SOKOLSKI STAREŠINA ĐURA PAUNKOVIĆ

Podelite:

 

Đura Paunković rođen je 8 (21) avgusta 1877. Gimnazije učio je u Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu. (1) Kao gimnazijalac sa 17 godina stupio je u redove Srpskog sokola u Kragujevcu 1894. Posle dve godine je maturirao u Kruševcu i krenuo u inostranstvo na studije. (2) Studirao je u Cirihu i Berlinu. Pošao je u Rusiju gde je bio jednu godinu nastavnik u vojnoj gimnaziji u Orelu. Nije hteo primiti rusko državljanstvo i vratio se u Beograd. (3) Posle devetogodišnjeg službovanja u Rusiji, došao je 1900. sa službom u Beograd i prijavio se za člana Beogradskog gimnastičkog društva Soko. U upravu društva izabran je sledeće godine. Posle spajanja Dušana Silnog i Sokola društvo ga je slalo na savezne skupštine kao svog delegata. Paunkovića je Sokolsko društvo Dušan Silni u Beogradu 1912. izabralo za podstarešinu, a zatim početkom 1914. za starešinu. Izabran je 1913. za zamenika starešine Saveza sokolskih društva Dušan Silni Na toj dužnosti bio je do 1919. Počeo je da se preko pisama dogovara sa vođama Hrvatskog sokolskog saveza i Slovenske sokolske zveze za stvaranje jugoslovenskog sokolstva. (4)

Srpski sokoli iz svih srpskih krajeva su istupili na sletu u Pragu 1912. pod zastavom Saveza sokolskih društava Dušan Silni” i vežbali zajednički vežbu oslobođenja i ujedinjenja, koja je simbolično prikazivala ropstvo pod tuđinom, raskidanje lanaca i oslobođenje i ujedinjenje sa braćom iz Srbije i Crne Gore. (5) Govoreći o značaju Sokolskog sleta u Pragu 1912. sokolski starešina dr. Ivan Ribar istakao je : „Slet 1912, šta više, svojom važnošću, izazvao je ogromnu pažnju u inostranstvu a sama Austrougarska osetila je u njemu jednu silu … Tada se Sokolstvo, kao predstavnik želja svih nas, prikazalo snagom na koju se mora računati. I ako sa zasebnim organizacijama mi smo u Pragu sa Srbima iz prečanskih krajeva zajednički nastupili. … Sokoli iz Srbije, … nama su neobično imponovali. U njima smo gledali snagu, koja je bila naša najveća vera. … Tada smo osetili da je ona naš vodić.” (6)

Kao delegat Saveza srpskih sokolskih društava Dušan Silni” učestvovao je 18 juna 1914. u Zagrebu na zajedničkom sastanku na kojoj je predložio osnivanje Jugoslovenskog sokolskog saveza. Kada je uzeo reč i pozdravio sve prisutne u ime srpskih sokola, izrazio je želju, da i Bugari pristupe u savez, pošto i među njima ima struja koje su bile za zbliženje. Molio je Hrvate da u tom pogledu intervenišu. Izneo je da je bio ovlašćen da može punovažno da prima zaključke u ime srpskog saveza. Predložio je : da se savez nazove Jugoslovenski sokolski savez. Rad saveza bio je : negovanje gimnastike po sokolskom sistemu i kulturno zbliženje južnih Slovena, priređivanje jugoslovenskih sletova, izdavanje jugoslovenskog sokolskog lista i drugih sokolskih spisa, zajednički prednjački tečajevi, održavanje godišnjih jugoslovenskih sabora. Predložio je da se održi savezni slet 1916. u Beogradu. (7) Delegati Hrvatskog sokolskog saveza, Slovenske sokolske zveze i Srpske sokolske župe krajiške prihvatili su jednoglasno taj predlog. Hrvati su imali zadatak da taj predlog saopšte i Savezu bugarskij junaka.

Na sokolskom sletu na Vidovdan 1914. u Ljubljani trebalo je to i saopštiti. Prvi svetski rat i progoni sokola sprečili su održanje sleta i bilo kakav sokolski rad. (8)

