe umesto da i sami učestvuju. Na vežbama na spravama pored domaćih učestvovali su gosti (Pakrac i Požega). Pošto je obavljen mimohod i pozdrav zastavi, načelnik Milojević govorio je postrojenim vežbačima i prisutnoj publici o sokolskoj ideologiji. Posle vežbe bila je priređena sokolska zabava sa igrankom. (8)

Glavna  godišnja skupština  Sokolskog društva  Nova Gradiška održana je 19. januara 1936. Starešina društva dr. Šime Novosel otvorio je skupštinu. U svom govoru osvrnuo se na položaj u kome se nalazi sokolstvo. Pozvao je članstvo da istraje u sokolskom radu.  Tajnik Branko Todorović pročitao je poslanicu Saveza Sokola. Društvo je učestvovalo na sletu u Sofiji. Izabrana je uprava u kojoj su bili : Starešina dr. Šime Novosel, zamenik starešine Pero Gazapi, tajnik  Branko Todorović, prosvetar Emil Ketig, načelnik Stevo Milojević, … . (9) Sokolsko društvo u Novoj Gradiški priredilo je 26 januara 1936. u sokolani  svetosavsko selo, spojeno sa čajankom i plesom. Predavanje o sv. Savi držao je prosvetar Emil Ketig. (10) Društvo Nova Gradiška priredilo je Štrosmajerovo selo 2 februara 1936. spojeno sa čajankom i plesom. Profesor Juraj Kratki držao je predavanje o radu i pogledima vladike Štrosmajera. (11)

Proslavljena je 30-godišnjica Sokolskog društva Nova Gradiška. 21 juna 1936. Na dan proslave fanfara društva je prošla ulicama i svirala budnicu. U sokolani je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina Novosel, a fanfara je svirala himnu. Posle toga J. Kratki je pročitao povest Sokolskog društva u Novoj Gradiški. Zatim je govorio zamenik načelnika župe Zagreb S. Tončić. Sednica je završena skupnim pevanjem “Hej Sloveni”. Posle podne je iz sokolane krenula povorka svih kategorija društva i gostiju. Povorka je uz sviranje fanfare prošla glavnim gradskim ulicama. U povorci je bilo oko 410 lica.  Zbog kiše javna vežba je počela kasnije. Nastupila su muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, članovi i članice i članovi četa u prostim vežbama (7 tačaka).  Vojnici su vežbali sa puškama, a članovi i naraštaj izvodili su vežbe na spravama.  Posle vežbe čete iz Lađevca, deca, naraštajci i članovi nastupili su u igrama i raznolikostima. Na kraju javne vežbe članice i članovi četa i ženski naraštaj odigrali su nekoliko narodnih kola, obučeni u narodne nošnje. Tačku je kreirala načelnica Hajek. Održane su proste vežbe članova četa, raznolikosti i igre. Javna vežba završena je mimohodom 366 vežbača i 24 vojnika i pozdravom zastavama. Proslavi je prisustvovao jedan od osnivača prvog Sokolskog društva u Novoj Gradiški iz 1906.  Jaroslav Šug, a kao delegati župe Zagreb : dr. Stanko Tončić, II zamenik načelnika župe; Jovanka Mileusnić, načelnica župe i Antun Urban, član uprave. U proslavi su učestvovala društva : Sisak, Staza, Hrvatska Dubica, Stara Gradiška, Okučani, Bosanska Gradiška i Slavonska Požega. Osim društva Nova Gradiška učestvovale su i čete Papići, Borovac, Paklenica, Mlaka, Bodegraj, Lađevac, Cage i Rajić. Posle javne vežbe bila je organizovana veselica uz ples i  pesmu. Vreme je bilo tmurno i nesigurno. (12)

