Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО У БОРОВУ

Поделите:

 

 

Соколско друштво Борово основано  1933. било је део вуковарског окружја Соколске жупе Осијек. Имало је 146 чланова, 29 чланица, 2 мушка нараштајца, 73 мушке деце и 65 женске деце. Све заједно 315. (1) Прва јавна вежба боровског сокола одржана је 1933. у Борову селу. (2)  Старешина је 1934. био Томо Максимовић, заменик др. Милутин Тичак, II заменик Богдан Дејановић, просветар Фрањо Врана, начелник Звонко Хрибески, заменик начелника Зденко Здражил, II заменик начелника  Берислав Јеричевић, секретар Милан Цвијановић, благајник Илија Секулић, референт за соколске чете Владо Хмеларж. (3) Поводом убиства краља Александра одржана је комеморативна седница Соколског друштва Борово 14. октобра 1934. Соколи и Боровчани скупили су се у великом броју у просторијама основне школе. Спомен-слово одржао је заменик старешине др.  Милутин Тичак. Истакао је : „ … Непријатељи нашег народа и наше државе нису могли мирно и без зависти да гледају Великог Краља Александра I., који је бајунетима Своје победоносне војске исписао најславније странице наше хисторије, …”. Јадранска стража из Борова кренула је аутобусима фабрике Бата у Винковце, где су се прикључили Јадранској стражи из Загреба. Око 100 чланова Соколског друштва Борово отпутовало је возом са станице Вуковар-Предграђе у Винковце, одакле су са посебним соколским возом проследили пут за Београд. (4) Начелник друштва Борово  Звонко Хриберски је у листу  „Борово” писао о раду друштва 1934. Истакао је да је захваљујући старешини Томи Максимовићу, директору фабрике, друштву омогућено одржавање редовне вежбе у затвореним просторијама велике дворане бивше обућарске радионице. Ту је била привремено њихова соколана. У 1934. приредбе су биле : Приредили су ђурђевдански уранак 6.маја на Добру Воду са 50 чланова и чланица. Учествовали су на покрајинском слету у Сарајеву 28. и 29.5. са 50 чланова и чланица, међу којима је било 20 вежбача и 20 вежбачица. Приредили су излет на Илиџу код Сарајева 30. 6. са 20 чланова и чланица, … На покрајинском слету у Загребу су учествовали са 340 чланова и чланица, од којих је било у одорама 62. На слету учествовали су са 55 вежбача и 50 вежбачица. После слета приредили су излет у Цриквеницу. Излет је трајао 6 дана а било је 180 чланова и чланица заједно са музиком. Присуствовали су окружном слету у Брчком 16. 11. са 52 чланова и чланица од којих 20 у свечаним одорама и музиком. На погребу краља Александра 18.10 присуствовали су са 30 чланова у одорама. Приредили су свечану седницу 1.децембра на којој су сви чланови и чланице положили свечани соколски завет краљу Петру II. (5)

Друштво Борово приредило је 2 јуна 1935. Светосавску академију у Борову. Академију је отворио старешина Тома Максимовић истакавши значај рада св. Саве за народ. Говор је завршио са ускликом  “Слава св. Сави”. Певачко друштво „Гусле” из Борова под управом сокола Васе Дабића певало светосавску химну “Ускликнимо с љубављу.” Између две рецитације које су рецитовала соколска деца из Борова, одржао је просветар Васо Дабић опширније предавање о св. Сави. Изнео је живот св. Саве, а после опширно приказао његов рад и велике заслуге као државника, хришћанског проповедника, као економа и просветитеља српског народа. Дечји хор са насеља Јана Бате извео је шест краћих композиција компонованих за дечје хорове. Хором је управљао Гореншек. Последњу тачку извело је новоосновано певачко друштво „Радиша” из насеља  Јана Бате, отпевавши две композиције.  Хором је управљао хоровођа Гореншек. Прилози су послати Одбору за градњу светосавског храма у Београду. (6) Соколско друштво у Борову прославило је рођендан краља Петра II. 6 септембра 1935. Прослава је почела са свечаним благодарењем у боровској цркви, које је обавио парох Богдан Дејановић. После благодарења у основној школи у Борову био је програм : Старешина је отварао свечаност. Певачко друштво „Радиша” певало је државну химну. Затим предавање Дабића о  краљу Петра II. Рецитације ученика основне школе из Борова.

 Певачко друштво „Радиша” певало је  „Хеј Словени”. Чланови и чланице били су дужни да прослави присуствују у свечаним оделима. (7) Лакоатлетско такмичење јединица Соколског окружја Вуковар одржано је 1 септембра 1935. на стадиону у Борову. Учествовала су друштва Борово, Вуковар, Бобота и Вера. Било је 49 такмичара, од којих већина из Борова и Вуковара. Начелништво Соколског окружја Вуковар са седиштем у Борову захвалило се дирекцији фабрике Бата на сустрељивости приликом лакоатлетске утакмице. У првом реду због стадиона и делења бесплатног доручка такмичарима. (8)