Posle Prvog svetskog rata u Zagrebu se 26 januara 1919. sastao zbor predstavnika saveza, i na njemu Paunković kao predstavnik sokola iz Srbije. Na zboru je bilo rešeno da se stvori zajednički savez i to Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Izabran je odbor pod predsedništvom Paunkovića, koji je trebao da izvrši pripremu za stvaranje saveza i za držanje Vidovdanskog sabora. Predsedavao je na I sokolskom saboru u Novom Sadu 28 juna 1919. U svom pozdravnom govoru istakao je : „Vidovdane ! Tvojoj uspomeni, tvojoj važnosti i tvome smislu klanjaju se evo i opet deca tvoja srpska, hrvatska i slovenska i slave te. Od tebe se, Vidovdane, izlegli prvi sokoli, od tebe su kliktali i leteli na sve strane po narodu našem, zbog tebe su se i danas pozvali, videli, sastali i sjedinili. … . I verujući u tvoju vidovdansku misao, da su poštenje, čast, sloboda i pravda najviša znamenja ljudskog roda, slave te i hvale sokoli, primaju na sebe tvoje divne znakove, …. izdižu tvoje zastave u vis i delom i životima svojim služe i služiće tvojoj misli.” (9) Izabran je za podstarešinu Saveza SHS. Osnivanjem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 5 decembra 1929. postao je drugi zamenik starešine Saveza Sokola.(10) Posle ostavke Ljube Jovanovića krajem 1922. izabran je za starešinu Sokolske župe Dušan Silni u Beogradu. Na toj dužnosti ostao je do 1930. Bio je predsednik sletskog odbora I svesokolskog sleta Saveza Sokola u Beogradu 1930. (11) Paunković je od 1911. do 1935. bio delegat prvo Saveza srpskog Sokolstva, zatim Jugoslovenskog sokolskog saveza, i Saveza slovenskog sokolstva na sletovima, skupštinama u Pragu, Varšavi, Sofiji, … . Učestvovao je pri stvaranju Saveza slovenskog sokolstva u Varšavi 1934. Radio je na zbliženju sa bugarskim junacima. (12) Đuro Paunković bio je i delagat JSS u starešinstvu Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva 1926. (13)

Đura Paunković je kao izaslanik Saveza Sokola prisustvovao sokolskim priredbama. U Vršcu je 28. i 29. maja 1927. održan VI slet Banatske župe. Na sletu je razvijena zastava vršačkog sokolskog društva. Sletske svečanosti počele su 28. maja utakmicom muškog i ženskog naraštaja. Istog dana posle podne stigli su izaslanik JSS Đura Paunković sa Brankom Živkovićem, podstarešinom beogradske župe. Dočekani su vojnom muzikom, a u ime sletskog odbora pozdravio ih je Ante Tadić. Posle njih stigla su društva iz Gornjeg Banata sa župskim starešinstvom. U 8 sati u veče priređena je serenada kumu zastave vršačkog sokola Đuri Paunkoviću. U 9 sati počela je akademija vršačkog sokola u gradskom parku. U jutro 29. maja stigao je Soko iz Velike Kikinde, a iz Bele Crkve Soko i Ruski kadetski korpus. Održana je svečana sednica župe zajedno sa Đurom Paunkovićem. Povorka od 1.400 učesnika krenula je u 10 sati. Osvećenje zastave izveo je vršački vladika Ilarion Radonjić. Govorili su vladika Ilarion Radonjić, gradski načelnik Svetolik Jovanović, Đura Paunković, Branko Živković, starešina društva Vladimir Glišić i starešina župe Nikola Bešlić. Priređen je svečani banket. Posle podne bila je javna vežba . U 11 tačaka vežbalo je 3.200 vežbača : sokola, vojnika, đaka gimnazije, preparandije, građanske i osnovne škole. Priredbama je prisustvovalo 8.000 gledalaca. (14)

Starešinstvo Sokolske župe Beograd održalo je VII redovnu sednicu 18. aprila 1928. Bili su prisutni Đura Paunković, B. Živković, M. Korunović, Đ. Ilić, M. Vojinović, dr. B. Gradojević, R. Nišavić, L. Lovrić, L. Pešić, N. Gaćeša i M. Nikolić. Tajnik Aranđelović govorio je o stanju u društvu Smederevo. Od novčanih zavoda dobili su 4.000 dinara za sokolske odore. Starešinstvo župe Beograd održalo je VIII redovnu sednicu 25 aprila 1928. Bili su prisutni Đ. Paunković, B. Živković, L. Pešić, R. Nišavić, .. . Paunković je dobio od predsednika Narodne skupštine pomoć za slet u Šapcu 10.000 dinara. Na predlog Paunkovića rešili su da se postradalima od zemljotresa u Bugarskoj pošalje pomoć 1.000 dinara, preko Saveza bugarskih Junaka u Sofiji, i da se apeluje na ostala društva u župi za skupljanje priloga za istu svrhu. (15)

