Слободан Осмокровић: Јасеновац IV

Поделите:

Рат се ближио крају, а његов исход био је сасвим известан – пораз мрачним силама. Првих дана априла 1945. године овде се све ужурбало. Усташка управа јасеновачког логора почела се припремати за бег. Лубурић је одлучио да побије све заточенике, а логор и место Јасеновац претвори у хрпу рушевина и пепела. Овом операцијом уништења управља злогласни Љубо Милош, наређујући: „Пре напуштања Јасеновца треба ликвидирати и последњег заточеника, да не остану живи сведоци. Такође је потребно уништити све објекте да не остану материјални докази о злочинима“.

Слободан Осмокровић: Јасеновац III

Зато се формирају екипе заточеника-гробара, које су морале да откопају што више гробова у логору и изван њега, посебно у Градини и Уштици и есхумирати лешеве поубијаних жртава. Истовремено подизане су огромне ломаче, на чије дно је стављен кокс, а одозго набациваних лешеви и костури. Све то полили нафтом и запалили. Двадесетак дана буктале су ватре овог јединственог крематоријума. Истовремено, свакодневно се доводе велике групе логораша из Лепоглаве, Старе Градишке и других места, и убијају на Гранику или Градини. Сава носи мтрве или горе на ломачама. У Логору ИИИ је још око 1.100 мушкараца и 3.000 жена и деце. Убрзо, женски и дечји логор су ликвидирани, 21. априла. Одлазећи на губилиште жене су се од мушкараца опраштале песмом. „Ви остајете, ми одлазимо у смрт“.

У логору је за читаво време његовог постојања – и поред тоталног терора – деловала партијска организација, настојећи да повежу снаге и колико толико ублажи тешке услове живота. Наступили су одсудни тренуци. Група комуниста, међу око 1.100 преосталих логораша, тормирала је Kомитет за припрему устанка кога је водио Анте Бакотић. Све остале заточенике усташе су потрпали у тврдо зидану зграду, са неколико радионица, на вањском рубу настањеног дела логора, око 150 м од источне капије. Прозори и врата заковани су даскама, а около постављена јака стража. Читав дан и читаву ноћ били су сви усташе запослени тиме, да минирају једну творничку зграду за другом, радионицу за радионицом, складиште за складиштем, бараку за бараку, и тако изазивају експлозије и пожаре. Тако се је читав логор претворио у ужарену бакљу, а њиме је одзвањао тутањ експлозија. Заточеници у оној великој згради су знали да им прети сигурна смрт, и претпостављали да би усташе и њихову, зграду могли запалити и све их побити.

Kомитет одлучује: „У 10 часова 22.4.1945. године отпочет ће устанак. Правац напада: Источна капија. Циљ: Шума на источној страни и предели Мокрог поља. Одлуку треба строго чувати од евентуалних конфидената. Тако је и било. Сваки је заточеник је истргао из зида или врата по неки предмет, те су тачно у 10 сати ујутру 22.4.1945. године разбили сва врата и прозоре и појурили из зграде. У задњи час је око 460 заточеника клонуло духом, а многи је био болестан, стар или тако немоћан, да се није усудио упустити голорук у борбу. Оних 600 заточеника, које није оставила храброст, и ако физички слаби и изморени патњама у логору, у чежњи за слободом и животом прикупили су последње снаге и напали усташке стражаре, неколико њих шакама задавили те им одузели пушке. Други су заточеници грабили железне предмете или цигле, и ударајући њима по усташама почели да трче према источним логорским вратима. Тако се на тим вратима одиграо крај борбе, па је заточеник Ристић Миле шакама задавио митраљесца, који је бранио врата, отео му оружје и почео да пуца по усташама (цитати по књизи – Злочини у Логору Јасеновац, Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 15.11.1945 Загреб).

Само 54 логораша успело је да се пробије, остали су пали покошени рафалима. Преостале у логору усташе су побили, а тек један логораш је преживео скривен у логорском бунару. Тога дана, само неколико сати касније, исти подвиг направили су заточеници у Логору Kожара – од њих 167 успело је само 7 да измакне усташама. Таква је била судбина 700.000 мушкараца, жена и деце. Ово су тек фрагменти из стравичне јасеновачке приче о човековом страдању, стравичне толико да јој заборава нема.

Ово је уједно и крај приче о систему логора Јасеновац, мада све приче ипак никад неће бити до краја испричане.

Слободан Осмокровић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here