Соколско друштво у Борову одржало је своју IV редовну годишњу скупштину 9 фебруара 1936. Скупштину је отворио старешина друштва Тома Максимовић. Друштво је учествовало на приредбама : поход на Опленац као део жупе Осијек 19. 5. 1935; учествовало је на јавној вежби сокола у Пожеги 26. 5. 1935; учествовало је на прослави и освећењу друштвене заставе Соколског друштва Осијек 9.5.1935; одржана је утакмица у одбојци са соколским друштвом Вуковар 10 6. 1935; учествовало је  на окружном такмичењу у  Вуковару 16. 6. 1935; утакмица у одбојци са Соколским друштвом Матица-Осијек 29.6.1935;  учествовало је на јавној вежби у Сотину 30.6.1935; учествовало је на  слету у Софији од 10 до 14.8.1935. са 19 чланова и 7 чланица; утакмица у одбојци у Вуковару 21.7.1935;  учествовало је у жупском такмичењу у пливању у Осијеку 27.7.1935; учествовало је на окружном такмичењу у пливању у Опатовцу  18.8.1935; учествовало је на окружном лакоатлетском такмичењу у Борову 1.9.1935. и учествовало је на жупском лакоатлетском такмичењу у Осијеку 22.9.1935. Према извештају статистичара било је у друштву 1935. 369 чланова вежбача,  чланова вежбача свих категорија 116, укупно 485 чланова. (9)

У част Масариковог рођендана одржано је у друштвеном дому фабрике Бата у Борову Соколско село 7.3.1936. На програму је било : 1. Југословенско певачко друштво „Радиша” певало је „Соколски поздрав”; 2. Ф. Клаћик је предавао „Масарик као васпитач”; 3. Југословенско певачко друштво  „Радиша” певало је „Иже херувими”; 4. Л. Ротова је рецитовала одабране песме у прози од Рабиндранат Тагоре; 5. М. Пражићева је свирала Шопенову „Полонезу” на клавиру; 6. Друштво  „Радиша” певало је „Вехни, вехни фијолица”; 7. Ф. Драженовић је читао из Нушићеве „Аутобиографије”; 8. сцена из трубадурског доба; После изведеног програма била је игранка. Било је присутно 350 особа.Свирала је соколска музика. Приликом гостовања Српског певачког друштва из Товаришева одржано је концертно вече са игранком 21.3. 1936. На програму су биле народне песме.  Било је присутно 220 особа. (10)

Соколско друштво у Борову одржало је 22 фебруара 1936. Јавни гимнастички час. У програму биле су тачке : Поздрав старешине Томе Максимовића; 2. женски нараштај извео је Поздрав застави; 3. Прослов говорила је Леа Рот; 4. Мушка и женска деца извела су Млади добровољци; 5. Женски нараштај извео је Младост-радост; 6. чланови су извели Плес дискобола; 7. Мушка и женска деца извела су рецитацију Еј, Соколи; 8. Чланице извеле су Преплетено коло; 9. Чланови су извели Ритмичке вежбе новога облика; 10. Женска деца играла су Хватање лептира; 11. Чланови и чланице су извели Шеснајстица; Старешина Тома Максимовић, директор фабрике “Бата” срдачно је поздравио соколе и многобројне госте, којих је било око хиљаду. У свом говору је изнео значај соколства  у народу, нарочито значај соколства за село. Говорила је Ротова. Програм је спремио и увежбао начелник Андрија Шијановић. Учитељица Мирјана Пражићева пратила је на клавиру извођење вежби. Било је око 1.000 гостију. Вежба је на захтев публике била поновљена 8 марта 1936. Децу из села Борова, као и гимназијалце из Вуковара довезли су аутобуси. Чланови  Соколског друштва Борово извели су “Ритмичке вежбе новога облика” на свечаној академији Соколског друштва Винковци одржаној 9 и 10 маја 1936. Соколи у Винковцима прославили су 30-годишњицу опстанка Соколског друштва Винковци. Поворка је била предвођена музиком фабрике “Бата” из Борова. (11) Соколско друштво Борово одржало је академију на којој је био приход 22.793 динара, од чега чист приход 16.815 динара. (12)

На жупској јавној вежби на летњем вежбалишту Соколског друштва Осијек Матица из Борова учествовале су две чланице и 15 мушке деце. На покрајинском слету у Суботици 1936. учествовали су соколи из Борова. Друштво је послало нараштајце на такмичења на нараштајским данима слета. (13) Соколска чета у селу Борово основана је 19. априла 1936. Скупштину је отворио најстарији присутан члан сокола Душан Машић, управитељ школе. Андрија Шијановић, начелник округа вуковарског и делегат жупе говорио је томе шта требају да знају о соколству они који су хтели да ступе у соколско братство. Образлагао је главне одредбе Правилника соколске чете. Скупштина је  Шијановића пажљиво саслушала и закључила да се у селу оснује соколска чета. У управу су изабрани : старешина Богдан Дејановић, парох; заменик старешине Никола Ћирић, сарадник фирме “Бата”; просветар Душан Машић, управитељ школе; начелник Васо Дабић, учитељ; заменик  начелника Антун Ловач, постолар; секретар Здравко Докић, општински благајник; благајник Ружица Медаковић, учитељица; Ревизори су били : Васо Ајдуковић, подпредседник општине  и Спасоје Дабић, ратар. (14)