Posle Prvog svetskog rata Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije trudio se da što više učvrsti veze imeđu južnoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Srba i Bugara. Zbog sukoba oko Makedonije to je bilo teško ostvariti. Čehoslovački sokoli iz Sofije su bili posrednici u zbližavanju sokola i Junaka. Pozvali su dr. Mihaila Gradojevića 1926. da dođe u Sofiju. On je izvestio o tome starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza E. Gangla, koji mu je odobrio odlazak u Sofiju. Posavetovao se Đurom Paunkovićem, dr. I. Ribarom, dr. Srđanom Budisavljevićem, Brankom Živkovićem i drugima. U Sofiji delegacija Junaka je u razgovoru sa Gradojevićem istakla da je Strumički atentat bio politički akt njihovih neprijatelja. Oni su ga osudili. I oni u svojoj zemlji moraju da se bore protiv neprijatelja zbliženja i uzajamnosti. Gradojević je posetio poslanika u Sofiji Milana Rakića i obavestio ga o cilju dolaska. Saslušavši ga, Rakić je odobrio njegov rad, istakavši da je međusobno zbliženje obostrani interes, za što će uvek imati njegovu potporu. (16)

Predsednik Saveza bugarskih Junaka Raško Atanasov posetio je Beograd 29. juna. Uz njega su bili bivši predsednik Saveza Junaka Dimitrije Lazov i dr. Mihajlo Minev. Na beogradskoj železničkoj stanici Atanasova su dočekali Gangl, Đura Paunović, dr. Oton Gavrančić i dr. Ignjat Pavlas, sekretar Saveza Sokola dr. Mihajlo Gradojević, i članovi savezne uprave. Od vlasti Atanasova su dočekali ministar za fizičko vaspitanje naroda Mirko Komnenović, …. . Posle Beograda Atanasov je posetio Zagreb. Delegaciju Saveza bugarskih Junaka pratili su Đura Paunović, sekretar Saveza Sokola dr. Mihajlo Gradojević, i član savezne uprave dr. Milorad Dragić. Predstavnici bugarskih Junaka stigli su u Zagreb 2. jula 1935. Dočekali su ih dr. Oton Gavrančić, … predstavnici svih zagrebačkih sokolskih društava, omladinskih organizacija i brojni građani. (17)

Sokoli su priredili dečji sokolski slet u Novom Vrbasu 3.6.1934. Učestvovalo je 4.000 učesnika. Govorio je Đura Paunković, a prisustvovao je starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas. (18) Đura Paunković posetio je Sokolsku župu Mostar u februaru i martu 1934. radi dogovora o održavanju Konferencije Saveza Sokola za sokolske radnike na selu u Mostaru 1935. (19)

Posle Prvog svetskog rata Sokolsko društvo Beograd Matica nastavilo je rad na izgradnji doma. Temelji su udareni 6.oktobra 1929. i onda se stalo zbog nedostatka sredstava. Dom je završen i osvećen 1936. Nazvan je Sokolski dom Kralja Aleksandra I”. Projektovao ga je član Matice Momir Korunović, a otvorio ga je starešina društva, dr Milan Glavinić. Svečanosti su prisustvovali dr. Đura Paunković, rektor Univerziteta dr. Bogdan Gavrilović i svi tada živi nekadašnji starešine Matice”. (20) Sokolsko društvo Beograd II je 7. juna 1936. održalo Javnu vežbu na letnjem vežbalištu u Gornjem gradu. Nastupila su prvo ženska deca, a zatim muška deca. Ženski i muški naraštaj, članovi i članice izveli sletske vežbe za slet u Subotici. Vežbu su posetili zamenik starešine Gangl, Paunković sa predstavnikom bugarskih Junaka dr. Minevom. Sa njima su bili tajnik Saveza Sokola dr. Gradojević, starešina župe Beograd Stajić i starešina župe Sarajevo V. Besarović. (21)

Đura Paunković je koristio svoje poznanstvo sa kraljem Aleksandrom u korist Sokolstva. Posle 1929. rastao je broj sokolskih seoskih četa. Četa je na dan 31. 12. 1931. bilo 724. Sokolska organizacija je morala da organizuje tečajeve za predvodnike. Po primeru Sokolske župe Mostar tečajeve su organizovale župe Tuzla, Banjaluka, Zagreb, Skoplje, Sarajevo, Niš … . Pod okriljem Saveza nije bilo tečajeva za celu zemlju. Pukovnik Dimitrije Pavlović, član uprave sokolskog društva Beograd Matica, predložio je da se prednjaci sokolskih četa obrazuju u Beogradu dok su na odsluženju vojnog roka. Samu školu trebalo je da izdržava Ministarstvo vojske i mornarice, a nastavni plan i nastavnike davao je Savez sokola. Svoj predlog podneo je starešinstvu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U upravi Saveza razmatrao se predlog januara 1932. Prilikom audijencije kod kralja Aleksandra II zamenik starešine Đura Paunković razgovarao je sa kraljem o toj ideji. Ideja se dopala kralju koji je naredio ministru vojske da je privede što skorije u delo. O osnivanju škole obavešten je Dragan Kraljević, ministar fizičkog vaspitanja naroda. Ministar vojske odredio je sve pojedinosti oko osnivanja škole, aktom od 3. februara 1932. Prvi tečaj počeo je 15. marta 1932. a trajao je do 7.5.1932. Nastava se delila na tri dela : 1. Sokolski tehnički rad; 2. Vojna obuka i nastava gađanja; 3. Teorijska predavanja, uključujući poljoprivredu i zadrugarstvo.(22)

