Свештеник др Угрин Поповић: ОНТОЛОГИЈА ЗЛА

Поделите:

Шта ако Антихрист није личност, већ избор. Разумете? Не – Антихрист, већ – антихрист. Током миленијума доминације пакла, као педагошког решења, заборавили смо да грчки префикс „анти“ не значи само против, него и уместо. Те онда можемо да разумемо да антихрист, није личност већ једноставно наш избор да уместо (АНТИ) Христа, пута духовности, себеостварења у односу са Богом, приграбимо алтернативу. Не нужно опозит, али алтернативу, а зато постоје тзв атеисти, који имају морално понашање. Схватате? Није поента у опозиту (противљењу), већ у алтернативи (замени).

Но, да објасним примером. Дакле, „продати душу ђаволу“, у контексту 21-ог века, би изгледало овако – одбацио сам свој пут духовности и самоостварења као бића, чији поглед се пружа ка вечности, и приграбио сам пакет СББ понуде (уместо – анти), са погледом на сва спортска дешавања и пикантерије ријалитија. Јасније?

Такође, требало би додати на све ово и чињеницу да Јевреји нису знали за Ђавола, као личност, нити за пакао као дестинацију, а најранији облик молитве „Оче наш“, на крају садржи – „избави нас од зла“, да би тек каснији облик то „зло“ уличностио формулом – „избави нас од Злога“. Разумете ли сада?

Напокон, требало би да се вратимо на Откровење, на главу 13-ту, и стих 18-ти:

„Ово захтева мудрост. Ко је проницљив, нека докучи значење броја Звери, јер тај број представља човека. Број Звери је шест стотина шездесет шест.“

Број 7 (седам), јесте свети број, али и одлука човековог развоја. Број 6 (шест), јесте несавршен број, али број који је близу. Који „личи“, да тако кажемо. Број који личи, или како би то ап. Павле у свом опису тзв задњих времена, изразио као основни квалитет илузије зла:

„Они који имају обличје (ЛИЧЕ – прим. аут.) побожности, али су се одрекли њене силе. Клони се таквих.“ (2. Тим. 3:5)

Три пута поновљено, код Јевреја, представља потврду. Показање, и себи и дугима, како се речено не повлачи. Одлука не мења. А зато Серафими понављају три пута – „свет, свет, свет“, као исповедање, али и као одлуку да славе име господње. Или, можда је боље да тај Исаијин опис, прочитамо у целости:

„Они су клицали један другом и говорили: „Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове!“ (Ис. 6:3)

Тако да, три шестице (666) из Отк. 13:18, можемо да разумемо као човекову одлуку да стане. Да личи. Да не буде у достојанству на које га је позвао Бог својим стварањем (7), већ на петпарачку копију тренутног еона у којем се налази (6). Да не узраста у „меру Христовог раста“ (7), већ да се задовољи анти – христовом понудом овог света (6). Понудом „уместо – анти“, одбацујући Божанско одређење. Или, како би то сликовито ап. Петар описао: „Окупа се свиња, па се у блату ваља“ (2. Пет. 2:22).

Дакле, шта ако бих вам рекао то? То, да не постоји ђаво, као неки ентинет, чији лајф-мотив јесте да вас одвуче у пакао или где год, већ да сте то у ствари – Ви? Да је ваш избор тај, који од вас чини анти-христа, али не зато што сте зли, већ зато што одабирате оно уместо (анти) као основни импулс властитог живота. Али, зар то није био и избор Адама? Избор, да из материје (јабука) црпи основни импулс свог живота, уместо (анти) из односа са самим Богом. Да не буде онакав каквим га је створио Бог, већ онакав каквим га је учинио његов избор?

Да, љубав Божија је створила Човека,

….али је слобода избора створила људску расу!

Мислите о томе!

Свештеник др Угрин Поповић

Видовдан

Поделите:

2 Коментари

  1. Дакле – Антихрист није личност, ђаво не постоји?
    Занимљиво.
    Једино је проблем што ово разматрање није у сагласности са учењем Православне Цркве.
    Ко хоће да прочита шта Црква заиста мисли о томе, може да прочита овај текст еп. Аверкија Таушева:
    https://svetosavlje.org/sveta-revnost/14/?pismo=lat
    Мислимо о томе…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here