Такмичење нараштаја и деце одржано је 21.5.1936. у Борову. Наступило је 6 врста из Борова, Борова- село, Ловас, Опатовац, Сотин и Вуковар. Такмичење је одржано на вежбалиштуСоколског друштва Борово. (15)

Жупско такмичење одржано је у Борову 13.6.1937. На такмичењу је учествовало 26 јединица. Такмичење је поздравио начелник жупе Осијек инг. Квапил, старешина жупе др. Иво Јелавић, старешина друштва Борово Тома Максимовић и делегат Савеза Сокола Чонић из Београда. (16) Стадион у Борову, подесан за гимнастику сваке врсте,  омогућавао је соколима да развију своју делатност. Од 1937. успели су да велики број омладине заинтересују за соколство. Приредили су жупско такмичење. На такмичењу је инг Мужина снимио филм од око 60 метара. На слету у Скопљу учествовали су са 16 чланова и чланица. Ишли су и на излет у Битољ и Охрид. Најпопуларнија су била игралишта одбојке. Током лета била су два излета на Добру воду и Борово. Редакција листа „Борово” је готово у сваком броју доносила соколске чланке, вести и снимке. (17)

У новој школској згради у Борову велика гимнастичка дворана са свим справама,  стављена  је соколима на располагање. (18)  И поред тога соколско друштво Борово водило је акцију за градњу свог дома. Планирали су  да дом буде саграђен 1938. и отворен 6 маја 1939. (19) Старешина друштва Борово Тома Максимовић присуствовао је такмичењу мушког и женског нараштаја 22 маја 1938. на летњем вежбалишту друштва Осијек Матица. Врсте из Борова стигле су на такмичење са музиком фабрике Бата”. Дародавац заставе  Тома Максимовић развио је заставу  и поздравио такмичаре и такмичарке. У свом говору присетио се своје младости и истакао да је најлепши део свог живота провео са соколима у соколском дому. Он је из искуства знао да је тешко соколовати. Као млад нараштајац је безброј пута дошао у искушење. Мамили су га састанци и забаве на разне стране. На своју срећу определио се тада за соколски дом. Томе има да захвали за положај који је у друштву заузимао. У соколском дому он је изградио себе. Соколство је изграђивало вољу човека који је могао да се одупре свим невољама и опасностима на које је наилазио у животу. Из захвалности према соколству дао је да се изради застава да је поклони женском нараштају. Изразио је жељу да нараштајке у жупском такмичењу челиче своје мишице и вољу да послуже породици, народу и земљи. С тим речима предао је заставу старешини жупе Јелавићу да је преда победничкој врсти. Старешина жупе Осијек др. Иво Јелавић у свом говору истакао је неприлику у којој се нашла жупска управа када је увидела потребу посебне прелазне нараштајске заставе за женски нараштај, јер нису имали пара. Тада им се добровољно јавио Т. Максимовић и даровао лепу и драгоцену заставу.Истакао је значај дара, јер га је даровао ваљан човек и одличан соко који је ценио борбу у животу. Његов дар није само материјалан чин него и идеја водиља која је требала да буде увек нараштају пред очима, а дародавац светао пример како се соколује. За соколе њихове заставе су биле њихов симбол снаге, нада и идеала. И зато соколи своје заставе неће напустити. Начелница жупе Слава Ковалска се у име женског нараштаја целе жупе Осијек захвалила дароваоцу. Нека статуа или слично, нису могли да дигну дух такмичарки како је то могла застава. По њој нараштајке ће зато увек бити захвалне Т. Максимовићу.  Старешина жупе је замолио Максимовића да буде кум заставе и да у знак кумства привеже траку на заставу. Максимовић је пришао застави и привезао траку.У другој скупини мушког нараштаја такмичило се 5 врста. Победник је била врста друштва Борово. Начелница жупе Слава Ковалска предала је прелазну заставу женског нараштаја победничкој врсти друштва Осијек Матица, позвавши их да не забораве гесло исписано на застави „Наш нараштај – наша узданица”. После подне на истом вежбалишту вршио се преглед нараштајских вежби за X  свесоколски слет у Прагу. Свирала је музика фабрике Бата” из Борова, уз чије свирање је на крају нараштај заиграо коло.(20)

  Соколско друштво Борово прославило је 15-ти рођендан краља Петра. Поворка са бакљама припадника соколског друштва и чланова осталих друштава прошла је насељем 5 септембра 1938. На челу поворке свирала је корачнице музика фабрике „Бата”. Поворка се формирала код нове школе. Прошла је свим улицама насеља, које су биле осветљене мноштвом сијалица. Поворка се вратила пред школу, где је старешина у свом говору подвукао значај прославе  и зажелео младом краљу дуг живот и срећну владавину. После говора присутни су се ухватили у коло. У вежбаоници нове школе 6 септембра 1938. одржано је благодарење по католичком и православном обреду, а после тога свечана седница соколског друштва. Велика дворана школе била је пуна. Заступана су сва боровска друштва и корпорације. Програм је био састављен по упутствима Савеза Сокола и испуњен говором старешине Томе Максимовића, говором просветарке Пражићеве о соколској петогодишњици, рецитовањем двојице нараштајаца и читањем савезне посланице. Певачко друштво „Радиша”, које је певало и при црквеним обредима, певало је соколски поздрав и молитву краљу, а фабричка музика је свирала химну. Соколској деци су на свечаности подељене књижице „Пут у живот”. Свечаност је завршена химном “Ој Словени” коју су певали сви присутни. (21) Окружје вуковарско одржало је такмичење у Борову 12 јуна 1938. на стадиону насеља Бата. (22)

