Sveštenik dr Ugrin Popović: Čiča Glišin ontološki promašaj

Podelite:

 

U teoriji, svako će reći kako je Bog savršen, drugo-prirodan i nedokučiv. Ipak, u praksi, većina ljudi zna šta to Bog hoće, ili neće, zna kako će On postupiti u određenim situacijama, i kako mu se mi možemo dodvoriti. Zaista, malo je reći da Bog u svojim postupcima neverovatno liči na čoveka. Super čoveka, ali ipak čoveka! Malo je čudno kako to imamo isto razmišljanje kao Bog, a opet slažemo se da je On nedokučiv za nas. Iako razmišljamo isto!?! I to je već oksimoron našeg religijskog sunovrata. To, da usnama priznajemo da ne možemo spoznati Boga, ali ipak u dubini svog srca „znamo“ sve o Njegovim postupcima, motivima, željama i td i td.

Svakako primer bi bio potreban na ovom mestu ne bi li naglasio samu apsurdnost pomisli kako o Bogu možemo znati bilo šta. Recimo, predstavimo sebi da Alan Ford likovi, ili Zagor, ili Miki Maus…. jesu živi u toj svojoj dvodimenzijalnoj realnosti. I da Maks Bunker ili Volt Dizni imaju sada zadatak da tim stvorovima objasne svoje postojanje. Naravno, Maks Bunker bi mogao da nacrta svoj lik i da se na taj način obznani svojim crtanim junacima, ali ipak taj lik ne bi bio on. Tom liku bi falila jedna dimenzija, kako bi verno predstvio Maksa a, opet, i tom njegovom auditorijumu takođe bi falila ta jedna dimezija, kako bi pravilno razumeo način postojanja svog stvoritelja. Dakle, kada bi se obznanio svojim stvorenjima, on bi morao sebe da izrazi u dve dimenzije, ne bi li ovi mogli da pojme svog stvoritelja, ili, korak napred, da imaju neku vrstu komunikacije sa njim.

Ipak, to je uvek krnja komunikacija ako se temelji isključivo na činjenicama, jer je prosto nemoguće da neko iz tri dimenzije obznani sebe u celosti, onima iz dve dimenzije. Kao što je takođe nemoguće preneti način funkcionisanja iz tri dimenzije, onima iz dve dimenzije. Shvatate? Ne? Pa, kako biste tim ljudima, svojim Diznijevim junacima, objasnili postojanje lopte? Nikako drugačije do pojmom kruga! Ipak, krug nije lopta, ali za one iz dve dimenzije, krug će uvek biti lopta.

Mučnina našeg življenja je sadržana u našim junećim pokušajima da loptu pošto-poto uguramo u krug! To je osnovni greh Sholastike, ili grčkog filosofskog impakta na hrišćanstvo, ili Istočne povodljivosti, koja je u 9-om veku dozvolila da zapadne pod tzv „Zapadno teološko ropstvo“ iz kojeg, a zahvaljujući političkom propadanju Pravoslavnih carstava u 14-om veku, nije ni izašlo. Ustvari, diskurs Istoka je nestao u tim okovima, i sada postoji samo u uspomeni, i pijanom busanju u grudi junačke, koje se suštinski ne slažu sa „zlim Zapadnjacima“, previđajući sve očigledniju istinu da smo ti „zli Zapadnjaci“ ustvari – MI! Da je „Zapad“, odavno postao „svet“. Čim u Teheranu možete da kupite „Koka-kolu“ i „Big Mek“, jasno je koja je civilizaija u apsolutnoj ekspanziji.

Ali, vratimo se Čiča Gliši iz dvodimenzijalnog sveta! Dakle, ontološki promašaj Čiča Gliše nije u tome što sebi predstavlja loptu kao krug, nego u tome što ubeđuje i sebe, i druge, da lopta JESTE krug! Shvatate li greh Sholastike sada? Ne? A, gde se izgubila „apofatika“, i taj pristup Istoka, gde recimo nije bilo teološke naobrazbe sve dok Carigrad nije pao! Nije bilo „Bogoslovije“, jednom rečju. Dok je Vizantija opstajala, kako-tako je ipak svest o lopti, kao drugoj realnosti, koja se izražava krugom, ali koja nije krug, opstajala da bi padom Istoka, poklekla u sholastičkoj lakonskoj karakterizaiji da lopta jeste krug, i da je prosto nemoguće drugačije!

