Sveštenik Zoran Đurović: Atanasijev panagirik Maksimu

Podelite:

Po svojoj sopstvenoj molbi penzionisani ali nikada i umirovljeni vladika Atanasije Jevtić nastavio je ovih dana svoj mirovinski medijsko propagandni šou. Shvatajući mirovinu kao višak slobodnog vremena da kafansko-navijački i crkvenorušilački ratuje sa neistomišljenicima, danonoćno surfuje po internetu, piše nekulturna i bizarna pisma Patrijarhu i Sinodu i vojuje sa svima koji nisu njegovog penzionersko-mrgudskog pogleda na svet i stanje u SPC, on je umesto brojanica uzeo tastaturu a umesto mirovanja, smirenja  i molitve izabrao dreku, gordost i širenje raskola. Svojim najnovijim sramnom panagirikom duhovnom mu sinu, darvinisti i pobesnelom ustavnom pučisti u SAD – episkopu Zapadnoameričkom Maksimu Vasiljeviću, vladika Atansije je konačno i do kraja otkrio svoje nevešto skrivano drugo lice. Ono rušilačko, gordo, vlastoljubivo,sirovo i primitivno. Povadio je poslednjih meseci, onako na brzinu i veoma nervozno, sve svoje loše skrivane kečeve iz rukava. Iako to nije odlika «mudrih» kockara jeste siguran znak kraha Tasinog blefiranja. Sve njegove ranije skrivalice, svi njegovi raniji medijski trikovi, sada su se pokazali u svoj svojoj nemoćnoj ogoljenosti i sirovoj neprefinjenosti. Vladika u penziji u suštini je samo otkrio svoj veliki duhovni slom i udžbeničku neprincipijelnost. Takva navijačka nastrojenost i ostrašćenost govori o karakteru njegovog strmoglavog duhovnog pada. On kao da je neprekidno na tribinama nekog fudbalskog «večitog derbija» ili neke lokalne seljačke kafane u Brdarici, što samo govori o prizemnosti Tasinog navijačkog i kafanskog diskursa. Kao neki ostrašćeni navijač on samo što ne počne da lomi čaše i stolice od besa što ga Sinod SPC, zajedno sa njegovim pobesnelim duhovnim sinovima Maksimom i Grigorijem, ne priznaje za svesvetski autoritet nad svim svesvetskim autoritetima. Za nekakvu «pohvalu celog pravoslavlja» i nekakve vrhunske stručnjake po svim temama, od fudbala, preko Darvina pa sve do kanonskog prava. Posebno ga boli što ga kao svađalački nastrojenog penzionera više ne zovu na Sabor SPC! A i ko bi u duhu neke sulude pravoslavne samoubilačke Al Kaide sam sebi postavljao svađalačku bombu na Sabor, samo iz straha što će Tasa iz sujetnog protesta posle Sabora da džangroljiza ukoliko ga ne pozovu. Jaka stvar. Neka umirovljeni nemirko iz Tvrdoša slobodno džangroljiza i gunđa kao Mrgud Mrgudović iz Štrumfova. Kao da on i inače ne džagroljiza dan i noć. Velika stvar što će Tasa da se ljuti. Neka se ljuti. Da li se on nekada uopšte i ne ljuti?

