Саша Недељковић: Соколско друштво Подгорица

Поделите:

     

  

Соколско друштво у Подгорици основано је 1907.(1) По Статуту друштво је радило на телесном, умном и моралном васпитању својих чланова у народном духу. Такође је преко гимнастике и витешких игара радило на очувању у младих Црногораца витешког духа њихових јуначких предака. Вежбало је 120 чланова Душанових Соколова. Соколско друштво „Душан Силни“ из Подгорице је у писму Српском Соколу у Гери молило за помоћ : „Молимо вас, драга браћо, да наше друштво препоручите свима Србима, на првом мјесту онима из Црне Горе, да нас по могућности помогну којим прилогом или ступањем у чланство“. (2)

После Првог светског рата обновљено је деловање соколских друштава на Цетињу и Подгорици. Друштва су радила у оквиру Соколске Жупе Мостар све до оснивања Соколске жупе Његош. Рад соколског друштва у Подгорици обновио је 1920. др. Никола Шкеровић, са бројним пријатељима соколства. (3) Старешина  Соколског друштва у Подгорици 1934. био је др. Никола Шкеровић, први заменик био је Нешо Шћеповић, други заменик Линус Деканева, секретар Илија Поповић, благајник Бранко Лаиновић, начелник Цано Галичић, заменик Ананија Ненезић, начелница Олга Марчетић, прва заменица Даринка Спахић, друга заменица Олга Шошић, просветар Нико Марчетић, лекар др. Булајић, др. Радивојевић. Чланови управе били су Митро Ненезић, Предраг Мијовић,  Ананије Жарић, Стеван Мишолић, Шпиро Капуци, Јако Лаиновић, Смајо Бибезић, Илија Пејановић, Буто Покрклић, Милован Вуковић, Митро Павићевић. Заменици су били Тодор Остролучанин, Ђорђија Богићевић, Алекса Кликовац, Милош Улић, Алекса Ивановић, Илија Вујовић и Љубомир Мијовић. Ревизори су били Срдан Марковић, Мустафа Абдомеровић и Илија Вукчевић. У Суду части били су Вукашин Вукашиновић, Ахмет Ђечевић, Милета Поповић, Никола Терзић и Милисав Милачић. (4)

Седиште I окружја Жупе Цетиње било је у Подгорици. Окружје је имало 8 друштава и 56 чета. У саставу окружја била су соколска друштва Подгорица, Цетиње, Даниловград, Никшић, Шавник, Улцињ, Будва и Бар. Начелник округа био је Ананије Жарић а начелница Ђорђина Шкеровић. Соколско друштво у Подгорици живело је у најтежим приликама у жупи. Друштво је имало 468 вежбача и вежбачица и 11 сеоских чета.  У августу 1935. друштво је одржало једномесечни предњачки течај са 21 слушаоцем. По завршеном течају полагани су предњачки испити. Испит је положило 3 предњака. Соколско друштво  Подгорица имало је 1936. 6 предњака са положеним друштвеним испитом, 4 предњачка помоћника, 2 предњачке помоћнице. Друштво је приредило 1936. јавни друштвени час и 5 академија : 4 академије у Подгорици и 1 у Никшићу. Учествовало је на слету у Суботици са 25 вежбача. Соколи у  Подгорици приредили су 3 излета  са својим члановима 1936. Одржали су 2 конференције са четама и 3 састанка чета. Одржан је предњачки течај за 11 учесника. Захваљујући Пољопривредном одељењу Банске управе  из воћног расадника у Подгорици четама је подељено воћних садница : 60 јабука, 70 крушака, 60 шљива, 10 трешања, 60 ораха и 60 кајсија. Из расадника у Никшићу : 70 јабука, 20 крушака, 70 шљива и 10 трешања. Из расадника у Даниловграду : 55 јабука, 80 крушака, 30 шљива, 30 трешања, 10 вишања и 50 ораха. Једна од чета која је добила саднице била је Српска из друштва Подгорица. (5)

