Sofija Injac: Ideje i filosofija su mrtvi, Niče je poludeo

Podelite:

Niče je na vrhuncu svoje filosofije oborio najviši autoritet Boga proglasivši ga mrtvim, da bi na temeljima te ruševine izgradio novu filosofiju, oslobođenu klerikalizma i dogmatizma zapadnog hrišćanstva. Nakon Ničea filosofija se razvodnila i trenutno je konfuzna i gotovo potpuno bezidejna. Doveo je stvar do kraja i u tome je njegova lična tragedija, ali značajna za nas pošto nam pokazuje kuda vodi put ljudske “mudrosti”. Nije on slučajno izgubio razum. To je njegova tragedija, ali kako kaže Vladika Nikolaj to što se njemu desilo je svima opomena.

Put ljudskog duha zapadne Evrope neminovno bi kad-tad doveo do ideja kakve su bile Ničeove. To što se baš on našao kao predstavnik tih ideja je igra sudbine. Put kojim je Evropa pošla mnogo pre Ničea je morao ovako da se završi. Niče je esencija duha Zapadne Evrope, on je najiskrenije shvatio sve njene devijacije i isterao ih do kraja.

Da li je Niče poludeo zbog svojih ideja ili su njegove ideje produkt njegovog ludila, to je sad sasvim irelevantno. Vladika Nikolaj govori o Ničeu kao tragičnoj ličnosti sa religioznih pozicija, ali i opominje da se ne krene njegovim putem ni slučajno. U spisu “Niče i Dostojevski” on kaže da je niče prorok Zapada a Dostojevski Istoka, ali da je svaki pojedinac i čovečanstvo u dilemi između njih dvojice treba i da se opredeli za put koji je propovedao Dostojevski. Još je rigorozniji u tekstu “Tri aveti evropske civilizacije” gde kao aveti navodi Darvina, Marksa i Ničea – tvorce biološke, sociološke i etičke teorije.

Da bi čovečanstvo uopšte došlo do Dostojevskog, mora da prođe fazu Ničea. Nije to stvar izbora nego stvar procesa. Evropa ne može da razume Dostojevskog dok prethodno ne poludi. No to nije slučaj samo sa Evropom. Ceo svet je danas kopija evropske kulturne i evropske duhovne matrice. Ceo svet je krenuo Ničeovim putem, putem ludila. Taj proces je na žalost neminovan i nezaustavljiv. Ipak, ako to gledamo kao individualni i kolektivni proces, onda možemo pretpostaviti da je i Dostojevski rešenje i završnica tog procesa, odnosno izlečenje individue i kolektiva.

Dostojevski je pre Ničea bio Niče, ali je Dostojevski pronašao rešenje, lek ludilu. Dostojevski je izlečio Ničea u sebi. Spoj genija i slovenskog duha Dostojevskog su odveli u veru, u pravoslavlje. Prosec ničeanizacije čovečanstva završiće se pravoslavljem ili opravoslavljivanjem čovečanstva, to je jedini mogući put ukoliko čovečanstvo ne želi da skonča kao Niče.

Sofija Injac za Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. “Niče i Dostojevski” – IDENTIČAN naslov knjige Lava Šestova, preteče egzistencijalizma. Šestov je više pažnje obratio na poređenje Ničea i Tolstoja, jer je dubina Dostojevskog neprikrivena; zato je Tolstoja opisao kao čoveka koji se bavio “podzemnim radnjama” (misaonim i duševnim), ali to “prikrivao”. Veliki Fjodor nije štedeo nikoga, pa ni sebe. ZATO je Joahim Mas, nemački književni kritičar i esejista, napisao: “Da je roman Braća Karamazovi završen, sva prethodna svetska književnost otišla bi u paramparčad!”.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here