Sveštenik dr Ugrin Popović: ONTOLOGIJA ZLA

Podelite:

Šta ako Antihrist nije ličnost, već izbor. Razumete? Ne – Antihrist, već – antihrist. Tokom milenijuma dominacije pakla, kao pedagoškog rešenja, zaboravili smo da grčki prefiks „anti“ ne znači samo protiv, nego i umesto. Te onda možemo da razumemo da antihrist, nije ličnost već jednostavno naš izbor da umesto (ANTI) Hrista, puta duhovnosti, sebeostvarenja u odnosu sa Bogom, prigrabimo alternativu. Ne nužno opozit, ali alternativu, a zato postoje tzv ateisti, koji imaju moralno ponašanje. Shvatate? Nije poenta u opozitu (protivljenju), već u alternativi (zameni).

No, da objasnim primerom. Dakle, „prodati dušu đavolu“, u kontekstu 21-og veka, bi izgledalo ovako – odbacio sam svoj put duhovnosti i samoostvarenja kao bića, čiji pogled se pruža ka večnosti, i prigrabio sam paket SBB ponude (umesto – anti), sa pogledom na sva sportska dešavanja i pikanterije rijalitija. Jasnije?

Takođe, trebalo bi dodati na sve ovo i činjenicu da Jevreji nisu znali za Đavola, kao ličnost, niti za pakao kao destinaciju, a najraniji oblik molitve „Oče naš“, na kraju sadrži – „izbavi nas od zla“, da bi tek kasniji oblik to „zlo“ uličnostio formulom – „izbavi nas od Zloga“. Razumete li sada?

Napokon, trebalo bi da se vratimo na Otkrovenje, na glavu 13-tu, i stih 18-ti:

„Ovo zahteva mudrost. Ko je pronicljiv, neka dokuči značenje broja Zveri, jer taj broj predstavlja čoveka. Broj Zveri je šest stotina šezdeset šest.“

Broj 7 (sedam), jeste sveti broj, ali i odluka čovekovog razvoja. Broj 6 (šest), jeste nesavršen broj, ali broj koji je blizu. Koji „liči“, da tako kažemo. Broj koji liči, ili kako bi to ap. Pavle u svom opisu tzv zadnjih vremena, izrazio kao osnovni kvalitet iluzije zla:

„Oni koji imaju obličje (LIČE – prim. aut.) pobožnosti, ali su se odrekli njene sile. Kloni se takvih.“ (2. Tim. 3:5)

Tri puta ponovljeno, kod Jevreja, predstavlja potvrdu. Pokazanje, i sebi i dugima, kako se rečeno ne povlači. Odluka ne menja. A zato Serafimi ponavljaju tri puta – „svet, svet, svet“, kao ispovedanje, ali i kao odluku da slave ime gospodnje. Ili, možda je bolje da taj Isaijin opis, pročitamo u celosti:

„Oni su klicali jedan drugom i govorili: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!“ (Is. 6:3)

Tako da, tri šestice (666) iz Otk. 13:18, možemo da razumemo kao čovekovu odluku da stane. Da liči. Da ne bude u dostojanstvu na koje ga je pozvao Bog svojim stvaranjem (7), već na petparačku kopiju trenutnog eona u kojem se nalazi (6). Da ne uzrasta u „meru Hristovog rasta“ (7), već da se zadovolji anti – hristovom ponudom ovog sveta (6). Ponudom „umesto – anti“, odbacujući Božansko određenje. Ili, kako bi to slikovito ap. Petar opisao: „Okupa se svinja, pa se u blatu valja“ (2. Pet. 2:22).

Dakle, šta ako bih vam rekao to? To, da ne postoji đavo, kao neki entinet, čiji lajf-motiv jeste da vas odvuče u pakao ili gde god, već da ste to u stvari – Vi? Da je vaš izbor taj, koji od vas čini anti-hrista, ali ne zato što ste zli, već zato što odabirate ono umesto (anti) kao osnovni impuls vlastitog života. Ali, zar to nije bio i izbor Adama? Izbor, da iz materije (jabuka) crpi osnovni impuls svog života, umesto (anti) iz odnosa sa samim Bogom. Da ne bude onakav kakvim ga je stvorio Bog, već onakav kakvim ga je učinio njegov izbor?

Da, ljubav Božija je stvorila Čoveka,

….ali je sloboda izbora stvorila ljudsku rasu!

Mislite o tome!

Sveštenik dr Ugrin Popović

Vidovdan

Podelite:

2 Komentari

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here