Соколско друштво Борово приредило је свечану академију 30. 11. 1938. поводом празника 1 децембра, а уједно и поводом 20 година опстанка Југославије. На акедемији изведено је 11 тачака. Извођење Моравског народног плеса” који су извеле нараштајке морало је на захтев публике бити поновљено. Академију су посетили и представници Соколског друштва Вуковар. После академије било је весеље у дому. За избеглице из Судетских крајева било је сакупљено 1.000 динара. Свечана седница друштва одржана је 1 децембра 1938. Седница је почела са „Молитвом краљу” коју је певало певачко друштво „Радиша”. Старешина Максимовић отворио је седницу говором. После говора свирана је химна, а потом је Грањаш рецитовао „Херојима Југославије”. Певачко друштво „Радиша” певало је соколски поздрав. Пражић прочитала је Посланицу Савеза Сокола, а предавање о значају дана одржао је инг. Грегорић. После предавања било је полагање завета нових чланова и дељење диплома врстама и појединцима. (23) И соколи Боровог Села прославили су дан Уједињења. Сви припадници присуствовали су благодарењу у цркви, а после благодарења одржана је свечана седница соколске чете. Просветар Бора Радовановић одржао је предавање о значају 1 децембра. (24)

Соколско друштво Борово одржало је крајем јануара годишњу скупштину. Нова управа на челу са старешином Томом Максимовићем изабрана је акламацијом.  (25)

 У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал, са програмом игара и песми словенских народа. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама, која је прошла кроз дворану дкорисаној сликама народних ношњи из свих словенских крајева. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре. (26) У Борову је одржано дечје посело, које су заједнички приредили огледна школа и Соколско друштво Борово. Програм је био у два дела : први гимнастички приредило је соколско друштво и певачки који је спремила основна школа. У чланку у гласнику Соколске жупе Осијек „Братству” приметили су да је за успех највише био заслужан брат Иван Гореншек, наставнику певања за музички део и брат Ходовски за гимнастички део. (27)

Соколи у Борову одржали су 30 априла 1939. смотру својих припадника. Пред свим боровским соколима и делегатима сокола Вуковара и чета Борово Село, Опатовац и Петровци смотру је отворио старешина друштва Тома Максимовић. У свом говору поздравио је делегата Савеза Сокола Ника Бартуловића жупе Душана Круља, Илију Беару и потпуковника Александра Николића, као и остале делегате из вуковарског  окружја. Истакао је важност смотре у временима када се гомилају тмурни облаци изнад глава. Затим је говорио Нико Бартуловић. У свом говору наглашавао је Бартуловић потребу збијања на само соколских него и свих националних редова. Истицао је снагу народа и државне целине. Говор је одушевио све слушаоце и био награђен бурним одобравањем. Старешина Круљ приказао је смотру Цељске жупе, која је трајала 48 сати и манифестовала снагу и вољу. Њихов пример требао је да слушаоцима буде најлепши пример у мутним временима.  Николић из Винковаца, члан управе жупе Осијек, споменуо је огромне жртве које су биле потребне за стицање слободе, али које не оплакује него само поштује, јер када би их оплакивао, могло би се мислити да у овим генерацијама нема више таквих који би следили њихов пример. Војска и соколство и сваки човек требали су да буду спремни да бране отаџбину. Свечаност је завршио  Тома Максимовић захтевајући од сокола да буду пример читавим својим животом и радом свакоме, на сваком месту и увек. Приредба је почела поздравом застави, а завршила се  соколском химном, коју је свирала Батина музика, а певали сви присутни. Тог дана је изашао први број гласника Соколског друштва Борово.  Одржана је конференција делегата жупе са представницима јединица вуковарског окружја. Били су присутни  делегат Савеза Сокола Нико Бартуловић, жупе Душан Круљ, Илија Беара и потпуковник Александар Николић, представници друштва Борово са  старешином друштва Томом Максимовићем,  друштава Вуковар, чета Опатовац и Петровци. Бартуловић и потпуковник Александар Николић говорили су о подизању народно-одбрамбеног духа, Беара о ширењу соколске штампе, … . Пошто су делегати жупе изјавили  да имају задатак да обиђу јединице окружја, делегати из тих јединица сели су на своје бицикле и отишли, да их дочекају у својим домовима. Делегатима жупе придружили су се чланови сокола из Борова Ходовски и Граљаш, па су отишли у Ловас. У пространом соколском дому затекли су у читаоници заменика старешине и неколико чланова, док се у главној сали одржавала игранка. Сеоска омладина играла је народна кола у живописним народним ношњама. Алкохол се у сали није пио, и зато је владао ред и мир. У читаоници су чланови чете истакли с поносом да су уза све раније нападе остали верни соколској идеји. Интелигенција није учествовала у соколима. У чети Опатовац чланови су саслушали излагања Круља и Николића. У селу је било по четвртина Срба, Немаца и половина Мађара. Соколском раду нико није сметао. У чети Петровци радило се на изградњи дома.У сва три села био је жив рад Културбунда. Изасланици Вере нису били у Борову. (28) Вуковарско окружје одржало је 14.5.1939. дечје такмичење у Борову. Од седам јединица окружја на такмичење изаслале су врсте само 4 и то Вуковар, Борово, Борово-село и Опатовац. Такмичило се 152 такмичара. Друштво Борово је поред сусретљивости око пријема и угошћења гостију уложило велики труд и око организације такмичења. (29)

