Saša Nedeljković: Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi

Podelite:

 

 U Banatu pre Prvog svetskog rata madžarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava samo u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. U Banatu osnovani su 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. (1)  U Velikoj Kikindi učitelj Slavko Laković okupio je oko trideset mladih ljudi sa željom da osnuje sokolsko društvo. Kikinda je bila sokolska matica za Banat. Pomogla je osnivanje sokolskih gnezda, pa je i u Budimpešti  bila njena filijala. (2)

Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u Segedinu. (3) Starešina Slavko Laković i zamenik starešine Kosta Šević, bili su osuđeni na dve godine i 6 meseci robije; a načelnik društva  Branko Roler, na tri godine robije.

Posle rata društvo je obnovljeno. Prva skupština održana je 21 aprila 1919.  Prvih godina bio je slab rad društva. U godini 1923. društvo je pojačalo svoj rad. Prvi župni slet u Velikoj Kikindi bio je 1924. U Velikoj Kikindi  priređena su još dva sleta, 1929. i 1933. (4)  Sokolska fanfara u Velikoj Kikindi osnovana je 4. aprila 1924. (5) Sokolsko društvo Velika Kikinda preuzelo je od 1. oktobra 1930. nastavu gimnastike u Državnoj osnovnoj školi. Po sokolskom sistemu radilo se u 36 odeljenja, od kojih je svako imalo, prema nastavnom planu, po jedan čas nedeljno gimnastike. Prosečan broj dece sa kojom se vežbalo iznosio je 1.900. Za svoj rad sokoli su imali odobrenje od svih nadležnih vlasti, uključujući Ministarstvo prosvete. Društvo je održalo svoju svečanu sednicu 6.septembra 1930. Na sednici je govorio starešina društva Stojan Jakšić. Posle sednice priređena je povorka, u kojoj su osim predstavnika vlasti, vojske i sokola učestvovali i ostali građani. Uveče je bila priređena igranka. Šumadijski seljaci su došli 5. oktobra 1930. da vrate posetu Banaćanima. Sokolsko društvo je korporativno sa svojom muzikom dočekalo goste i otpratilo ih u grad. Na banketu priređenom u čast  gostiju 7. oktobra 1930. svirali su naizmenice sokolska muzika i sokolski tamburaši.  Sokolsko društvo je 5. oktobra 1930. dočekalo Kruševljane, pevačko društvo „Obilić” u Velikoj Kikindi. U ime grada i zanatlijskog zbora pozdravio ih je starešina društva Stojan Jakšić.  Na zabavi istoga društva priređenoj istog dana uveče, među tačkama svirala je sokolska muzika, a na igranci svirali su sokolski tamburaši. Na svečanoj sednici Sokolskog društva 12. oktobra 1930. povodom Koruškog dana bilo je prisutno preko 120 članova. Predavanje je održao starešina sreskog suda  Paja Klinovski, zamenik starešine sokolskog društva. Na sednici su bili prisutni i predstavnici vlasti.

