Тек је почетак Нове године … полако, јер много изазова је пред тобом

Поделите:
Да ли ти то можеш? Ако можеш, онда ће ти заиста бити врло тешко. Не можеш увијек да пазиш шта ћеш и пред киме ћеш да кажеш, разумљиво за све, али не и за тебе. Не можеш да измјериш своје ријечи. Али барем можеш да водиш рачуна да их полако изговараш и да нигдје не журиш.
Имаш ли времена све полако да кажеш и можеш ли  сам себи да уведеш самоконтролу што ни у ком случају не значи и аутоцензуру.
Осјети пулс оних пред којима говориш. Твој је свакако убрзан и не смијеш због тога да будеш нестрпљив и брзоплет.
Води рачуна да те на свакој изговореној реченици чекају само замке, а то они пред којима говориш једва и чекају. Скоро сваку твоју ријеч ће изокренути у своју корист и све ће учинити да цијелу ситуацију окрену против тебе самог.
Прогласићете те да си неспособан, те да само водиш бригу о сопственим ријечима и оне најбоље твоје ријечи и оно што си рекао, сасвим неоправдано, сами себи то ће присвојити. Све ће учинити да их прикажу као своје говоре и своје идеје. На крају крајева, извућиће закључак и рећи ће:  “како се, наводно, свако могао тога сјетити и да то ионако није ништа посебно”.
У самом финишу искористиће твоје ријечи да те униште и потпуно унизе и деградирају. Да те попљују и да те сатанизују. Да те демонизују. Велика је могућност да ће те, док се буду дичили твојим ријечима и идејама, истим њима и исмијавати. Ако стиснеш петљу да предложиш идеју, буди спреман и да сносиш посљедице најгоре врсте.
Мада је највећа и најтежа посљедица што си упао у такво друштво, које је унапријед знало како ће да те униште. Смисао је у томе, а не у било каквим варијацијама на познате теме. Са свим претходним дилемама требао си да рашчистиш прије него што си одлучио било шта да кажеш. Али речено се не повлачи.
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here