Stevica Deđanski: Inspirativni GMIS

Podelite:

Podsticanje globalnog industrijskog preporoda od Abu Dabija do Jekatarinburga

U jeku prve industrijalizacije Rusije, koja je uspešno započela sa vladavinom Petra
Velikog (1672-1725), osnovan je danas milionski grad Jekatarinburg (u doba
komunizma preimenovan u Sverdlovsk). Kao datum rađanja velikog grada na istočnim
obodima Urala uzima se 18. novembar (po novom kalendaru) 1723. godine, kada je tu
utemeljena značajna fabrika iz oblasti metalurgije (za to vreme najmodernija u
Rusiji), u kojoj je proizvođena artiljerijska oprema za rusku armiju. Oko nje se brzo
razvio grad, koji je do danas ostao prvorazredno središte ruske industrije.

PRVORAZREDNA GLOBALNA PLATFORMA

Navedeni istorijski razlozi ali i aktuelni industrijski značaj Jekatarinburga, čine
ga izuzetnom lokacijom sa održavanje „Globalnog samita proizvodnje i
industrijalizacije (GMIS2019)“. U pitanju je je međunarodna manifestacija sa
velikim pretenzijama – kako se danas kaže „globalna platforma“ – uspostavljena
kako bi se delovalo u cilju postizanja „univerzalnog konsenzusa o budućnosti
industrijske proizvodnje“. Radi se o samitu koji okuplja lidere država, vodeće ljude iz sveta biznisa i nauke kao i stručnih udruženja i civilnog društva – drugim rečima svih onih koji imaju značajni uticaja na proizvodne procese – a sa ciljem da se predvidi budućnost nauke, podstaknu odgovarajuće tehnološke transformacije, promovišu trajna konstruktivna partnerstva ali i inspirišu nove generacije lidera i inovatora „da kreiraju mapu puta ka globalnom prosperitetu“.

NAPREDNA INDUSTRIJA – NAPREDNE ZAJEDNICE

Održavanje globalnih samita posvećenih proizvodnji i industriji, kako se pokazalo
uspešno, inicirale su 2015. godine Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN) tj.
konkretno Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i vlada
Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAR), preciznije Ministarstvo energetike i
industrije te srednjoistočne federacije. Prvi, inauguralni samit pripadnika tzv. globalne „industrijske zajednice“, GMIS2017 održan je u martu 2017. godine u glavnom gradu prosperitetnih i dinamičnih Ujedinjenih Arapskih Emirata. Abu Dabiji je tada ugostio više od 3.000, po pravilu veoma uglednih delegata, iz oko 40 zemalja. Oni su se okupili, kako su organizatori istakli, kako bi dubinski bio razmotren uticaj tzv. „Četvrte industrijske revolucije“, odnosno kako bi u cilju globalnog progresa bile sagledane pogodne tehnologije za razvoj jačih i istinski održivih industrija, i uz njihovu pomoć razvoj naprednih zajednica, preduzeća i ekonomija u celini.

RUSKI GMIS

Drugi „Globalni samit proizvodnje i industrijalizacije“ tj. GMIS2019, održava se
od 9. do 11. jula ove godine, uz učešće šefova država i vlada više od 10 država, u
pomenutom ruskom gradu. Jekaterinburg će u tom periodu biti središte već opisanih
segmenata svetske elite iz brojnih zemalja a ne samo visokih zvaničnika desetak
država. Uz bitne političke lidere tu će biti – da njih posebno istaknemo –
direktori vodećih globalnih kompanija, renomirani stručnjaci i istraživači, dok
će se diskusije odvijati kroz interaktivne debate, sesije i radionice.
GMIS2019 će tematski biti još znatno obuhvatniji od prethodnog GMIS2017. U fokusu će se naći tehnologije inspirisane prirodom (biometrika, bionika, itd) i njihov uticaj na proizvodnju, koristi koje one donose užim i širim zajednicama i ulogu koju imaju „u unapređenju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija“.

NAŠ MEDIJSKI PROVINCIJALIZAM

Sve u svemu u pitanju je veliki događaj, koji je nažalost vrlo slabo osvetljen u našim medijima. A s obzirom da smo država koja se na najgori mogući način, u kontekstu sukoba na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima ali i neuspešne tranzicije, suočila sa deindustrijalizacijom, i danas tražimo model za reindustrijalizaciju na novim osnovama koje su u skladu sa duhom vremena – a pogotovo principima održivog razvoja – neshvatljiva je takva medijska nebriga.
„Globalni samiti proizvodnje i industrijalizacije“ za nas mogu da budu višestruko
inspirativni i zato im na razne načine treba posvetiti dužnu pažnju. Tim pre što
iza njih stoje kako UAR, državna zajednica koja je tokom poslednje decenije postala
strateški partner Srbije a već pre toga vrlo propulzivna ekonomija, i Ruska
Federacija koja je naš istorijski potvrđen prijatelj i saveznik a ima relevantno
„industrijsko nasleđe“.

MOSTOVI SRPSKE BUDUĆNOSTI

Mnogi su kod nas i u svetu potcenjivali značaj industrije ali pokazalo se da globalni primat preuzimaju države koje se nisu tako ponašale. Budućnost ipak pripada industriji samo prilagođenoj novoj tehnološkoj i društvenoj realnosti. To uviđaju i oni koji su u jednom periodu zapostavili industriju uvereni da je došlo vreme nekih drugih parametara moći i napretka. Vreme je da tim putem ozbiljnije krenemo i mi. Obnova industrijske proizvodnje utemeljena na tehnologijama za koje ne možemo da kažemo da su nove, objektivno gledano dala je kod nas u poslednjih 5-6 godina solidne ekonomske i socijalne rezultate. Tako smo stvorili osnov da gradimo mnogo ozbiljnije mostove ka budućnosti, i vreme je da sada tome svestrano pristupimo, a ono što ćemo čuti i videti u Jekaratinburgu za to će nam pružiti orijentire.

Prof. dr Stevica Deđanski za Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here