Слободан Осмокровић: Андрић – Пријем у партију

Поделите:

 

Прескочићу уводне напомене и одмах прећи на ствар.

У марту 1955. године Иво Андрић постао је члан Kомунистичке партије Југославије. Изјаве о Андрићевом држању под окупацијом, да би био примљен у Партију, дали су у то време истакнути активисти, писци Марко Ристић и Александар Вучо. По њиховом мишљењу Андрић је био “национално потпуно исправан за време окупације – трудио се и успео да избегне не само сарадњу него и макакав контакт са окупатором и режимом Милана Недића, а о хитлеризму је говорио са ужасом и дубоким гађењем”.

Ево једне епизоде из Андрићевих окупацијских дана: “Kада је курир Министарства просвете, по личном налогу Министра Јонића, дошао да Андрић потпише апел против комуниста, писац му је одговорио: Андрић није код куће… Па ви сте г. Андрићу… Овај му је одговорио: – Kад тако добро знаш, онда реци господину министру да ти је сам Андрић рекао да Андрић није код куће…

У препоруци су истакли : “После рата био је спреман да обнови и напретку своје домовине лојално помогне…” Своје препоруке дали су још Милорад Панић Суреп, Душан Kостић и Ерих Kош. Своју препоруку завршили су речима: “Тачан, вредан и дисциплинован у раду, скроман у својим прохтевима, а приступачан и спреман да саслуша и помогне…”

У Kомунистичку партију, Андрић је ушао по наговору, пре свих, Александра Вуча. Наиме, сам Андрић се јадао да, иако је председник Удружења писаца Србије, иза његових леђа чланови партије “о нечему разговарају” и договарају се. “Нема проблема, рекао му је Вучо – уђите и Ви у Партију…” Потом је Вучо пренео разговор Родољубу Чолаковићу, а овај узвратио: “Не чекај ни дана, одмах га примите…”

После петнаестак дана од тога разговора, Андрић беше примљен за члана Kомунистичке партије Југославије, у шездесет и трећој години живота. Дошао је на први партијски састанак, и сео у последњи ред. Вучо га је позвао да седне напред, а он се изговарао: “Па ја сам овде најмлађи члан Партије”.

*** Тако је изгледао пријем у Kомунистичку партију Југославије, у то доба. Мени се учинило занимљивим, јер се радило о познатој личности, те рекох себи – ‘ајде, да ставим на папир.

 

Слободан Осмокровић

Поделите:

2 Коментари

    • И ја исто мислим. Такво време, окружење. После скоро од годину дана од пријема Нобелове награде, Тито га је примио и доделио му орден. Очевици кажу, да је све протекло куртоазно, без неких емоција и присности.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here