Elem, taj tzv. veliki Tasa, taj novojavljeni vitez zaštitnik zapadnih novina Blica i Danasa, izjavi nedavno da je episkop Zapadnoamerički Maksim, ni manje ni više – «pohvala celog Pravoslavlja». Da, dobro ste pročitali. Pohvala celog Pravoslavlja! Pitamo se po čemu? Da li po tome što je kovrdžavi ep. Maksim uporni i nepokajani propagator bezbožne teorije evolucije? Ili zbog toga što autokefaliju SPC naziva nekanonskom? Ili zato što savetuje kanonskoj crkvi u Ukrajini da se ne ljuti što braća mu raskolnici iz Kijeva samo na «drugi način ulaze u jednu te istu Crkvu Hristovu? Ili po tome što je Maksim još odvavno ratovao protiv svakoga koji se usudio da pomisli ili javno iskaže da Carigrad nema pravo na dijasporu u celom svetu? Ili zbog toga što je Maksim sa dvojicom episkopa iz SAD-a izvršio klasičan fanarsko-pentagonski crkveni ustavni puč u Americi? Ili zato što trojica pučista nisu pozvali dvojicu braće episkopa na svoj krnji staljinistički Sabor u Čikagu? Ili zato što taj poznati tzv. slobodoumac i demokrata posve orvelovski i potpuno staljinistički nije dozvolio nikakvo glasanje na krnjem Saboru u Čikagu, dok su rušili ustav SPC i od Crkve u SAD pravili nevladinu versku zajednicu? Ili zbog toga što su suprotno naređenju SA Sabora cele SPC sve gore navedeno prekršili? Ili zato što odluku svog krnjeg pentagonsko-fanarskog Sabora u Čikagu nisu dostavili SA Sinodu SPC na uvid? Ili zbog toga što su i Maksim i ostala dvojica pučista iz SAD, i pre nego su odluke njihovog diktatorskog i krnjeg Sabora u Čikagu uopšte i razmatrane na SA Saboru cele SPC, iste već pustili u opticaj?   Ili zato što Maksim voli da crta ženske portrete? Ili zbog toga što je Maksim i pre svog rukopoloženja činio svašta nekanonski i mnogo toga nisko, pa mu ništa nije falilo već je i vladika i «pohvala celog Pravoslavlja» postao?

Navijačima Zvezde i Partizana se može oprostiti takva krajnja neobjektivnost i pubetertska navijačka napaljenost, jer je to samo fudbal i igra, ali jednom episkopu, pa makar episkopu Mrgudu Mrgudoviću u penziji, teško. Mada Tasa još od ranije periodično i ciklično mlatara raznorazne gluposti, on je panagirikom svom pomahnitalom duhovnom sinu, američkom ustavnom pučisti i čistaču pentagonsko-fanarskih lakiranih cipelica – episkopu Maksimu, krajnje ozbiljno počeo da se predstavlja kao krajnje neozbiljan i duhovno vrlo neuravnotežen i nestabilan čovek. Čovek kome treba hitna Božija ali i bratska pomoć za povratak istinoljublju i spuštanje navijačke ostrašćenosti kroz vraćanje iz stanja dreke sa tribina fudbalskog meča i kafanskog lumperaja na stanje smirenog i iole kulturnog hrišćanskog razgovora. Posle njegovog najnovijeg sramnog hvalospeva darvinisti, fanariotu i američkom rušitelju Ustava SPC – episkopu Maksimu Vasiljeviću, tom pogubljenom monahu sa kosom koja leprša u vazduhu samonameštene narcisoidnosti, Tasu treba odlikovati Ordenom Licemerja Prvog Stepena. Posle panagirika toj neskrivenoj lukavoj zmiji otrovnici u mantiji – vladici Maksimu, vladika Atanasije je za svakoga ko ima gram mozga i pola grama savesti izgubio skoro svaki kredibilitet. On je nažalost počeo da se ponaša kao iskompleksirani i zlobni starkelja iz komšiluka i kao neki kvazijunak inadžija iz crtaća za decu iliti Mrgud među Štrumfovima.

Tasa je skoro uvek antiprotivan jer, zamislite naše drskosti, nije uvek sve po njegovom kafanskom i navijačkom poimanju stvarnosti. On vraća poklone dobijene od patrijarha Irineja i duri se kao najobičnija musava klinčadija sa ulice. Ali bi uprkos svemu da ga cene i poštuju kao patrijarha Pavla ili pak samog svetog Savu Nemanjića. U suštini on je postao jedna tragikomična hodajuća karikatura istinoljubivosti, tužna duhovna i telesna ruina i ojađeni apologeta američko-fanarskog špijuna u mantiji – Maksima Vasiljevića i njegovog duhovnog pobratima, koji najčešće hoda u civilu, vladike Nemačkog Grigorija Durića. Kakva mizerna epizodna uloga za jednog negdašnjeg gorostasa a sada ozlojeđene duše sa smežuranim licem na kome se vide zavist, pakost i nemoć. Zaista, kad velikani puknu i tresnu, prospu se jače i više nego obični ljudi. Taj tresak se čuje do dubina pakla i do visina Raja.

