Софија Ињац: Идеје и философија су мртви, Ниче је полудео

Поделите:

Ниче је на врхунцу своје философије оборио највиши ауторитет Бога прогласивши га мртвим, да би на темељима те рушевине изградио нову философију, ослобођену клерикализма и догматизма западног хришћанства. Након Ничеа философија се разводнила и тренутно је конфузна и готово потпуно безидејна. Довео је ствар до краја и у томе је његова лична трагедија, али значајна за нас пошто нам показује куда води пут људске “мудрости”. Није он случајно изгубио разум. То је његова трагедија, али како каже Владика Николај то што се њему десило је свима опомена.

Пут људског духа западне Европе неминовно би кад-тад довео до идеја какве су биле Ничеове. То што се баш он нашао као представник тих идеја је игра судбине. Пут којим је Европа пошла много пре Ничеа је морао овако да се заврши. Ниче је есенција духа Западне Европе, он је најискреније схватио све њене девијације и истерао их до краја.

Да ли је Ниче полудео због својих идеја или су његове идеје продукт његовог лудила, то је сад сасвим ирелевантно. Владика Николај говори о Ничеу као трагичној личности са религиозних позиција, али и опомиње да се не крене његовим путем ни случајно. У спису “Ниче и Достојевски” он каже да је ниче пророк Запада а Достојевски Истока, али да је сваки појединац и човечанство у дилеми између њих двојице треба и да се определи за пут који је проповедао Достојевски. Још је ригорознији у тексту “Три авети европске цивилизације” где као авети наводи Дарвина, Маркса и Ничеа – творце биолошке, социолошке и етичке теорије.

Да би човечанство уопште дошло до Достојевског, мора да прође фазу Ничеа. Није то ствар избора него ствар процеса. Европа не може да разуме Достојевског док претходно не полуди. Но то није случај само са Европом. Цео свет је данас копија европске културне и европске духовне матрице. Цео свет је кренуо Ничеовим путем, путем лудила. Тај процес је на жалост неминован и незаустављив. Ипак, ако то гледамо као индивидуални и колективни процес, онда можемо претпоставити да је и Достојевски решење и завршница тог процеса, односно излечење индивидуе и колектива.

Достојевски је пре Ничеа био Ниче, али је Достојевски пронашао решење, лек лудилу. Достојевски је излечио Ничеа у себи. Спој генија и словенског духа Достојевског су одвели у веру, у православље. Просец ничеанизације човечанства завршиће се православљем или оправослављивањем човечанства, то је једини могући пут уколико човечанство не жели да сконча као Ниче.

Софија Ињац за Видовдан

Поделите:

1 коментар

  1. “Ниче и Достојевски” – ИДЕНТИЧАН наслов књиге Лава Шестова, претече егзистенцијализма. Шестов је више пажње обратио на поређење Ничеа и Толстоја, јер је дубина Достојевског неприкривена; зато је Толстоја описао као човека који се бавио “подземним радњама” (мисаоним и душевним), али то “прикривао”. Велики Фјодор није штедео никога, па ни себе. ЗАТО је Јоахим Мас, немачки књижевни критичар и есејиста, написао: “Да је роман Браћа Карамазови завршен, сва претходна светска књижевност отишла би у парампарчад!”.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here