Savez Sokola je 22 decembra 1935. proslavio 25 godina starešinskog rada Đure Paunkovića u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kada je podignuta zavesa za dugim stolom sedelo je starešinstvo Beograd Matice u sokolskim odorama. Među delegatima bili su saradnici Đure Paunkovića u srpskom sokolstvu pre Prvog svetskog rata, koji su zbog sokolskog rada robijali u austrijskim tamnicama. Među njima dr. Laza Popović, dr. Voja Besarović, Stevan Žakula i Milan Teodorović. U sredini stola bio je Đura Paunković. Svečanu sednicu otvorio je dr. Milan Glavinić, starešina Sokolskog društva Beograd Matica. Pozdrave koje je Glavinić uputio Đuri Paunkoviću prihvatila je cela dvorana dugim klicanjem Živeo !”. Zatim je govorio dr. Milorad Dragić. U svom govoru dao je kratki pregled 25-godišnje istorije srpskog sokolstva, ističući ulogu i značaj Paunkovića. Izneo je momente stvaranja Srpskog sokolskog saveza od 1910. Naročito je istakao tajni sastanak u Zagrebu juna 1914. Govorili su Oton Gavrančić, treći zamenik starešine Saveza Sokola i starešina Sokolske župe Zagreb, Rudolf Prohaska, pukovnik čehoslovačke vojske i izaslanik češkoslovenskog sokolstva, … . U ime Ruskog sokolskog saveza Paunkovića je pozdravio Dreljing, starešina ruskih sokola, predajući mu povelju. U ime Ruskog pokrajinskog sokolskog saveza govorio je general Artamonov, predajući u znak zahvalnosti Paunkoviću srebrni pehar. Dr. Laza Popović pozdravio je Paunkovića kao predratni saradnik na stvaranju Srpskog sokolskog saveza i u ime Sokolske župe Zagreb. Dr. Voja Besarović, starešina Sokolske župe Sarajevo, pozdravio je Paunkovića u ime sarajevskih sokola, evocirajući uspomene na sokolske žrtve, bacanja u tamnice i osuđivanja na smrt. U ime Novosadske župe govorio je Knežević, predajući Paunkoviću veliki srebrni venac sa posvetom, … . U ime Sokolske župe Karlovac govorio je starešina Sabljić, predajući Paunkoviću jedan primerak župskog “Vesnika” posvećenog Paunkoviću. Stevo Žakula je u ime predratnih bosansko-hercegovačkih sokola, koji su stradali zbog svog sokolskog rada i veza sa Srbijom, pozdravio Paunkovića. Vojislav Ilić-Mlađi recitovao je svoju pesmu posvećenu Paunkoviću. Dušan Peleš pozdravio je Paunkovića u ime Jadranske straže, podsećajući na uspomene iz 1911. o događajima prilikom sleta srpskih sokola u Sremskim Karlovcima. …. . Za svoje zasluge Paunković je odlikovan ordenom Jugoslovenske krune II stepena. Posle pozdrava i prijema ordena Paunković je odgovorio. Između ostalog je istakao : „U duši svakog Sokola neizbrisivo su upisana velika naša sokolska načela „Ni koristi ni slave” … zato sam uveren, da ova divna sokolska manifestacija i svečanost nije namenjena toliko meni lično koliko samoj sokolskoj ideji i velikom sokolskom delu, na kome su za poslednjih dvadeset i pet godina sarađivale sa mnom tolike vredne sokolske ruke, za koje su izgarala toliko plemenita sokolska srca i za koje su patile i žrtvovale se tolike blagorodne sokolske duše. Zahvaljujući vam se još jednom na pažnji i ljubavi, ja vas, draga braćo i sestre, pozivam da kao i do sada tako i u buduće budete neumorni pregaoci na sokolskom poslu,” Na kraju govora Paunković je pozdravljen uzvicima Živeo” i „Zdravo”. Glavinić je pročitao pozdravne depeše i pisma dr. Bukovskog u ime Saveza slovenskog Sokolstva, Raška Atanasova u ime Saveza bugarskih Junaka, kao i pisma Mirka Komnenovića, ministra za fizičko vaspitanje naroda, i Vlade Ilića, predsednika beogradske opštine. Uz zvuke himne „Hej Sloveni” zaključena je svečana sednica „Matice”, posvećena imenu Đure Paunkovića. Posle toga počela je svečana akademija, koja je završena vežbom. Predratni saradnici Paunkovića vežbali su „Vežbu palicom” od M. Vojnovića. Vežba je bila značajna zato što je kao vežba borbenog duha sa težnjom za oslobođenjem vežbana prvi put kao zasebna tačka duhovno ujedinjenog srpskog sokolstva na hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu 1911. Uveče je bila svečana večera kod „Srpskog kralja” na kojoj su sokoli srdačno pozdravljali svog starešinu Đuru Paunkovića. (23) U Sokolskom vjesniku” ČOS objavljena su na prvoj strani dva članka o Paunkoviću. Rudolf Prohaska istakao je u svom članku : “… Brat Paunković nikada ne propušta ni jedne prilike, a da ne bi došao među nas, da vidi naše prilike, da nas osokoli, da se s nama poraduje i da s nama podeli naše boli. … On, ponosni pripadnik pobedničkog srpskog dela naroda, video je u ujedinjenju Sokolstva ojačanje državnog jedinstva … Posle podržavljenja … Sokolstva, veoma je dobro služio Sokolstvu pri otstranjivanju velikih prepreka kao tumač pogleda i nazora Dvora i njegove naklonosti spram Sokolstva.” (24)

