Саша Недељковић: ЗАВЕТИ СОКОЛА У СОКОЛСКОЈ ПЕТРОВОЈ ПЕТОЛЕТКИ

Поделите:

 

Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду није дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у Југославији изврше свој задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама за слободу у Првом светском рату. Зато је на Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко–заветник. Понесени одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу.  Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села.

Као и рад на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница, оснивањем гусларских отсека, стварањем културно–просветних отсека у оквиру соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих ученика, организовањем „соколских седељки“ у зимским данима, увођењем модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено–хигијенским радом, оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби, исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни, водовода,…. Соколи су сматрали да ће кроз задругарство доказати своју истинску бригу о економском и социјалном подизању села. Описмењавање је било основа за даљи рад сокола. Да би се унапредило село, био је потребан писмен и просвећен сељак. Соколска штампа доносила је савете стручњака као што је био Коста Поповић, управник пољопривредне школе. Жупа Мостар је сарађивала са покретом „Академског добровољног рада“ на селу, који је основао професор универзитета др. Лаза Поповић. Прве студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис „Соколска просвета“ од септембра 1937. донео је фотографије радова на уређењу воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I Ујединитеља Баћина–Коњиц.

Од 1936. до 1938. изграђено је у Југославији 110 соколских домова. У оквиру Соколске Петрове петољетке, од 1936. до 1941, изграђена су 143 вежбалишта, подигнуто 9 споменика као и 9 спомен–плоча, подигнуте 3 школе, засађено 95 „Петрових гајева“, уређено 6 паркова … . Успеси су подстицали соколе на нове напоре.

На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се: 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 3) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 4) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 5) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био“; 6) „Нова Југославија“ засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II“. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. (1). У листу „Соколски гласник“ истакли су да прву годишњицу Соколске Петрове петолетке треба обележити делом и то : ударити темељ задужбини или опште корисној акцији … .  (2)

Лист немачких турнера известио је о Соколској Петровој петољетци под насловом „Живи мртваци биће искључени”. Лист је истакао да Соколски савез у Југославији као спортска организација од националног значаја,  радила на спровођењу препородног плана. Радило се о политичком и националном препороду, који је требао да са економског, културног и социјалног гледишта видно утиче на политичко стање Југославије. Сваки соко морао је да положи завет, да ће у одређено време извршити један или више задатака, на које се обавезао. Ту је спадало и помоћ сељацима код пољских радова, код грађења путева, мостова, бунара, … . Свака јединица је имала једно лице које је водило организацију тог рада и које је у нарочитој књизи уписивало врсту примљених обавеза сваког члана. Сваке седмице или сваких 15 дана сазивали су се састанци, на којима се контролисало, колико су заветници извршили преузете обавезе. Контролу рада свих друштава вршиле су дистриктне конференције  на сваких 6 месеци.  Друштво које није могло да покаже резултате по њима се брисало се из списка друштава. Уредништво  листа  „Соколски гласник“ коментарисало је да је сваки заветник одговоран само пред својом савешћу. (3)

Соколска жупа Мостар је са своје 173 јединице (друштава и чета) планирала да изврши у оквиру Петрове Петогодишњице 1936-1941. : пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села домаћини ће засадити у својим двориштима краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморју и Имотској Крајини 64 гробља, засадити 34 Петрова гаја, палим борцима подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 јавних чесми, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, …. засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити 494 воћњака са најмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винарских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (4)

У Метковићу је 11 јула 1937. положен камен темељац Соколског дома. Варош је била искићена заставама. Свечаности су присуствовали власти, заменик старешине жупе Мостар, делегати околних соколских друштава и чета и представници удружења и установа. Био је присутан православни парох, док се римокатолички жупник коме се друштво обратило због освећења дома није одазвао позиву. Била је одсутна и општинска управа. Говорио је старешина друштва др. Кошћина о позиву соколства и значају Соколске Петрове петољетке. У темељ дома постављена је повеља, исписана на пергаменту : „Извршавајући свој завет у првој години Соколске Петрове петољетке – 1936 – 1941. год.- у славу Бога, за покој душе Краља Мученика Александра I, сретан и дуг живот младога нам Краља Петра II, сјај и величину Југославије, Соколско друштво у Метковићима, данас 11 јула 1937 овом дому, као трајном  споменику Краљу Петру I Великом Ослободиоцу —  доприносом грађана, својих чланова, бригом и трудом Управнога одбора и Одбора за градњу дома,  у присуству претставника државне власти, удружења, установа, делегата бр. Жупе, соколских друштава и чета, својих чланова, нараштаја и деце, грађанства, темеље постави. … ”.У повељи су били наведени сви чланови управног и грађевинског одбора.  Старешина је положио и узидао диплому у темеље дома, … . Говорио је изасланик Соколске жупе Мостар, директор гимназије Бруно Марчић, истичући значај тог дана и честитајући Соколском друштву Метковић на његовом труду и успеху. Соколски дом требао је да буде грађевина са великом двораном, позорницом, галеријама, одељењима за читаоницу, за поједине секције друштва и пространим двориштем које је требало да служи као летње вежбалиште.(5)