Nikada nisam verovao da je Tasa uključen u bilo kakav CIA projekat ali me svojim poslednjim hvalospevima lukavom razbijaču SPC Maksimu Vasiljeviću debelo zamislio. I dalje želim da verujem da Tasa ne radi za CIA ali je to slaba uteha jer CIA izgleda da u Tasi ima besplatnog superrazbijača SPC na terenu. Tasa to (ne)svesno radi iz svoje slepe sitničave ozlojeđenosti na Sveti Sinod, patrijarha Irineja i vladiku Irineja Bačkog, koja bi uprkos svoje očigledne licemernosti želela da se prizna za etalon istine. Kako tragična i tužna slika stravičnog duhovnog kraha jednog bivšeg giganta a sada majušnog medijskog kavgadžije, pijačnog provokatora, bukadžije petparačke zapadne štampe i poluslepog i (ne)svesnog poslušnika raznih Vasiljevića i Durića.

Kako vreme prolazi i događaji se nižu kao na traci, jasno je i spaljenoj savesti da bledunjavi narcis i bogoslovsko poetični potrčko fanarskih fanfara episkop Maksim, svojim samointervjuima i tekstovima u kojima daje podršku ukrajinskim raskolnicima ili pak patetično i izveštačeno kuka nad iskonstruisano ugroženom slobodom govora u SPC, samo nemušto skriva svoj sopstveni diktatorski i staljinistički etos. Samo pokušava da opravdava i ujedno neuspelo sakrije svoj lukavi pentagonski crkveno-ustavni puč u Americi. Samo baca medijske dimne bombe u želji da iza oblaka dima i dalje, za račun Carigrada, nesmetano ruši SPC u SAD, širi svoje šupljoprazne priče o unikatnosti obaveznosti izučavanja teorije evolucije, naklapa o tobožnjoj nekanoničnosti hirotonije i autokefalije Svetoga Save ili apologira svoje hvalospeve raskolnički i papistički posrnulom Fanaru.

Ono što se posle svega samo od sebe nameće kao zaključak svakome ko ima više od tri grama mozga i dva miligrama savesti, jeste da je Maksim svoje proračunato lupanje po divizijama jednim delom pisao po direktnim Tasinim sugestijama i savetima. To što učitelj ne bi da piše, da se ne zameri Carigradu ili Moskvi, ili pak srpskoj crkvenoj javnosti, to će pisati Narcis sa kovrdžavim uvojcima teološke izvitoperenosti Maksim. Kako drugačije objasniti da posle svega, po rečima duhovno prosutog vladike Atanasija, pentagonski ustavni pučista Maksim od evolucije jeste, ni manje ni više, “pohvala celog pravoslavlja”! Suviše je providno da bi bilo slučajno. Maksim u nečemu izgleda samo dođe kao neka mlađana pešadija nesmirenog penzionera ep. Atanasija, koja kad biva pokošena prvim rafalom argumenata, posle izlaska na teren medijske i duhovne bitke, odmah biva zbrinjena i branjena Tasinom hitnom medijski-medicinskom pomoćju i ovenčana Tasinim panagiričnim vencima. Samo onaj koji je u nečemu i inspirator Maksimovih glupiranja, sa takvim žarom i takvom bestidnošću, istog tog Maksima može tako uporno i panagirično braniti. I zaista, u nečemu su i Maksim i Grigorije samo skrivene Tasine projekcije u stvarnosti i malene igračke njegovim rukama. Sve iz jednog prostog razloga – da iako dobrovoljno i samoinicijativno penzionisan, Tasa nekako uspe aktivno zaživeti u stvarnosti svih dešavanja u SPC. Pa makar i kafansko-navijačkim glupiranjima. I to ne prosto zaživeti nego predvoditi celu SPC, jer on ne trpi biti u drugom planu. Da nije tako, ne bi Tasa svoju duhovno i telesno raspuštenu dečurliju Maksima i Grigorija tako slepo navijački, providno kafanski i jeftino uličarski branio, ujedno ih tragikomično dižući u nebesa sa kojih su ova dvojica odavno pali u pesak dubrovačkih plaža i američkog Holivuda.