Sokoli su organizovali svoju saveznu prosvetnu školu. Tečaj u Beogradu održan od 9 do 22 avgusta 1937. otvorio je zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković predavanjem „Šta treba da radimo”. Naglasio je potrebu čuvanja svega sokolskog a time i čuvanje svega narodnog. Vođstvo škole nastojalo je da se kod tečajaca razvije samoradnja. Život tečajaca bio je uređen na internatskoj osnovi. Vođa tečaja bio je Stanojević. Z. Vojnović, Gaćić i Atanacković starali su se da tečajcima boravak u školi bude što prijatniji. U toku tečaja školu je posetio Bukovski, starešina sveslovenskog sokolstva. Pozdravio je tečajce i pozvao ih na slet u Prag. U prostorijama Saveza Sokola održana je proslava 60-godina starešine Đure Paunkovića. Na proslavi tečajci su pevali nekoliko sokolskih pesama. U ime tečajaca Paunkovića je pozdravio Selimović. Tečajci su bili na izletu u Pančevu i na Oplencu. Na Oplencu su se poklonili pred grobom kralja Aleksandra. (25) Ukazom kralja, kraljevi namesnici postavili su Đura Paunkovića za senatora. Istakao je da ne pripada nijednoj stranci. (26)

Na tečaju od 7 do 20. 8. 1938. Saveznom prosvetnom školom upravljao je savezni prosvetar Miloš Stanojević, a otvorio je Đura Paunković. (27) Sokolsko društvo Zemun Matica otkrilo je 1938. spomen-ploču Branku Živkoviću sa njegovim likom i ispisanim rečima : „Starešina brat Branko Živković zaslužan je za Sokolstvo”. Spomen-ploča je bila izlivena od bronze. Svečanom otkrivanju prisustvovala su mnoga nacionalna, kulturna i prosvetna društva u kojima je Branko Živković sarađivao. Od strane Saveza sokola bili su Paunković i Smiljanić. (28) Uzeo je vidnog učešća na sokolskim svečanostima u Pragu 1938. (29)