Veliku Kikindu posetili su 13. oktobra 1930. ministri Kumanudi, Srškić i Demetrović. Ministre je sa ostalim građanstvom   dočekalo   i  sokolsko društvo  sa svojom muzikom. (6) Dom društvo je osvećen 1 decembra 1931. Kad se rešavalo šta bi društvo uradilo za Sokolsku Petrovu petoletku, rešili su da se takozvana Stevančeva Bara isuši, pošumi i da se na isušenom zemljištu napravi vrt dostupan građanima. Time je društvo preuzelo obavezu da pretvori u vrt osamnaest i po katastarskih jutara. Na čelu tehničkog odbora bio je inženjer Mita Nikolajević, direktor vodne zadruge u mestu, a predsednik finansijskog odbora bio je advokat dr. Petar Bojanić. Za isušivanje je dato 300.000 dinara. Na čelu društva bio je dr. Petar Bojanić.. Tehnički rad vodio je Blagoje Strajnić sa Biserkom Savić-Brašovan. Društvo je izdalo Spomenicu Sokolskog društva Velika Kikinda, koju je napisao Stojan Jakšić. (7) Sokolska župa Veliki Bečkerek-Petrovgrad obuhvatala je do 1941. društva : Aleksandrovo, Alibunar, Aradac, Banatsku Palanku, Banatski Karlovac, Banatsko Karađorđevo, Barandu, Bašaid, Belu Crkvu, Bečej, Botoš, Dobricu, Dragutinovo, Guduricu, Đalu, Elemir, Farkaždin, Iđoš, Ilandžu, Jankov Most, Jarkovac, Jaša Tomić, Katarinu, Klariju, Klek, Konak, Knićanin, Kusić, Kovačicu, Krstur, Kumane, Kaluđerovo, Sirču, Sečanj, Srpsku Crnju, Srpski Itebej, Begej sv. Đurđe,  Melence, Mošorin, Ninčićevo, Novu Crnju, Novu Kanjižu, Novi Bečej, Opovo, Orlovat, Padej, Perlez, Padinu, Podlokanj, Rusko Selo, Sakule, Senad, Taraš, Potiskog sv. Nikolu, Tomaševac, Uljmu,  Veliku Kikindu, Veliki Bečkerek,  Vel. Bečkerek I, Vršac, Vel. Bečkerek II, Veliki Torak, Vojvodu Stepu, Čentu, Vladimirovac, Margiticu,  Veliku Gredu, Čoku i  Crnju. (8)  Sokoli su pomagali izbeglice iz Čehoslovačke. Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je decembra 1939. sokolsko veče u okviru Petrove petoletke. Pročitano je pismo čehoslovačkog poslanika u Parizu Osuskog, koje je uputio sokolima i građanima u Velikoj Kikindi, zahvaljujući na gostoprimstvu ukazanom izbeglicama iz Čehoslovačke, u martu 1939. (9) Društvo je proslavilo “Materice” uz prigodan program u svom domu. Govorio je prosvetar društva M. Ćirilov o potrebi održavanja narodnih običaja i o vaspitanju dece po sokolskom sistemu. Deca su vezala sestru Jelenu Granfil, pa je podeljeno mnogo poklona. Istog dana su članovi prosvetnog odbora održali tri predavanja i to dr. Marko Belanić u Sokolskom društvu Iđoš. Mladen Đukin u Bočaru i inž. Mita Trifunac u Banatskom Aranđelovu. Predavanja su imala za cilj prosvećivanje naroda i širenje sokolske ideje.(10) Društvo je proslavilo trideset godina rada 16 i 17 juna 1940. Trebalo je da se održi slet župe Petrovgrad ali se odustalo od sleta. Takođe trebalo je da se proslavi dvadesetogodišnjica župe i osvećenje župske zastave koju je poklonio župi general Dragutin Ristić, koji je prvi ušao u Veliki Bečkerek i Kikindu sa srpskom vojskom. U Spomenici se davalo : Prvo „Političke prilike” iznosilo se pod naslovom „Vojvodina u novom zamahu”, nacionalni, politički i kulturno-prosvetni rad prvaka vojvođanskog javnog života u XIX veku. Prikazan je ekonomski život, kao i rad na zadrugarstvu, rad Matice srpske i Sokolskog društva. Bio je prikazan pokret Vase Stajića, koji je za deset godina neumornog rada osvojio omladinu Vojvodine. Stajićev program bio je : Svom narodu služiti svim silama i u toj službi ne prezati od kakvih žrtava. Imao je mnogo saradnika, između ostalih dva sokola iz Velike Kikinde, koji su položili svoje živote za svoje ideale. U prvom delu poslanice bile su uspomene prvog starešine  Slavka Lakovića, na osnivanje sokolskog društva.  