A onda lomača, a onda politika, ratovi i šta sve ne, da bi danas imali mutaciju religije, gde su najgori „sholastičari“ današnjice upravo oni koji pozivaju na nepomirljivost sa Vatikanom, i „zlim papom“, ili „zlim Zapadom“, nepomirljivo urlajući – KRUG JE LOPTA, LOPTA JE KRUG!!!

A do lopte se dolazi tzv Mitarstvima, jer je prosto nemoguće drugačije. Čiča Gliši jednostavno nije logično da je drugačije moguće. Zapravo, Čiča Gliša ne želi da dopusti da je drugačije moguće! Da postoji večnost u kojoj grešnici ne bi goreli u Geeni ognjenoj, i u kojoj smrad njihovog spaljenog mesa, Čiča Gliša ne bi omirisao, kao Jahve žrtvu svespaljenicu, čestitajući sebi na izboru što je u životu jeo prazan burek umesto pljeskavice! Sve mora biti u skladu sa razmišljanjem Čiča Gliše ili… ili ne sme postojati!

„Pravednošću i podvigom se spasavamo! Prazan burek, a ne pljeskavica! Ne drugačije, jer Lopta traži to!“ Lopti je veoma bitno da se ne jede šaran sredom… ili je to bilo prase? Čiča Gliši je savršeno logično da je Lopta stvorila sve, ali da joj je veoma bitno šta ko jede sredom i da, pod pretnjom ognjem neugasivim, ucenjuje razne Čiča Gliše večnošću. Gde crv ne miruje! Taj digestivni aspekt spasenja je poetski tragičan, ali Čiča Gliša veruje u pravednost do koje se dolazi praznim burekom, dok „desetka sa lukom“ vodi u Geenu ognjenu, gde je, kao što smo već pomenuli – crv koji ne miruje, u realnosti plača i škrguta zuba!

Strašni Sud će biti ekstremno strašan. Pošto ćemo tada otvoriti oči, i shvatiti napokon, kako lopta nije krug.

Mislite o tome!

Sveštenik dr Ugrin Popović za VIDOVDAN

Podelite:

4 Komentari

  1. Jelte gospodine Popoviću kad kažete da će strašni sud biti ekstremno strašan jel ste vi već bili na strašnom sudu pa znate kakav je,mislim iz prve ruke iskustvo ili to samo onako palamudite,lupite da prestrašite mirjane onim o čemu veze nemate niti ste ikad škrgutali zubima i oštrili zube na posnom bureku???????

  2. “Strašni Sud će biti ekstremno strašan. Pošto ćemo tada
    otvoriti oči, i shvatiti napokon, kako lopta nije krug.”

    Strašni sud počinje na ”KRUŽNOJ” LOPTI, TJ. ”LOPTASTOM” KRUGU,
    već ovde, na Zemlji.
    U prilog rečenom:

    ”Rodoljub Sabic‏ @RodoljubSabic 6. maj
    Još
    U vodi koju pijemo dozvoljena količina natrijuma i hlorida biće ubuduće za
    “samo” 25-30% veća nego do sad, količina bora skoro tri puta veća a amonijaka
    pet puta veća!?”

    Dragan Slavnić

  3. lopta, bice kao kugla, Zemljina kugla, mapa, to su sve najdublji filosofski problemi.Autor je stilom obesmislio tekst.Bolje da je nas, mene, nedovoljno vicne teologiji uputio u “osnovni greh skolastike”, razliku izmedju teologije i bogoslovije, razliku u odnosu izmedju drzave i crkve na Istoku i Zapadu.Zanimljivost je danas postala toliki imperativ da gusi sve ono pametno sto se moze reci.Autor neka pocne da pise dosadne tekstove i jedan citalac mu je vec siguran!

  4. postoje dve vrste knjiga ili tekstova, one za koje je dobro da imaju sto vise citalaca i one za koje je dobro da ih imaju malo.Resenje je najveci deo istorije islo u korist ovih drugih, da bi masovno stampanje proizvelo nesto najgore sto je moglo da zadesi knjigu i pisanu rec, imperativ zanimljivosti, (tako je Eko samovoljno skratio “Ime ruze”, jednu slabasnu, ali zanimljivu knjigu, i time je ucinio jos zanimljivijom upropastivsi je).Nama su neophodne suvoparne, dosadne knjige koje niko ne cita, samo se iz njih nesto moze nauciti!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here