Почетком августа 1939. одржано је у Борову лакоатлетско такмичење између окружја винковачко-бродског и вуковарског уз учествовање друштава : Винковци, Славонски Брод, Вуковар и Борово. (30) У Борову је 27 августа 1939. одржано жупско лакоатлетско такмичење чланова и чланица. Учествовале су јединице : Белишће, Борово, Кнеж. Виногради, Осијек Матица, Осијек Доњи Град, Славонски Брод и Винковци. Такмичење је одржано на боровском стадиону. Отворио га је жупски начелник инг. Квапил, док је такмичаре поздравио старешина друштва Борово и директор творнице „Бата”.(31)

Приликом XI слета жупе Осијек одржана је 28 маја 1939. у Народном позоришту „Краљевића Томислава” свечана теловежбена академија. На академији  као друга тачка биле су „Разноликости” које су извала мушка деца друштва Борово. Женски нараштај  друштва Борово извео је тачку  „Танцуј, танцуј” моравску народну игру. (32) Соколска чета Борово Село учествовала је на  XI слету жупе Осијек са 21 чланом (од тога 9 вежбача), 13 нараштајаца, 9 мушке и 23 женске деце свега 66 припадника. (33) Соколско друштво Борово учествовало је на приредбама друштава  у и ван жупе и то у  : Даљу, Бачком Петровцу, Сомбору, Славонском Броду и Осијеку. Учествовало је и на слету јунака у Софији. Имали су 2 чете Борово село и вера. За оснивање друштвене књижнице на седници управе одобрено је 3.000 динара. (34)

Соколско друштво приредило је свесловенски плес у свим просторијама друштвеног дома у Борову 17. фебруара 1940. Велика дворана друштвеног дома била је декорисана словенским мотивима  и  у њој је био главни део програма приредбе. Сваку жељу и рекламацију гости су могли да доставе функционерима који су се налазили у дворани и  носили су соколску одору са редарском ознаком на рукаву. У малој дворани у приземљу била су три бифеа : босански, са разним јелима; чешки, са чешким специјалитетима; и далматински бифе, са далматинским винима и морским рибама. У горњим дворанама била су два оркестра : џез оркестар и музика Хорачека, као и два тамбурашка оркестра. У дефилеу народних ношњи учествовало је неколико стотина особа. У програму су учествовали између осталих : Бугарска група “Средец” из Софије са 12 чланова изводила је бугарске народне игре и песме. Руски соколи из Београда изводили су малоруски и великоруски плес. Русинске групе из Шида и Петроваца изводиле су своје народне игре. Словаци из Бачког Петровца изводили су словачке народне игре. Академски квартет из Земуна певао је неколико веселих народних песама. Група друштва “Масарик” из Осијека извела је „Чешку беседу”. Група Суботичана играла је војвођанска кола уз пратњу својих тамбурашких зборова. Соколи и соколице из Борова изводили су народна кола. (35)

Соколско друштво Борово одржало је 17 марта 1940. годишњу скупштину. Због одсуства старешине друштва Томе Максимовића, скупштину је отворио инг. Грегорић, други заменик старешине, прочитавши писмо  старешине, у којој обавештава да није у могућности да присуствује скупштини,  али је позвао чланове и чланице да приону на соколски рад. У извештају о раду истакнуто је  да је  друштво учествовало на слету у Софији, на жупском слету у Осијеку и на приредбама околних јединица. Друштво је извршило смотру свог чланства, на којој су говорили Нико Бартуловић, Душан Круљ и пуковник Николић из Винковаца. На скупштини је прихваћен предлог жупе Осијек, да  се жупски слет одржи у Борову. (36) Са главне годишње скупштине друштва упућено је Савезу Сокола уверавање да и даље са више воље устрају на раду за остварење соколских идеала. (37)

У Суботици су 13 априла 1940. одржане утакмице између врсте чланова друштва Суботица и врсте чланова Соколске жупе Осијек. Такође су одржане утакмице између мушког нараштаја из Суботице  и нараштаја врсте из жупе Осијек. Био је приређен и излет боровских Сокола у Суботицу. Из Борова пошли су возом, око 40, што чланова, чланица, нараштајаца и нараштајки. У Суботици их је дочекао Кујунџић са Темалијем, начелником друштва у Суботици. Темали их је повео у соколски дом. Разгледали су соколски дом  као и  Суботицу. У дому је била закуска, којој је присуствовао и старешина Соколског друштва Суботица-Матица Лазар Тешић. Окупили су се соколи из Борова, Мола и Суботице. Братско вече је трајало све до поноћи, када су сви заједно трамвајем  отишли на Палић где су преноћили. Ујутро био је заједнички доручак. Темали је објавио да ће утакмице у одбојци почети дизањем заставе и певањем Хеј Словени”. Приређен је заједнички ручак. Збор свих присутних био је на Соколовцу.(38)