Sam Atanasije se svojim panagirikom pučisti, fanarioti i darvinsti Maksimu do kraja ofirao. Niko mu zaista nije kriv osim njega samog. Mi mu možemo poželeti da mu Bog daruje pokajanja i smirenja i da mu kroz pokajanje i smirenje oprosti veliki greh providne i sramotno uporne podrške jednom otvorenom pučisti i razbijaču SPC u Americi. Za početak, neka je vladici Atanasiju – «vječnaja pamjat». Red je da i on popije jedan zasluženi javni «parastos», kao što je svojevremeno sa duhovnim mu bratom mitropolitom Amfilohijem cirkuzantski srozao sakralne molitve na nivo kiča na beogradskom Trgu Republike. Svojim panagirikom pučisti i američko-fanarskom potrčku episkopu Maksimu Vasiljeviću, Tasa je zaista akademski i duhovno umro, i to na očigled cele srpske crkvene javnosti. Pre svoje fizičke smrti Tasa je usnuo snom panagirične pohvale velikom bezakoniku Maksimu. Red je da ga na medijskoj Marakani publično «opojemo» pre isteka 90-og minuta. Možda ga prevremeni javni medijski «parastos» vrati pameti. Mada čisto sumnjamo. Napaljeni naavijači se obično kaju samo kad ih pritvore zbog paljenja i rušenja stadiona. Tasine navijačke baklje su  nažalost odavno zapalile stadion. Daleko pre najjnovijeg „velikog derbija“. On i dalje, bez obzira na katastrofalno loše driblinge i uzastopne autogolove njegovog učenika ep. Maksima, kao kakav napaljeni klinac sa tribina stadiona sve jače i jače viče i peva: Aleee, aleee! Aleee, aleee! Pohvali si Pravoslavlja Maksimeeeee! Piši mu u pamet, što kaže naš mudri narod.

PS: Desi se danas neki problem, gluvi telefoni, ili šta već, ja sam poslao Vidovdanu tekst Ave, a oni potpisaše o. Petra Dragojlovića. Sada mi kažu da su dobili i od njega neki tekst pa tu nastala zabuna. Srpska posla…

Sveštenik Zoran Đurović za Vidovdan

Podelite:

4 Komentari

  1. Odličan tekst ali……..
    Oče Zorane, propustili ste da pomenete Maksimove petljancije sa donacijom pokojnog Sergeja Vihrova koje je ostavio srbskoj deci koja su u ratovima 90-ih ostala bez roditelja, a radi se o stotinama hiljada dolara, koje jadna siročad nikad ne dobiše. Zaboravili ste takođe da pomenete da Maksim objavljuje knjige lezbejci u ediciji “Sebastijan” i piše istoj predgovor. Takođe je objavio i knjigu “Sexual Orientation and Gender Identity” Author: Rev. Vasileios Thermos. A i to da mu srce nešto navrće prema Novom Sadu, tako da je i u slikare otišao. I još da ste pomenuli Maksimovu mladalačku ljubav prema Vizantiskoj muzici(kološkinji), tada bi opis majmunologa bio kompletan!

  2. Vladika Maksim je unijat i izdajnik Srbske crkve. Govori se da je polovina vladika u Patrijarsiji pod uticajem (ili rade za njih!) Vatikana. Ruski Ministar inostranih poslova, svetski priznati diplomata, je rekao da amerika razbija Pravoslavlje, sto je tacno. Grcka crkva je priznala Ukrajinsku crkvu posle posete americkog sekretara Majkla Pompeja, ne pre te posete. I grci su i javno priznali da ne bi nista uradili bez amerike. “Izvodjac radova” je Vaseljenski patrijarh.Istorija nam kazuje da je CIA sa Vatikanom jos posle drugog Svetskog rata, pocela sa razbijanjem Pravoslavne crkve u Ukrajini kao i rusenje sovjetskog rezima kroz unijate. Ali u to vreme, Staljin (odnosno njegove tajne sluzbe su hvatale i likvidirale sve katolicke svecenike koji su bili u svecenickim odorama a presvuceni asgenti CIA. Trenirani su bili u Vatikanu. Ali posle Staljina….Mi mozemo da predpostavimo koji od srbskih vladika radi za CIA! Sluge okupatoru!!

  3. I vi verujete Zoranu Đuroviću?????
    Da se ja pitam više bi verovao penzionisanom vladici Atanasiju??
    I ako penzionisan milion puta neke stvari sagledava jasnije nego Đurović..
    Taj se samo okači o neku temu.
    Ko njemu daje pero nešto da piše.
    Sve što vladika Atanasije kritikuje to radi iz najdublje odgovrnosti alito ne razumeju kao dobronameran savet.
    Šta se tu može????
    Svako ima slobodu da baljezga ono što misli da je ispravno.
    Onaj gore sve to razdvoji na stranu koja treba da bude ispravna.
    Ali sve u svoje vreme.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here