Соколско друштво у Подгорици је на Ђурђевдан 1937. извршило освећење своје заставе и полагање камена темељца за свој соколски дом. Заставу је даровао члан друштва Божо С. Рогошић, кафеџија из Подгорице, који је истовремено кумовао застави. Ујутро је извршена смотра сокола у соколани, којој су присуствовали делегати  Соколске жупе Цетиње. Након смотре соколи су на челу са соколском музиком пошли из соколане у поворци до улице Марка Миљанова где је требао да се подигне соколски дом. Пре почетка свечаности говорио је старешина друштва др. Никола Шкеровић. Потом је музика свирала химну и извршено је полагање камена темељца соколском дому. Обављен је црквени обред. Говорио је др. Шкеровић. Дароватељ и кум заставе  Божо  Рогошић развио је заставу уз пригодан патриотски говор. У подне је гостима приређен ручак у хотелу “Империјал”. После подне одржана је јавна вежба, а увече соколска академија. (6)

Соколско друштво Подгорица је на почетку Петрове петољетке положило низ завета, и ако многи нису веровали да у тако сиромашном крају могуће испунити завете. Управа друштва на челу са старешином др. Шкеровићем, одлучила је да покаже шта се  и у сиромашној средини може постићи, када је постојала добра воља и сарадња целог чланства. Друштво је до 1939. подигло летње вежбалиште, организовало музику друштва и довело под кров свој дом, за што је утрошило 260.000 динара. Купили су имање на реци Тари за соколско летовалиште.У 1939. основало је и музички оркестар подмладка; засадили су преко 1.500 дрвећа и нашли терен за подизање друштвеног гаја.  За испуњење завета потрошили су 500.000 динара. У друштву је било 577 вежбача свих категорија. Одржане су две академије и један јавни час у Никшићу, а на свесоколском слету у Прагу 1938. учествовало 50 чланова. (7) У листу  „Соколски гласник” истакнуто је да су успеси друштва постигнути не само радом управе, него и захваљујући свести и љубави свих, и најсиромашнијих слојева Подгорице, “коју су често најмарљивији и као чланови соколске музике и као вежбачи.” Истакли су и акцију за изгадњу соколског летњиковца, на реци Тари, у природи, где је требао бити базен за пливање. (8)

У Подгорици је на Дан Уједињења 1939. освећен соколски дом. Бројни соколи и остали грађани су после благодарења у саборној цркви, пошли до новог дома. Ту је извршен дефиле и поздрав чланству пред генералом Ј. Прибићем, изаслаником краља Петра. Затим је говорио  соколски и национални радник др. Никола Шкеровић. У име бана Зетске бановине говорио је Бошковић, у име жупе Цетиње старешина Гавро Милошевић. Говорили су још Љумовић и председник општине Беговић. Хор певачког друштва “Бранко” отпевао је “Хеј Словени” … .Свечаности су настављене после подне, извођењем предвиђеног програма пред бројним гледаоцима. Увече је одржан свечани скуп чланства и грађанства.  Др. Никола Шкеровић говорио је о значењу Првог децембра као и освећењу соколског дома који је подигнут у оквиру Петрове петољетнице. Свечаности су завршене манифестацијама за краља и Југославију. (9) Соколско друштво Подгорица  одржало 9 новембра 1940. седницу на којој су комемориране битољске жртве. Истакнут је дубок бол над удесом града мученика и послан телеграм соколском друштву Битољ са изразима саучешћа, а пострадалима је послано 500 динара. У писму упученом Савезу Сокола, соколи Подгорице желели су да и остале соколске јединице пођу тим путем, а да Савез буде тумач националног осећаја соколства за мир и слободу отаџбине. (10) После Априлског рата 1941. соколско друштво Подгорица било је забрањено.

Саша Недељковић за Видовдан

 

Напомене :

  1. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  2. Л. И. Бркић, „Српском Соколу“,  „Соко-лист српских соколова у Америци“,Њујорк, 1. Јун 1912,  бр. 6,  стр. 88–89;
  3. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд, 1934, стр.XXIX;
  5. Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 93, 101, 104, 111;
  6. „Освећење заставе и полагање камена темељца дому Соколског друштва Подгорица”, „Соколски гласник”, ,Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 4;
  7. „Радови Петрове Петолетке”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939, бр. 9, стр.5;
  8. „Кратке вести из нашег Соколства”, Београд, 3 март 1939, бр. 9, стр.4;
  9. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 15 новембар 1940, бр. 46, стр. 4;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here