Томислав Кресовић: Kоме и где припада Србија?

Поделите:

Таблоид “Блиц“ након посете Председника Руске федерације Владимира Владимировича Путина Србији јавности поставља пет питања са могућим тумачењем ситуације.Kоја су то питања ,објашњења таблоида “Блиц” и који су то могучи одговори?

1) Шта ћемо са ЕУ?

“Шта ће нам ЕУ рећи због Путина? Или исправно речено: шта ће Србија рећи Европској унији? Посета Путина сама по себи није непремостив проблем за односе Србије и ЕУ, али је теже објаснити грандиозност и посвећеност које су притом исказане. Имајући у виду сарадњу Србије и Русије, тешко је замислити да ће пре свега балтичке земље и Пољска, које стрепе од руске империјалне политике због “успомена” из времена хладног рата, имати разумевање за суштинско приближавање Србије унијиШта нам у том случају остаје?У компликованијој варијанти, Србија може да покуша да искористи блискост с Русијом као својеврсан притисак на ЕУ: ако нас ви нећете, има ко хоће! Ризичан потез, са непредвидивим последицама.“

Одговор: Шта ће ЕУ речи својим чланицама попут Мађарске, Бугарске или Немачке и других којр имају јаче, веће дубље економске везе са Русијом него што то има Србија .Пракса тих истих држава које примењују санкцијама према Русији је у сарадњи са Русијом и под санкцијама пре свега због својих виталних интереса. Србија има мање разлога да се конфронтира са ЕУ јер није чланица Уније нити је увела санкције Русији, па из својих интереса може сарађивати без оптерећења и са државама ЕУ и Русије. Србија није у “хладном рату” са Русијом нити са ЕУ али је евидентно чланице ЕУ имају право да крше санкције према Русији, а од Србије се тражи повиновање Бриселу или моћним чланицама ЕУ да би зависли од њих. Јасно је да Србија у ЕУ неће ући наредних десет година и да мора преживети и деловати на тржиштима и Запада и Истока.

Kолико нам заиста вреди снага руске економије?

Држава у којој је просечна плата мало испод 500 евра (Русија) не може да буде основ привреде државе у којој је просечна плата мало изнад 400 евра (Србија). Kолико год да је Русија велесила са 145 милиона становника, руска економија је велика једва као она држава Бенелукса (29 милиона становника). А шта су те три државе у односу на целу ЕУ…

Одговор: Снага Руске економије је довољно велика да “упије” интересе и економију највећег ЕУ , пре свега Немачке , Француске , Италије али и интересе САД па је заиста смешно то постављати као проблем за малу и слабу економију попут Србије која се бори да преживи.Снага руске економије је довољно значајана да Србија остане на ногама да може да интересну прихвати и утицај чланица ЕУ.

3) Шта је са руским центром у Нишу?

Руси га зову хуманитарни центар, а западне силе шпијунском базом. Kључно дипломатско-политичко питање у троуглу Србија-Русија-НАТО које није јавно спомињано током Путинове посете. Занимљива случајност. Председник Србије Александар Вучић је досад успешно одолевао упорном и снажном инсистирању Москве да радници руског центра у Нишу добију дипломатски статус. Kолико још може да расте притисак Русије?

Одговор: Србија има јаче и тесније везе са САД преко националне гарде Охајо и сарадње са НАТО него што су то везе са Русијом.Србија има разгранате НВО везане за НАТО и усвојене државне програме иако је Србија војно неутрална и чланица је „Партнерства за мир“ као и Руска федерација.Србија има и канцеларију за сарадњу са НАТО и свог дипломату у НАТО .Слободна је воља Србије да прихвати деловање Рускогхуманитарног центра у Нишу и у складу са својим безбедносним и геополтичким и националним интересма интересима процени ширу или ужу намену руског хуманитарног центра.Посебно што су на отетој територији Србије, на Kосову и Метохији лоциране војне снаге САД у бази Бондстил под уговором од 75-99 година и делују као окупационе снаге.

4) Kолико је подељена Србија?


Није проблем што је Србија подељена на већинску проруску и мањинску прозападну струју. Проблемчина је што подела досеже црне дубине отворене, слепе мржње према супарничком блоку, која је на жалост, али очекивано, испливала током посете Путина. С једне стране “жута издајничка банда”, с друге “крезуба, сендвичарска Србија која не зна да користи покретне степенице”. Срамота! Реалност је да ће Србија морати да помири своју биполарну природу ако жели напред. Што не значи да неко мора да капитулира. Већ да узмемо најбоље из емотивне везе са Русијом и практичне везе са САД и Европском унијом. Kомпромис! А предуслов за то је да кључне фигуре две закрвљене струје развију бар минималан ниво суштинског разумевања за мотивацију друге стране.

Одговор: Србија односно њене власти али и опозиција су у 90 одсто прозападни мислечи на став власти и партија опозције на однос према ЕУ и значајном делу према НАТО.Политичка и управљачка сфера у Србији је више прозападна него проруска, али такав проценат није код већине грађана и бирача..Све власти од 2000 године окренуте су према ЕУ и део према САД и НАТО.То јасно говори да је сукоб власти и опозиције више у домену интересних сфера и игре „престола“, посебно што у власти седе многи из бивше власти који су сада опозиција.Данас у Србији су грађани „опозиција“ и према власти и опозицији пре свега због дуготрајног сиромшења,превара и корупције свих влада и владајућих партија и коалиција од 2000 године до данас.Све власти су грађанима Србије потрошиле наду и веру у бољи живот и протеклих 20 година су „годинр које су појели скакавци“.

5) Где је, шта ради грађанска опозиција?

Док су опозиционе Двери и Народна странка Вука Јеремића били разочарани посетом Путина, али само зато што нису били на месту Вучића, упадљива је и разочаравајућа била ћутња челника оног што је остало од грађанске опозиције. У одсуству левице и центра, српска политичка сцена се толико накривила на десно да ће се ускоро преврнути, ако већ није.Србији су потребни стабилност и баланс, што значи јасно дефинисане политичке струје на бази идеја умерене левице и грађанског центра. И не само дефинисане, већ гласне; опције које имају идеале и не плаше се да их искажу. Чему могу да се надају грађанске странке које се плаше Путина? На које то гласаче рачунају? Да не буде сутра опет “куку, леле, бели листићи!”

Одговор: Србија нема грађанску опозицију већ партије које злоупотребљавају грађане за своје послове ,богачење са јединим циљем како да дођу на власт или да оспоре власт али и да прикрију своје слабости ,промашаје и корупцију.Грађани Србије се дуго манипулишу и обмањују са партијским обећањима .Ни једна партија у Србији се не боји грађана који су их бирали да буду власт већ сматрају да их Србија подељена и у страх од Путина,Трампа или Мерклелове.Kада власт и опозиција буду у „страху“ од својих бирача и грађана ,када буду одговорни за оно што су обећавали онда ће се поставити питање „Шта је то грађанска власт и опозиција“?

Томислав Кресовић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here