Stefan Stefanović: Usijane glave i tenak

Podelite:

Koliko smo mi tužan narod, oboleo od bolesti autošovinizma, govori i to da je jedna maketa tenka ispred stadiona izazvala toliku famu, dok naš narod svuda prebijaju, maltretiraju i šikaniraju na Kosovu i Metohiji, na Hrvatskom primorju i u Crnoj Gori, a dušebrižnici ćute i nisu zgađeni nad „nasiljem, primitivizmom i povredom ljudskih prava“? Čovek bi pomislio, kada bi se eskadron tenkova iz Zagreba ili Prištine ušao u Beograd, ovakav nesoj bi opravdavao i to, verovatno tumačeći smo mi sami to izazvali, da smo preglasni u velikosrpskoj retorici, da smo to i zaslužili i sl. O kojim to nacionalističkim opasnostima pričamo i ratovima, pa Srbi su najprogonjeniji narod Evrope posle Jevreja u 20 veku.
„Produženo delo genocida u trajanju“ od 100 godina (ovaj krivično-pravni termin sam sad smislio) nad nama je učinjen u Prvom svetskom ratu, u Jasenovcu, Pagu, Gradiški, Gacku, Klini, Jadovnu, Kravicama, Prebilovcima – u ratovima 90ih i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu. Normalan čovek u Srbiji, patriota, koji živi pošteno od svog posla i za svoju porodicu, okupiran je u svojoj zemlji u soft power stilu, i to upravo od ovih najglasnijih medija, novinarčića, politikanata, umetničića, cirkuzanata i prozapadnih NVO, agresivnog kapitalizma i globalizma, koji su na platnom spisku svojih mentora kako bi radili protiv srpskog naroda, pljuvali na sve sveto, na svu slavnu istoriju, heroje, velikane, veru i crkvu (*slika u prilogu)… I dobro im ide zatiranje srpskog koda, identiteta, nacionalnog ponosa i morala. I zato propadamo.
Ja sam ponosan na svoj narod, svoje pretke, svoju istoriju i veru i sve velikane Nebeske Srbije: jednog Teslu i Pupina i Svetog Savu i Simeona, i kneza Lazara i vladiku Nikolaja i Mišića i Obilića i Dražu Mihailovića, tako će uvek ostati i uvek ću od svakog braniti istinu o svom narodu. Što kaže Petar Božović u filmu „Noć u kući moje majke“, proročki opisujući autošoviniste, plaćenike, izdajnike i ljige: „Ovaj narod u svojoj istoriji nijedan posao nije mogao da završi od jajara i prodanih duša, nismo nijednom pobedili a da pre toga nismo debelo izdali, sami sebe naravno. Na svaku pobedu imamo dva poraza, na svakog junaka buljuk izdajnika. A za malo vlasti i za malo ćara, spremni smo da izdamo sve: oca, majku, brata, sestru, narod, zemlju sve, kako juče tako i danas.“ Mi, Srbi, smo slobodarski narod koji se celu svoju istoriju branio od zavojevača, jedino je Car Dušan bio osvajač. I 90-ih ratovi su se vodili tamo gde su živeli Srbi, branio se naš narod, jeste bilo zločina (koji rat prođe bez zločina), ali nismo mi išli da ratujemo u Irak, Avganistan, Siriju i Vijetnam. Tenk je simbol odbrane i simbol da smo „tvrd orah voćka čudnovata“. Pritom, sport i jeste neka vrsta boja, bitke, junaštva, otud i ta simbolika i to ništa nije loše.
Sportska „arena, bojište i vojni poligon“ jesu jedna od retkih mesta u kojima možemo biti koliko-toliko ravnopravni takmaci sa drugim državama sveta. Uostalom, svaki narod na svetu ima vojsku i ponosi se time, a vojne parade su deo državnog folklora, gde Srbi tekako imaju razloga da budu ponosni na svoju vojsku i sve pale junake za ovu zemlju, kosovske junake, ustanike, hajduke, i vojnike balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata i heroje sa Košara itd. (ne pričam o ratnim profiterima, kriminalcima i zločincima). Da je sreće da srpska vojska broji na stotine savremenih tenkova, kao što svaka normalna vojska ima na svetu i da imamo vojni rok, to su teme, a ne da li je agresivna maketa tenka ispred stadiona. Uostalom, u duhovno, kulturno, ekonomski i teritorijalno okupiranoj zemlji, nama samo ostaje stadion i Crkva, gde se možemo osećati kao Srbi.
Otud, ovaj mali performans i jeste bunt protiv toga, on je pokazatelj da srpski duh, nacionalni ponos i slavna prošlost nisu zamrli i da žive u nama. Srbija je večna, dok su joj deca verna.
PS Info za usijane glave: tenk nije iz Vukovara nego je sa vojnog otpada i nije u funkciji.

Stefan Stefanović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here