У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Смотра је успешно одржана у целој земљи, изузев у варошима Бановине Хрватске, где су власти ометале приређивање јавне смотре. У осталим крајевима  Бановине Хрватске смотра је извршена без препрека од стране власти. У „Соколском гласнику“ су истакли да је успела смотра одржана у Борову. Учествовали су соколи из Борова и из Вуковара. Испунили су сав стадион. Одржане су вежбе и гађања бојевном муницијом. Говорили су старешина Тома Максимовић и Нико Бартуловић. (39)

За слет је био састављен одбор, на челу са старешином жупе Душаном Круљем, а подпредседници су били Тома Максимовић, Берислав Јеричевић и Рогулић из Вуковара. (40) Због нове наредбе о зборовима жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан, био је одложен. (41) У Борову су жупске утакмице жупе Осијек  у одбојци. Учествовала су друштва из Осијека, Бијелог Брда, Борова села и Даља, као и сестре из Осијека. Такмичаре је поздравио заменик начелника жупе Петерлин. Соколице из Борова победиле су чланице Осијек Доњи Град, освојивши поново прелазни дар Соколске жупе Осијек. Одржана су и патролна такмичења нараштаја и чланова у вожњи бициклима, у ходању и трчању са разним запрекама, у бацању гранате и стрељању. Код нараштајаца су се такмичиле три патроле : Осијек Доњи Град, Борово и Борово село, и чланови из истих јединица. Победу код нараштајаца однела је патрола друштва Борово (Јовановић, Новаковић и Залежак”, а код чланова патрола Борово село. Друштво Борово приредило је 14 септембра 1940. своје прво посело. После „Соколског поздрава” говорио је Радовановић. Наступиле су чланице са гимнастичким саставима, чланови са слетским вежбама, чланице на разбоју, чланови на столу и вратилу. После програма био је плес. (42) У Борову прослава рођендана краља Петра узела је најшире размере. Благодарење је одржано на стадиону. Одржана је свечана седница друштва на којој је говорио старешина Максимовић. Друштво „Радиша” је певало. Прослава је била повезана са свечаним полагањем заклетве Ватрогасне чете из Борова. (43) У Борову су одржане прве утакмице за првенство Савеза Сокола у кошарци. Тиме је соколство поново доказало своје разумевање за нове тековине телесног вежбања, увођењем кошарке у свој  телесно васпитни програм. На почасној трибини били су заменик старешине  др. Владимир Белајчић, начелник Иван Ковач, заменица начелнице Милица Шепа, заменик начелника Бранко Полић, старешина друштва Борово Томо Максимовић са члановима управе. Приредба је почела поздравом и дизањем заставе и свирањем химне. Почасну чету код заставе дало је друштво Борово. У име Савеза Сокола такмичаре је поздравио др. Белајчић. Истакао је значај борбености и витештва код соколских утакмица, у вези са народнодбрамбеним радом, који је тада био најважнији. Учествовало је 170 сокола и соколица. Наступиле су жупе Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Загреб. Судиле су савезне судије, Зденко Павић, инг. Божо Стефанини, Јосип Рапајић, Јосип Бингула и Селимир Радовановић. Такмичење је организовало Начелништво Савеза СКЈ, уз помоћ соколског друштва Борово. На завршетку је спуштена застава уз певање соколске химне „Ој Словени”. Томо Максимовић поклонио је победничкој врсти чланова прелазни пехар.Белајчић је истакао успех приредбе, а нарочито је похвалио сестре и браћу из Загреба. У име победника захвалио се др. Станко Тончић, начелник жупе и соколског друштва Загреб II. У свом говору истакао је : „Ова победа, коју су у братској борби извојевали загребачки соколи, … да соколство града Загреба живи, ради и напредује, унаточ свих сметња које му се стављају на пут. … боримо се против олуја, које на главе нас Сокола руше они, који данас ведре  и облаче у бановини Хрватској. … тако ћемо је извојевати и у борби за светле идеале соколства. Неће нас у том спречити ни затвори, ни нападаји из мрака, ни злопораба власти,  … Сломити могу тело,  али духа уништити не могу!”. Говор др. Тончића био је прекидан бурним одобравањем и сви су били ганути одлучности загребачких сокола. У Борову је 28 септембра 1940. одржан савезни течај за кошарку и одбојку. На течају који је водио Зденко Павић, прочелник за такмичарске игре при начелништву Савеза Сокола, уз помоћ савезних предњака, Рафаела Бана и Маријана Маржана, било је 33 течајаца из разних жупа. Одржани су испити за савезне судије  кошарке 30 септембра 1940. (44)

Соколско друштво Борово издавало је Зидне новине”. Уређивао их је секретар друштва Павао Грањаш, уз помоћ Ј. Бранајса и нараштајца З.  Шолца. Доносиле су поучне чланке, вести из света, земље и соколства, карикатуре, забавни материјал. Чланке су писале и сестре. (45)