U proleće 1910. sazvao je tridesetoricu mladih ljudi. Pre toga se sastao u Sremskim Karlovcima sa dr. Lazom Popovićem. Prilikom slanja na odobrenje, pravila su morala biti prevedena na mađarski jezik. Ime „Srpski Sokol” nije bilo prevedeno, pa su pravila vraćena natrag da se i ime prevede. Potvrđena su 30 juna 1912, pa je društvo počelo da radi. Doveden je Branko Roler iz Novog Sada za vođu. Od crkvene opštine društvo je dobilo zemljište, na kome su članovi za letnji rad napravili drvenu kuću i dovukli 500 kola peska. Sokolske filijale tražili su Mokrin, Karlovo, Turski Bečej, Vranjevo, Melenci, Bečkerek, Bašaid i Sent-Marton, dok je u Adi postojalo društvo, većinom sa đacima vežbačima. I u Budimpešti se radilo na osnivanju Sokolskog društva, ali vlasti su pravile smetnje. Neka mesta u okolini Pešte prijavila su se za filijale. Društvo je 1913. priredilo prvu javnu vežbu, za koju je publika pokazala veliki interes, pa je policija počela jače motriti na Soko. Posebna pažnja je 1914. posvećena filijalama, koje su obilazili načelnik i starešina. U selima su sokoli nailazili na svesrdan prijem. Pripremali su se za odlazak na svesokolski slet u Ljubljani, a u Kikindi je zakazan sokolski slet  iz svih filijala, koji je održan, sa velikim uspehom. U podne su saznali za Sarajevski atentat, ali je ipak održana javna vežba. Na inicijativu Novog Sada pokrenuta je akcija za osnivanje župe. Oko toga su nastojali Laza Popović i Stevan Žakula. Župa je bila osnovana u Novom Sadu, za starešinu je izabran Bajazetov, a za zamenika Laković. Rad u društvu vodili su Laković, Roler i ostale starešine besplatno. Društvo se izdržavalo od članarine. Poseban deo spomenice bio je posvećen filijalama društva. Filijale su živele svojim posebnim životom, iako su bile pod nadzorom društva. Filijali u Velikom Bečkereku starešina je bio M. Stefanović. Filijali u Melencima starešina je bio S. Popov. Filijali u Turskom i Novom Bečeju starešina je bio dr. B. Jovanović. Osnovana je filijala u Karlovu sa starešinom S. Crkvenjakovim. U Spomenici je opširno prikazan  rad društvene filijale u Budimpešti, kojoj je prvi starešina bio dr. K. Desimirović. Omladina je učestvovala u radu budimpeštanskog Srpskog Sokola,  priređujući izlete u okolna srpska sela i podržavala narodni duh kod srpskog elementa u Mađarskoj. Naročiti uspeh imali su u selu Lovri, koje je dalo petoricu dobrovoljaca za srpsku vojsku. Postojala je društvena filijala u Adi. Sve filijale radile su do početka Prvog svetskog rata, kada su morale da prestanu sa radom.  U Spomenici je poseban članak bio posvećen osnivanju Sokolske župe u Ugarskoj, zna inicijativu Sokolskog društva iz Kikinde. Prikazani su u Spomenici detaljno progoni mađarskih vlasti. Spomenica je bila ilustrovana slikama iz života i rada sokolstva u Ugarskoj. (11) Župski slet u Velikoj Kikindi 1940. bio je otkazan.

Posle Aprilskog rata 1941. sva sokolska društva bila su zabranjena.

Saša Nedeljković za Vidovdan

 

 

Napomene :

  1. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
  2. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
  3. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
  4. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
  5. A.T. „Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
  6. „Sokolsko društvo Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
  7. Ferdo Vigele, „Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 8;
  8. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48, str. 22;
  9. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 2;
  10. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 5 januar 1940, br. 1 str. 5;
  11. „Tridesetgodišnjica Sokolskog društva u Velikoj Kikindi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 3;
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here