Đura Paunković umro je 17. 8. 1938. (30) Telo je preneseno iz Beča za Beograd. U Maribor kovčeg je stigao 19. avgusta 1938. Na železničkoj stanici dočekali su kovčeg članovi Sokolske župe Maribor, koje je odalo poslednju poštu. U Zagrebu su kovčeg dočekali sokoli iz Zagreba na čelu sa starešinom župe dr. Otonom Gavrančićem. Na stanicu je došao i mitropolit zagrebački dr. Dositej i predsednik zagrebačke opštine dr. Teodor Pejčić. Došao je da se oprosti i dr. Laza Popović. Kovčeg je iz Zagreba u Beograd dopratila delegacija Sokolske župe Zagreb. Na stanicu u Beogradu kovčeg je stigao 20. avgusta 1938. Dočekali su ga članovi uprave Saveza SKJ, kao i predstavnici svih beogradskih sokolskih društava sa velikim brojem članova. Kovčeg je sa stanice prevežen u prostorije Saveza Sokola, gde je bio izložen sve do sahrane u velikoj svečanoj dvorani. Do sahrane koja je obavljena 21. avgusta 1938. sa vojničkim i sokolskim počastima, pored odra prošlo je mnoštvo sokola, znaničnih predstavnika, predstavnika društava, ustanova i korporacija, prijatelji i poštovaoci, … . Počasnu stražu držali su sokoli iz beogradskih društava kao i ruski sokoli. Ministar saobraćaja je odobrio za sokole iz cele zemlje povlasticu od 50 odsto. Na komemoraciji prisustvovali su pored savezne uprave, pokojnikove supruge i rodbine, predstavnik poslanstva Čehoslovačke dr. František Bahtjik, predstavnici osiguravajućeg društva „Rosija-Fonsijer”, predstavnici Saveza osiguravajućih društava, Izvozne banke, Slovenske misli, Džokej kluba kao i brojni sokoli. Komemorativni govor u ime Saveza Sokola održao je Gangl. U ime Saveza ruskog Sokolstva govorio je Vladimir Baljcar. Istakao je veliku ljubav koju je u svakoj prilici Paunković iskazivao ruskom Sokolstvu. Gangl je saopštio da je u cilju čuvanja trajne uspomene na Paunkovića Savez SKJ osnovao „Socijalni fond Đure Paunkovića”. Na odar je položen venac od svežeg cveća kneza Pavla, kao i veliki venci namesnika dr Radenka Stankovića i dra Iva Perovića. Na sahranu su došli iz Praga tajnik Saveza slovenskog Sokolstva Evgen Kepl i III zamenik starešine Češkoslovačke obec sokolske dr. Jan Štolc. Iz Sofije kao delegat Saveza bugarskih Junaka stigao je profesor sofijskog univerziteta Mihailo C. Minev. Položen je i venac Saveza poljskog Sokolstva. Na odar pokojnika položili su vence uprava Saveza Sokola, Senat Kraljevine Jugoslavije, ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić, predsednik beogradske opštine Vlada Ilić, Savez ruskog Sokolstva, sve sokolske župe, brojne ustanove, korporacije i društva, činovnici Saveza SKJ, Sokolsko društvo Vršac, … . Bilo je položeno 76 venaca, svi od svežeg cveća. Poslednju počasnu stražu oko odra držali su naizmenice zamenici saveznog starešine, članovi savezne uprave i starešine sokolskih župa. Održan je kratak pomen, a zatim je kovčeg prenesen iz svečane dvorane na terasu, gde su održani oproštajni govori u ime sokola. Prvi je govorio Gangl. Podsetio je da je rođen u Vršcu. U ime Sokolske župe Beograd oprostio se zamenik župskog starešine dr. Branko Čipčić. U ime Sokolskog društva Beograd-Matica oprostio se prosvetar društva profesor Stevan Stanković. Posle oproštajnih govora zamenici saveznog starešine zajedno sa članovima savezne uprave izneli su kovčeg iz prostorija Saveza Sokola i položili na lafet. Vojna muzika svirala je Betovenov marš. Sa obe strane lafeta čuvalo je počasnu stražu po 4 narednika, a do njih sa svake strane po 8 članova savezne uprave. Pogrebna povorka išla je određenim ulicama do Saborne crkve. Krst i koljivo nosila su dva sokola, zatim su dva gardista nosila veliki venac kneza Pavla, za kojim su sledili venci kraljevskih namesnika dra Radenka Stankovića i dra Iva Perovića, koje su kao i sve ostale vence nosili sokoli. Zatim venci Saveza SKJ, Saveza slovenskog Sokolstva, Češkoslovačke obec sokolske, Saveza bugarskih Junaka i Saveza poljskog Sokolstva, pokojnikove rodbine, Senata, svih sokolskih župa i nekih sokolskih društava, predsednika beogradske opštine, ministra fizičkog vaspitanja, „Rosije-Fonsijer”, privrednih ustanova, mnogih društava i korporacija kao i pokojnikovih poštovalaca. Za vencima 8 oficira i sokola nosilo je visoka odlikovanja. Zatim su išli sveštenici. Za kovčegom išla je gospođa Paunković sa zamenicima saveznog starešine Ganglom, dr. Otonom Gavrančićem, dr. Belajčićem i arh. Smiljanićem. Zatim je išla rodbina i zvanični predstavnici ministar fizičkog vaspitanja dr. Vjekoslav Miletić, ministar šuma i ruda dr Bogoljub Kujundžić, senatori i narodni poslanici, predstavnik poslanstva Čehoslovačke dr. František Bahtjik, viceadmiral Marijam Polić, kontre-admiral Marijašević, veći broj generala među kojima general Andra Petrović, viši oficiri, delegacije nacionalnih, kulturnih i drugih društava, građani i na kraju odred vojnika. Ispred Saborne crkve dovezao se kraljevski namesnik dr. Ivo Perović u pratnji šefa kabineta Pantelijića, da prisustvuje opelu. Kovčeg su uneli u crkvu starešine sokolskih župa. Posle opela kraljevski namesnik dr. Ivo Perović izjavio je saučešće gospođi Paunković. Iz crkve su izneli kovčeg predstavnik Senata senator Dragović, tajnik Saveza slovenskog Sokolstva Evgen Kepl, zamenik starešine Češkoslovačke obec sokolske dr. Jan Štolc, predstavnik Saveza bugarskih Junaka dr. Mihailo C. Minev, starešina ruskog Sokolstva Roman Drejling, predstavnik društva Slovenska misao” Savić i predstavnik udruženja Albanske spomenice. Pred crkvom od Đure Paunkovića oprostili su se Dragović, Kepl,… . Zatim je pogrebna povorka krenula i kad je stigla do palate Izvozne banke od pokojnika se oprostio Milan Jovanović-Resavac. Kad je povorka stigla na groblje, kovčeg su skinuli i poneli do groba članovi upravnog odbora i činovnici osiguravajućeg društva „Rosija-Fonsijer”, čiji je generalni direktor bio Đura Paunković. Nad grobom se od pokojnika oprostio u ime društva „Rosija-Fonsijer” Isak Isaković, a u ime saveza osiguravajućih društava Božidar Brzaković. Kao poslednji u ime starih sokolskih saboraca i saradnika oprostio se Stevan Žakula. Posle tužajke, koju je pevao ruski pevački hor, uz počasni plotun, koji je ispalio vod vojnika, kovčeg je spušten u raku. (31)

