Софија Ињац: “Распни га, распни”

Поделите:

Постоје две врсте људи, људи који имају муда да живе и да живе притом слободно и људи који који презиру ове прве. Презиру их зашто? Зато што у њима виде све оно што они нису, а желели би да буду. Пре свега они немају ту храброст а немају ни ту слободу. Они немају храброст ни да учине велико добро ни да учине велико зло. Њихов домет је увек осредњи. Осредњост у свему је њихова главна особина. Нит су врући нит су хладни, него су млаки.

Ако су друштвене мреже ичега показатељ онда је то бројност и масовност осредњих људи. Не постоји светац на интернету као што не постоји ни у римској арени, јер ту нико не тражи свеца. Њима не треба светац. Њима треба жртва и крв. Са једнаком страшћу напашће и опљуваће и највећег злочинца и најчеститијег човека и најдубљег покајника. Покајање је за њих неприхваљив чин. Покајање или било каква промена на боље неког појединца за руљу осредњости је нешто што се не дешава у реалности. Они у то не верују. Не верују јер сами немају способност ни да падну ни да устану. Нарочито да устану, јер су по свим параметрима већ свакако на дну. Али то њихово дно и ваљање у блату је њихова зона комфора. Ван зоне комфора чуда су могућа, зато руља не верује у чуда личне промене и успеха. У зони комфора је досадно и једнолично, али је ту сигурица.

Шта је суштина критизерства на интернету? То није ни моралност, ни честитост, ни поштење. То је просто свођење свих на свој ниво, а тај ниво је испод сваког нивоа. То је једна бездушност, мртвило и кукавичлук. Само мртви и глупи никад не мењају став и мишљење, као ни магарци. Руља осредњости не прашта инспиративност, живост, слободу, креативност, храброст. Све што је успех је недопустиво. Све што је слобода за руљу је екстремно. Све што је храброст руља презире.

На жалост, многи квалитетни људи, притиснути својим егом, падају на руљин поклич: «Распни га, распни!» Данас «Осана» сутра «Распни га», од истих људи. Када би појединци били свесни да људи генерално не брину толико о њима колико они мисле, замка коју им поставља њихов его би се лако заобишла. Али проблем ега мало ко заиста савлада.

Покушавати исправити код себе све што руља осредњости може да замери је узалудан посао јер једини људи који у животу налазе оно што траже су налазачи туђих грешака. Народ је давно провалио да увек треба гледати ко говори а не шта говори. Данас је, на жалост, захваљујући интернету омогућено свима да говоре, а већина заправо нема шта да каже.

Софија Ињац за Видовдан

Поделите:

4 Коментари

  1. Смислено говори.
    Презиме Ињац је хебрејско по етимологији. Такође и име.
    סוֹפִי
    софи
    =окончательный

  2. Епски дух не верује у покајање, сматра да је живот сувише кратак да би неко увидео своју грешку.

  3. Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu. Takođe, upoređenje cene se vrši bez državnih nameta na struju. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 evra/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 evra/kWh. Upoređenje cena električne energije, računajući sve ono što potrošač plaća, nije najjeftinija u Evropi, kako tvrdi predsednik. Ili ga lažu ili on laže nas? Cena elektri;ne energije u Srbiji je veća u odnosu na više zemalja u Evropi (https://www.istinomer.rs/ocena/4360/Imamo-ubedljivo-najjeftiniju-struju-u-Evropi).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here