„Sokolski Glasnik” pratio je u svojim člancima zajednički otpor Srba i sokolskih društava pokušajima da se oduzimaju sokolski domovi. U članku „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški” isticalo se da je zaključak Gradskog veća, da se sokolskom društvu oduzme zemlja, darovana za dom, i da se uz minimalnu odštetu, oduzme i sam sokolski dom izazvao negodovanje. Dalje se u članku isticalo da je sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Bilo je i Hrvata ali zbog terora ulice, mnogi Hrvati  držali su se po strani. Dotle su Srbi prihvatili sokolsko društvo kao svoje najmilije društvo i u njemu se okupljali. U Novoj Gradiški živela je tada jedna trećina srpskog stanovništva.  Inicijativa za oduzanje zemlje i doma potekla je od ekstremnih elemenata i uličnih bukača. Zato su svi predsednici opština sa srpskom većinom u okolini, kao i sve pravoslavne crkvene opštine, sva nacionalna i kulturna jugoslovenska društva, izjavila svoju solidarnost sa Sokolskim društvom u Novoj Gradiški i tražilo da se sokolski dom ostavi sokolima. Isticalo se da je sokolski dom  nacionalni  i kulturni centar Nove Gradiške i čitave okoline i važno ognjište nacionalnog rada. Sokolsko društvo u Novoj Gradišci, sa predstavnicima novogradiške okoline, kao i sreza okučanskog, bilo se spremalo da preduzme sve mere, kod svih merodavnih faktora, da onemogući oduzimaljnje svog doma. (13) U članku „Čitajući novine …” list je preneo da je Zagrebački „Jutarnji list “ našao da je „najinteresantnija tačka” u radu gradskog veća u Novoj Gradiški bilo oduzimanje sokolskog doma. Javljao je da je predsednikgradske organizacije HSS Dijenes, taj akt obrazložio da sokoli „negiraju Hrvate”. Dr. Miloš Divić, zastupnik SDS, u svom izlaganju apelovao je da sokolski dom ostane vlasništvo sokolskog društva.  (14) Sokoli su ipak nastavili da koriste svoj dom za svoje  priredbe.

Sokolsko društvo Nova Gradiška je zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja priredilo 1 marta 1941. Sveslovensko narodno veče. Priredba je otvorena kratkim govorom starešine dr Gajskog, a zatim je publika pevala “Oj Sloveni”. U „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Prostrane dvorane novoga Sokolskog doma bile su prepune razdraganog sveta, u žarkim bojama naših narodnih nošnji. Takvo bogatstvo narodnih kostima nije se skoro videlo u Novoj Gradiški. Većinom su bile posavske nošnje, ali su zapažene i zagorske, slovenačke, hercegovačke, crnogorske, srbijanske i bosanske nošnje. … Naročito su zapažene članice i članovi naših seoskih sokolskih četa u originalnim prekrasnim nošnjama, pa se i ovom prilikom mora istaknuti svest i požrtvovnost seoskih Sokola koji su došli iz udaljenih sela.” Prihod od priredbe premašio je svotu od 13.000 dinara, pa iako se uprava sokolskog društva sporazumela sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja da se prihod deli popola, ipak je uprava Zadruge ustupila sokolima od prihoda 10.000 dinara. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Nesebičnije i plemenitije geste nije ovo društvo doživelo još ni od jednog društva Nove Gradiške.”(15)

Sokolsko društvo u Novoj Gradiški je u svom jugoslovenstvu proslavljalo i Štrosmajera i Svetog Savu. Ipak u listu „Sokolski glasnik“ sokoli su priznavali da je Štrosmajerovo selo bilo slabije posećeno od Svetosavskoga sela. Na sokolskim priredbama  je učestvovalo Srpsko pevačko društva “Zora”. Rad sokola ometali su križari. Posle stvaranja Banovine Hrvatske vlast HSS je vodila hajku protiv sokolskih društava. Sokolsko društvo Nova Gradiška je pošto su se Hrvati pod pritiskom hrvatskih separatista povukli, silom prilika postalo društvo oslonjeno na Srbe u gradu i okolini. Sokolski dom u Novoj Gradiški bio najvažnije sabiralište svih novogradiških Srba, i Srba iz okoline. Sokolsko društvo je u svom radu sarađivalo sa srpskim društvima. Nastavili su  da koriste svoj dom.  Jedno od poslednjih zabeleženih priredbi društva bilo je Slovensko veče 1 marta 1941. koje je društvo priredilo zajedno sa  Dobrotvornom zadrugom Srpkinja. Posle Aprilskog rata, u NDH. sokolska društva  su zabranjena, a članstvo zajedno sa Srbima izloženo progonima.

 

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

Napomene :

 

  1. R, „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1 juna 1930, br. 12, str. 7;
  2. „Sokolsko društvo Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
  3. Dr. Nikola Žutić, „Krajiški sokoli Sokoli srpske krajine 1903-1941.-1991.”, Beograd, 1998, str. 86, 87;
  4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik”, Godina  I, Beograd 1934, str. CLIV;
  5. J.K, „Društveni prednjački tečaj”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
  6. J.K, „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
  7. J.K, „Zrinjsko-Frankopanska akademija i Istarsko veče”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 6;
  8. J.K, „Godišnja javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 8;
  9. „Glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str.2;
  10. „Svetosavsko selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
  11. „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
  12. „Proslava 30-godišnjice Sokolskog društva u Novoj Gradiški”„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 jula 1936, br. 29, str. 3;
  13. „Borba oko sokolskog doma u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 7;
  14. „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 februar 1941,  br. 6, str. 7;
  15. „Slovensko veče Sokolskog društva Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 7;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here