Đura Paunković rođen je 8 (21) avgusta 1877. u Vršcu. Gimnazije učio je u Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu. Kao gimnazijalac sa 17 godina stupio je u redove Srpskog sokola u Kragujevcu 1894. Posle dve godine je maturirao u Kruševcu i krenuo u inostranstvo na studije. Studirao je u Cirihu i Berlinu. Pošao je u Rusiju gde je bio jednu godinu nastavnik u vojnoj gimnaziji u Orelu. Nije hteo primiti rusko državljanstvo i vratio se u Beograd. Posle devetogodišnjeg službovanja u Rusiji, došao je 1900. sa službom u Beograd i prijavio se za člana Beogradskog gimnastičkog društva Soko. U upravu društva izabran je sledeće godine. Posle spajanja Dušana Silnog i Sokola društvo ga je slalo na savezne skupštine kao svog delegata. Paunkovića je Sokolsko društvo Dušan Silni u Beogradu 1912. izabralo za podstarešinu, a zatim početkom 1914. za starešinu. Izabran je 1913. za zamenika starešine Saveza sokolskih društva Dušan Silni Kao delegat Saveza srpskih sokolskih društava Dušan Silni” učestvovao je 18 juna 1914. u Zagrebu na zajedničkom sastanku na kojoj je predložio osnivanje Jugoslovenskog sokolskog saveza.

Posle Prvog svetskog rata u Zagrebu se 26 januara 1919. sastao zbor predstavnika saveza, i na njemu Paunković kao predstavnik sokola iz Srbije. Na zboru je bilo rešeno da se stvori zajednički savez i to Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Izabran je odbor pod predsedništvom Paunkovića, koji je trebao da izvrši pripremu za stvaranje saveza i za držanje Vidovdanskog sabora. Predsedavao je na I sokolskom saboru u Novom Sadu 28 juna 1919. Izabran je za podstarešinu Saveza SHS. Osnivanjem Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 5 decembra 1929. postao je drugi zamenik starešine Saveza Sokola. Posle ostavke Ljube Jovanovića krajem 1922. izabran je za starešinu Sokolske župe Dušan Silni u Beogradu. Na toj dužnosti ostao je do 1930. Bio je predsednik sletskog odbora I svesokolskog sleta Saveza Sokola u Beogradu 1930. Paunković je od 1911. do 1935. bio delegat prvo Saveza srpskog Sokolstva, zatim Jugoslovenskog sokolskog saveza i Saveza slovenskog sokolstva na sletovima, skupštinama u Pragu, Varšavi, Sofiji, … . Učestvovao je pri stvaranju Saveza slovenskog sokolstva u Varšavi 1934. Radio je na zbliženju sa bugarskim Junacima. Paunković koristio je svoje poznanstvo sa kraljem Aleksandrom u korist Sokolstva. Savez Sokola je 22 decembra 1935. proslavio 25 godina starešinskog rada Đure Paunkovića u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kada je podignuta zavesa za dugim stolom sedelo je starešinstvo Beograd Matice u sokolskim odorama. Među delegatima bili su saradnici Đure Paunkovića u srpskom sokolstvu pre Prvog svetskog rata, koji su zbog sokolskog rada robijali u austrijskim tamnicama. Među njima dr. Laza Popović, dr. Voja Besarović, Stevan Žakula i Milan Teodorović. U prostorijama Saveza Sokola održana je 1937. proslava 60-godina starešine Đure Paunkovića. Na proslavi tečajci su pevali nekoliko sokolskih pesama. U ime tečajaca Savezne prosvetne škole Paunkovića je pozdravio Selimović.