Пред Соколским домом у Цавтату 5.9.1937. свечаним паљењем заветне бакље отворен је улазак у другу годину Соколске Петрове Петољетке. Куће Б. Банца, Рачића као и свих осталих биле су украшене и осветљене. Место искићено заставама и зеленилом пратило је поворку сокола, војске и грађанства предвођену са Цавтатском Дилетантском Музиком до цркве Св. Николе, гдје је одржано свечано благодарење. У соколани је затим одржана свечана седница соколског друштва уз присуство свих преставника власти и школа, друштава и установа. Рођендан краља Петра II прославили су соколи 1937. у Цавтату, Опузену, Суђурђу на Шипану. (6)

  Соколско друштво Воћин (жупа Осијек) приредило је 1939. у оквиру Петрове петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви припадници друштва и око 450 оних који нису били чланови. Друштвени лекар одржао је предавање о анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем њих дође до виднијег хигијенског напретка села (7).

Соколска чета Рељево, код Сарајева, заветовала се да уреди пут Рељево-Црнотина-Доброшевићи. Решили су да од козје стазе изграде солидан пут. Пут је био дугачак 3 и по километра, и био непроходан, али важан јер је био један од главних прилаза којим су деца тога краја ишла у школу. За кратко време изградили су 1.500 метара пута. Соколи из Рељева сем своје радне снаге дали су око 2.500 динара. Један од њих, Мирко Црквењаш, да би омогућио изградњу пута, поклонио је земљиште у дужини око 1.000 метара, да се преко њега пресече пут, док сеоски кнез није хтео да уступи ни стотину метара земљишта у дужини, потребног за просецање пута, него је за сваки метар тражио да му се плати по уобичајеној цени. (8)

Соколско друштво у Младеновцу заветовало се 1941. у оквиру Соколске Петрове петољетке да ће подићи споменик палим борцима. Решили су да споменик подигну на брду Варовнице у близини Младеновца. Споменик је требао да буде изграђен од камена, висине 8 метара, на чијем врху је требао да буде постављен соко, висок два метра са распоном крила од 2 метра. (9)   Поводом петолетке 1936-1941. Соколска жупа Мостар издала је разгледницу За Краља, за Народ, за Мили Дом”. Разгледница је била под бројем 16 1937. Други светски рат пресекао  је све соколске активности.

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петолетка, која је требало да траје пет година, до 1941. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. Соколска друштва су деловала у својој средини и настојала су да унапреде ту локалну средину. Соколи су сматрали да ће кроз оснивање задруга доказати своју бригу о економском и социјалном подизању села. Описмењавање је било основа за даљи просветни рад сокола.То је био велики напор да се на локалном нивоу унапреди живот народа а тиме и живот целе државе.

Саша Недељковић за Видовдан

 

Напомене :

 

 

  1. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 168, 170; „Дубровачке вјести”,„Дубровник“ 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4 ; „Петрова Петољетка у друштвима и установама“, „Дубровник“, Дубровник 23. Октобар 1937, бр. 39стр. 4; Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“,  Београд, бр. 7, септембар 1937, стр. 267, 268–272;
  2. „Спремајте се за 6 септембар !”, „Соколски гласник“, Београд, јули 1937, бр. 24, стр. 1;
  3. „Инострани гласови о Соколској Петровој петолетници”, „Соколски гласник“, Београд, 18 септембар 1937, бр. 29, стр. 8;
  4. „Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 5;
  5. „Освећење темеља Соколског дома у Метковићу”, „Соколски гласник“, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 8;
  6. „Краљев рођендан у Цавтату“, „Дубровник“, Дубровник , 11 септембар 1937, бр. 33, стр. 2;
  7. „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 65;
  8. „Сељаци соколи граде путеве”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 4;
  9. „Соколско друштво у Младеновцу подиже споменик изгинулим борцима”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 7;

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here