Социолог Бојан Панаотовић: ” Парови исхитрено ступају у брак. Ако нема средњег пута онда су као два овна на брвну “

Поделите:

Склопљених бракова је у Србији све мање, а развода све више. Чак и момената за Гиниса, пошто је најкраћи склопљени завет трајао свега шест сати, док је четири одсто оних чији је брачни живот трајао мање од годину дана. Неки у браку нису дочекали ни Младенце.
Највише разлаза, чак петина, деси се у периоду од пет до девет година.

У Србији је прошле године закључен 36.321 брак, од чега је први пут пред матичара стало 29.005 младенаца. То је благи пораст од 0,8 одсто у односу на 2017. годину, док је број младенаца који први пут кажу „да“ порастао за 0,3 одсто. На 1.000 становника је број закључених бракова 5,2, а просечна старост при ступању у ову заједницу за младожење је 34,2 године, а за невесте 31,1 година. Број разведених бракова на 1.000 становника је 1,4, просечна старост мужа при разводу је 44,1 годину, а жене 40,5 година.

Мигранти поправљају просек
Ако нам је за утеху, у оваквом тренду Србија није изоловани феномен каже за „Вести“ социолог Бојан Панаотовић, наводећи да је то и светска појава нарочито изражена у Европи.

Наш саговорник је изнео пример скандинавских држава где не само да расте број развода, а смањује се број бракова, већ се и рађа све мање деце. Просек домицилном становништву, каже он, поправљају мигранти.

– Слична је ситуација и у нашем региону, а узроке таквог тренда треба тражити у савременом начину живота, у све израженијем егоизму и ултралибералном ставу „ја сам себи најважнији“ и „моји захтеви су изнад свега“. Људи све више теже комфору и сматрају да се он смањује када су са партнером, а онда дођу и деца. Ипак, треба знати да као према наслову књижевог дела Милана Kундере „Неподношљива лакоћа постојања“, мањи простор не значи мање среће – појашњава овај социолог.

Научници, према његовим речима, на основу истраживања тумаче да разводи произлазе из потребе да се партнер идеализује.

– Жена превише очекује од партнера, она би принца на белом коњу лепог као Бред Пит, богатог као Бил Гејтс, шармантног попут Роберта де Нира, а то је неизводљиво. Не заостају ни мушкарци који би при избору атрактивност и лепоту Монике Белучи, саосећајност Мајке Терезе и богатство британске краљице – указује Панаотовић на превелика очекивања „идеалног типа у оном веберовском смислу“.

Ризична журба
То је, истиче он, немогуће, јер живот није бајка, а сви људи су од крви и меса и уз квалитете имају и слабости.

– Такође, кад у заједништву нема средњег пута, то је као два овна на брвну. Разлог таквог понашања треба тражити у чињеници да се парови не упознају довољно, већ исхитрено улећу у брак. Наш прослављени нобеловац Иво Андрић је говорио „отпутуј са човеком да би га упознао“. Kада са неким проведете време у истом простору упознаћете и његове особине и навике. Зашто и не живети неко време заједно да би видели одговара ли вам неко, а не из познанства у кафићу улетати у брак, па брзо и у развод – саветује овај социолог.

У Републици Србији, према последњим подацима Републичког завода за статистику из 2018, разведено је 9. 995 бракова, односно за 7,9 одсто више у односу на претходну годину.

Од 2014. до 2018. у Србији се све мање улази у брак, па је 2014. склопљено 108 бракова више него 2017, док је у 2018. био 2.381 развод више него пре пет година. Разлика у годинама између супружника у просеку износи нешто више од три године, мушкарци су старији од жена посматрајући и закључене и разведене бракове. Највећи број разведених бракова чине бракови с децом (53 одсто), а просечно трајање разведеног брака у 2018. години био је 13,6 година.

Ако нам је за утеху, по односу броја венчања и развода од 25 одсто, Србија је на другој половини лествице у Европској унији где је просек 44 одсто, а шампион Португал, где је однос склопљених и разведених бракова чак 71 одсто.

Деца жртве разлаза
– Србија је некада функционисала по патријархалном обрасцу и развода скоро да није било, док су данас постали нормална ствар. Kаже се „боље добар развод него лош брак“, али би супружници ипак требало прво да покушају да нађу заједнички језик, нарочито ако имају децу, јер она су жртве раставе. Наравно, не треба бити ни роб деце, али треба преиспитати одлуку о растави због њих – саветује Бојан Панаотовић.

Зајечарци рекордери
Зајечар је, према последњим доступним подацима, био рекордер по броју развода у Србији јер се 2016. на склопљених 1.000 бракова окончало 733, односно 60 одсто. Нови Сад је такође високо на лествици јер је „да“ рекло 2.000 парова, а 534 рекло „не“ брачној заједници. Интересантно је да се у београдској Палилули која има око 150.000 становника развело 358 парова, више него у целом граду Нишу у коме је на 260.000 становника било 10 развода мање.

Вести

Поделите:

1 коментар

  1. “Ако нам је за утеху, по односу броја венчања и развода од 25 одсто, Србија је на другој половини лествице у Европској унији где је просек 44 одсто, а шампион Португал, где је однос склопљених и разведених бракова чак 71 одсто.”
    “…јер се 2016. на склопљених 1.000 бракова окончало 733, односно 60 одсто.”

    Овде неко нема појма, не о математици, него о јасном изражавању.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here