Đura Paunković umro je 17. 8. 1938. Telo je preneseno iz Beča za Beograd. Kovčeg je sa železničke stanice prevežen u prostorije Saveza Sokola, gde je bio izložen u velikoj svečanoj dvorani. Do sahrane koja je obavljena 21. avgusta 1938. sa vojničkim i sokolskim počastima, pored odra prošlo je mnoštvo sokola, znaničnih predstavnika, predstavnika društava, ustanova i korporacija, prijatelji i poštovaoci, … . Počasnu stražu držali su sokoli iz beogradskih društava kao i ruski sokoli. Ministar saobraćaja je odobrio za sokole iz cele zemlje povlasticu od 50 odsto. Na komemoraciji prisustvovali su pored savezne uprave, pokojnikove supruge i rodbine, predstavnik poslanstva Čehoslovačke dr. František Bahtjik, predstavnici osiguravajućeg društva „Rosija-Fonsijer”, predstavnici Saveza osiguravajućih društava, Izvozne banke, Slovenske misli, Džokej kluba kao i brojni sokoli. Gangl je govorio u ime Saveza Sokola. U ime Saveza ruskog Sokolstva govorio je Vladimir Baljcar. Istakao je veliku ljubav koju je u svakoj prilici Paunković iskazivao ruskom Sokolstvu. Gangl je saopštio da je u cilju čuvanja trajne uspomene na Paunkovića Savez SKJ osnovao „Socijalni fond Đure Paunkovića”. Opelu u Sabornoj crkvi prisustvovao je kraljevski namesnik dr. Ivo Perović.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Bratu Đuri Paunkoviću“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2; „Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  2. Milojko Jeftimijades, „Brat Đura Paunković“, Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 194;

  3. Bratu Đuri Paunkoviću“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2; „Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  4. Milojko Jeftimijades, „Brat Đura Paunković“, Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 194;

  5. Dr. V. Besarović, Sarajevo, Brat Đura Paunković“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2;

  6. Sećanje d-r. Ivana Ribara na slet u Pragu 1912”, „Nedeljne ilustracije”, Beograd, 3. januara 1932, br. 1, str. 24;

  7. Milojko Jeftimijades, „Brat Đura Paunković“, Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 194;

  8. Bratu Đuri Paunkoviću“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2; „Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  9. Milojko Jeftimijades, „Brat Đura Paunković“, Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 194, 195;

  10. Bratu Đuri Paunkoviću“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2; „Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  11. Milojko Jeftimijades, „Brat Đura Paunković“, Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 196;

  12. Bratu Đuri Paunkoviću“, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2; „Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  13. Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;

  14. Sokolski slet u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 31. augusta 1927, br. 12-17, str. 193, 194;

  15. M, Župski pregled”, Soko Dušana Silnog”, Beograd maj 1928, br. 5, str. 90;

  16. Dr Mihailo Gradojević, Proleće junačko-sokolskog zbližavanja”, Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 53-55;

  17. Dolazak pretstavnika Saveza bugarskih Junaka u Beograd”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 jula 1935, br. 28, str. 1, 2, 3;

  18. O uspelom dečjem sokolskom sletu u N. Vrbasu”, „Sokolski vesnik”, Kula, septembar 1934 godine, br. 1;

  19. Put sokolstva u selo”, Izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Mostar 1935, str. 3;

  20. Sizifovski poduhvat sokola”, Oko sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 29;

  21. Javna vežba Sokolskog društva Beograd II“„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 4;

  22. Stevan Žakula, Istorijat Škole za vođenje sokolskih četa”, Glasnik Opšte i Narodne gimnastike”, Beograd, Decembar 1932, str. 31-35;Izveštaji za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 23. aprila 1933, str. XLIII;

  23. Proslava sokolskog jubileja starešine brata Đ. Paunkovića u Beogradu”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 januara 1936, br. 1, str. 2;

  24. Rudolf Prohazka, „Sokolski vjesnik” ČOS o bratu Đuri Paunkoviću“,Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 2;

  25. M. Sel-ć, „Savezna prosvetna škola“, „Sokolska prosveta”, Beograd, Septembar 1937, br. 7, str. 285, 286;

  26. Vesti”, Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maj 1938, br. 5; „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1938, br. 5, str. 92;

  27. Emil Kavgić, Voćin, „Savezna prosvetna škola u Beogradu“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1938, br. 11, str. 218-220;

  28. Josip Bogner, „Otkrivanje spomen ploče pokojnom bratu Branku Živkoviću”, „Bratstvo”, Osijek”, 15 marta 1938, br. 3, str. 42;

  29. Đura Paunković“, Sokolski Glasnik”, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 3;

  30. Veliki primeri živoga sokolstva”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 175,176;

  31. Sahrana brata Đure Paunkovića”, Sokolski Glasnik”, Beograd, 27 avgusta 1938, br 31, str. 3-7 ;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here