Соколско друштво Борово приредило је  16 јуна 1940. излет лађом од Вуковара до Илока. Владо Ходовски био је вођа пута. У Илоку су посетили Виноградарску школу. (46)

Соколско друштво Борово приредило је 21. јула 1940. излет у Брчко. На излету је учествовало 50 чланова. На станици у Брчком излетнике су дочекали старешина др. Икић и начелник Ј. Хаџиомеровић. Повели су их до новоградње дома. Одатле су излетници пошли аутобусима у фабрику чарапа „Столин”, коју су детаљно разгледали. У дому друштва Брчко управник дома Аврамовић приредио им је доручак и ручак. Њему се захвалио Павао Грањаш. Излетници су разгледали некадашњи бегов конак, који је био претворен у интернат. Приређена је утакмица нараштаја у одбојци. После утакмице излетници су разгледали споменик палим добровољцима, и варош, која се излетницима свидела. Соколи и соколице из Борова вратили су својим кућама.  (47)

На жупским утакмицама појединаца на справама у Осијеку 1940. учествовали су соколи из Осијека, Борова, Кнежева, … . Такмичења су почела у Соколском дому Матице говором заменика начелника Петелина. Такмичило се на вратилу, разбоју, круговима, коњу и простим вежбама. (48) Просветни одбор друштва Борово приредио је 19 октобра 1940. просветно посело у соколској дворани. На програму су биле рецитације, шаљиви рапорт и приказивање соколских филмова. После програма био је плес. Друштво је припремало прославу Првог децембра. (49)

Саво Црногорац био је један од најбољих вежбача соколског друштва. У листу „Борово” истакли су да се ретко ко у соколани могао такмичити на справама са њим. Умро је у Даљу  27 октобра 1940. (50)  На свечаној седници Соколског друштва Борово, поводом Дана  уједињења 1 децембра 1940. у дворани друштвеног дома програм је био : Поздрав застави и државна химна. Отварање свечане седнице и реч старешине. Хор „Радише” певао је „Соколски поздрав”. Читана је посланица Савеза Сокола. Рецитација „Живи још Александар” од В. Илића-Млађег. Предавање Значај Првог децембра. Полагање соколског завета нових чланова. И на крају „Ој, Словени”.(51)

У Борову је 21 децембра 1940. одржано соколско посело. (52) У листу  „Борово” било је истакнуто да је Соколско друштво Борово међу најактивнијим  друштвима у Борову. Такође истакао је да је друштво стајало међу најбољим  соколским организацијама у Југославији. Радили су свестрано, али су се истицале соколско-витешке приредбе. Ту су спадали земаљско такмичење у одбојци, разна спортска и лакоатлетска такмичења и учешће друштва на жупским утакмицама у Осијеку и међужупским у Београду. Соколи су основали своју књижницу у Борову. Располагала је са преко 400 стручних, научних и белетристичких књига.  У листу  „Борово” било је истакнуто да је књижница имала врло значајну улогу у културном  животу Борова. (53)

Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу  и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.(54) После Априлског рата 1941. у НДХ Соколско друштво Борово је било забрањено.  Тома Максимовић је у Београду организовао прихват избеглица за време Другог светског рата.

У Борову је на  ледини никла фабрика  „Бата” 1932. У  фабричком насељу и Борову селу организована су разна друштва која су била под управом директора фабрике Томе Максимовића. Уз соколе било је друштво Јадранска стража, пододбор Црвеног крста, певачко друштво „Радиша”, пододбор Аеро–Клуба „Наша Крила“, Удружење трезвености, Ватрогасна чета, … . Соколско друштво Борово основано је 1933. Деловало је као део вуковарског окружја Соколске жупе Осијек. Тома Максимовић био је старешина друштва. Друштво је имало подршку творнице Бата из Борова. Редакција листа „Борово” је готово у сваком броју доносила соколске чланке, вести и снимке. Соколско друштво Борово било је познато по својим Свесловенским баловима. На њима је учествовало певачко друштво „Радиша” из Борова. У Банови Хрватској било је притиска на соколска друштва. а жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан 1940, је био одложен. Одржане су септембра 1940. прве утакмице за првенство Савеза Сокола у кошарци.  У НДХ Соколско друштво Борово било је забрањено.

                                                                               

 Саша Недељковић за Видовдан

Напомене :

  1. Извештај о раду Соколске жупе Осијек за годину 1933”, Братство”, Осијек, 15 марта 1934,бр. 1- 4, стр. 4, 31;
  2. Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 2;
  3. Анте Брозовић, „Соколски зборник” Година I, Београд 1934-35, стр. XCIII;
  4. „Борово плаче”, „Борово на погребу блаженопочившег Витешког Краља Александра Ујединитеља”, „Борово”, Борово, 20. октобра 1934, бр.43, стр. 2,3;
  5. Начелник Соколског друштва Хриберски, „Соколство”, „Борово”, Борово, 31 децембра 1934, бр. 53, стр. 8;
  6. „Светосавска академија у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 64;
  7. Соколско друштво, Борово, „Прослава рођендана Њег. Величанства Краља Петра У Борову”, „Борово”, Борово, 6 септембра 1935. бр. 35, стр. 1;
  8. „Лако-атлетско натецање јединица Сок. окружја Вуковар у Борову”, „Борово”, Борово, 6 септембра 1935. бр. 35, стр. 3;
  9. „Главна скупштина Соколског друштва Борово”,  „Соколски гласник“, Љубљана,  марта 1936, бр. 11, стр. 2;
  10. „Вести из окружја”, Братство”, Осијек, март-април 1936, бр. 3-4, стр. 44;
  11. КЛ, „Вести из окружја”, Братство”, Осијек, мај – јуни 1936, бр. 5-6, стр. 68;„Јавни час”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 март 1936, бр. 12, стр. 4;
  12. „Академија”, „Соколски гласник“, Љубљана, 17 априла 1936, бр. 16,  стр. 4;
  13. Инг. Квапил М.  „Жупска јавна вежба”, стр. 76, Ђорђе Коларов, „Покрајински соколски слет у Суботици”, Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 78;
  14. В.Д, „У селу Борову основана је соколска чета”, „Борово”, Борово, 25 априла 1936, бр. 17, стр. 3;
  15. „Окружје вуковарско”, Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936,  бр. 7-8, стр. 86;
  16. Инг. Квапил, „Жупско такмичење у Борову 13 VI”, Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 39-41;
  17. Инг. Т. Грегорић, „Преглед рада друштва Борово”, Братство”, Осијек, 15 октобра 1937, бр. 8, стр. 103-106;
  18. (Кц.), „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 маја 1938, бр. 5, стр. 84;
  19. Братство”, Осијек,  15 јуна 1938, бр. 6, стр. 110;
  20. Ч, Развијање прелазне заставе женског нараштаја жупе Осијек”, Братство”, Осијек, 15 јуна 1938, бр. 6, стр. 111,112, 113, 114;
  21. (В.Х.), „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 181;
  22. „Окружна дечија такмичења”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 185;
  23. „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 239;
  24. (Гш.), „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 243;
  25. „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 марта 1939, бр. 3, стр. 48;
  26. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, Са свеславенског бала у Борову”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
  27. (Гћ.), „Дечја приредба у Борову”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 69;
  28. „Соколска смотра у Борову”, Братство”, Осијек, 20 маја 1939, бр. 6, стр. 96-98;
  29. Н.Ц, „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек,  20 маја 1939, бр. 6, стр. 99;
  30. „Двобој окружја винковачко-бродског и вуковарског”,  Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9,  стр. 174, 175;
  31. „Жупско лакоатлетско такмичење чланова и чланица 1939.”, Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 182;
  32. Иван Седлачек, Београд, „Теловежбена академија”, Братство”, Осијек, јуни-јули 1939, бр. 7-8, стр. 140;
  33. „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, јуни-јули 1939, бр. 7-8, стр. 145;
  34. „Сд. Борово”, Братство”, Осијек,  15 октобра 1939, бр. 10, стр. 197, 198;
  35. „Свесловенски плес у Борову”,  „Борово”, Борово,  2. 1940, бр. 13, стр. 5;
  36. Гш, „Годишње скупштине наших јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 22 март 1940, бр. 12, стр. 3;
  37. „Поздрави Савезу Сокола К.Ј. са годишњих скупштина друштвених јединица”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 5;
  38. „Соколске утакмице у Суботици”,  „Борово”, Борово, 19 априла 1940, бр. 28, стр. 3; Г-ш, Излет боровских Сокола у Суботицу”,  „Борово”, Борово, 16 августа 1940,  бр. 56, стр. 3;
  39. И. Седлачек, Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;
  40. Слет соколске жупе Осијек у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 6;
  41. Одгођен жупски слет у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 7;
  42. „Соколске приредбе у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940,  бр. 38, стр. 3;
  43. „Све соколске јединице у Југославији најсвечаније су прославиле Краљев рођендан”, „Соколски Гласник”, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 6;
  44. Маријана Маржан, Утакмице у кошарци за првенство Савеза СКЈ. У Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 4 октобар 1940, бр. 40, стр. 4;
  45. Зидне новине Соколског друштва Борово”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940,  бр. 48, стр. 11;
  46. Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 2;
  47. Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 4;
  48. Жупске утакмице појединаца на справама у Осијеку”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 5;
  49. Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 6;
  50. Саво Црногорац”, „Борово”, Борово, 8 новембра 1940, бр. 80, стр. 3;
  51. „Програм свечане седнице Соколског друштва”, „Борово”, Борово, 29 новембра 1940, бр. 86, стр. 1;
  52. Соколско посело у Борову”, „Борово”, Борово, 13 децембра 1940, бр. 90, стр. 1;
  53. „Друштвени живот Борова у 1940 години”, „Борово”, Борово, 1 јануара 1941, бр. 1, стр. 5;
  54. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
Поделите:

1 коментар

  1. Као и обично, одличан чланак г. Саше Недељковића. Једна мала допуна. По казивању Милутина Самарџије (1921 – Љубљана 2005), одмах након успоставе НДХ, у Борову су хапшени чланови националних удружења, међу њима соколи, којима је припадао. Ако сам добро запамтио, били су затворени на стадиону; он је био у доброј кондицији и у тим првим данима искористио прилику, прескочио ограду и спасао се – они који су остали су убијани.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here