Ugrin Popović: Selfi

Podelite:

U našoj realnosti postoje samo mentalni okovi, rešetke kroz koje smo do juče gledali u Nebo. Danas više ne. Danas smo pokačili selfije na rešetke i umesto Nebu divimo se tuđim, od zlata i srebra, napravljenim okovima. Nebo više nije opcija, niti krajnji cilj. Selfiji su zamračili našu potrebu za drugim te gledajući u same sebe mi verujemo da smo time bliži onima koji se „raduju“ i koji su „srećni“ iza svojih rešetaka od srebra i zlata. Na rešetkama selfiji, u centru kaveza rialitijii te vizija da kavezi mogu biti drugačiji. Od srebra i zlata. To hoćemo. To je naš krajnji cilj i ispunjenje.

Dvoje ljudi, kada ih napusti treći, zbog kojeg su se i sastali, prebaci se odmah na kuckanje poruka. Nema potrebe za upoznavanjem jer treći je otišao a time i poenta njihovog susreta. Tako oni odlučuju da budu i ostanu stranci. Kada treći dođe SMS se na kratko prekida, slušaju se vesti a zatim slede i reakcije… U principu, ništa što već nisu znali ali svojim govorom pokušavaju da budu ljudi te da na taj način ispune vreme do neke nove poruke ili kakvog čudesnog tvita. Dakle, srelo se troje ljudi ali se rastalo troje stranaca. Ipak, napravili su selfi a onda isti podelili na svim Društvenim mrežama. Taj selfi se zatim okači na rešetku i mi možemo da vidimo kako imamo prijatelja. Kako nismo sami a to i jeste poenta. Dakle, ne to da ne budemo sami već da pokažemo celom svetu kako nismo sami. Iako smo sami i sem selfija imamo samo sebe… No, o tome se ni ne razmišlja jer počinje nova epizoda „Velikog Brata“. Mi ostavljamo na kratko svoj selfi i hrlimo u novu virtualnu avanturu….

Izgleda da Stanija ima kakvih stomačnih problema. Sve su naznake da je diareja u pitanju. Uh… sirota ona. Ali, sretni mi jer upravo otkrivamo temu za naše nove tvitove i SMS-ove. Cela Mreža je zapaljena, nett gori, svako ima svoj komentar na novu situaciju u kući Velikog Brata. Ipak, nije mala stvar… Stanija ima proliv! Kako to može da se dogodi mimo nas. Neki sretnici imaju i selfi sa njom. Cela Mreža je mogla da se posvedoči tome. Ali, ima nekih koji smatraju da je taj selfi u stvari fotomontaža. Diskutabilno je to. Mora se razmisliti. Udubiti u taj selfi. Dok, sa druge strane, uvek ima i zavidnika… onih koji nemaju selfi sa njom. Možda bi i krenuli u istragu tog selfija ali upravo nailaze nove vesti – Žuću su izbacili iz busa!

Stašno, strašno! – odjekuje mrežom i Stanija već odlazi u zaborav kao i selfi napravljen sa njom.

Najtužnija rečenica koju sam ikad čuo jeste bila od mog oca, proslavljenog novinara i reportera. On je rekao – „Novina živi samo jedan dan“.

Samo jedan dan je ta vest bitna. Taj događaj u kome su stradali mnogi na Ozrenu, kada je pisao o tome, ili kada je taj i taj konj pobedio na Beogradskom hipodromu, kada je pisao o tome. Dakle i ta patnja i ta radost traju samo jedan dan…

Ali ne i naš selfi! On može trajati večno kao i ljudi koji su na njemu. Naši prijatelji i naši bližnji. Da, oni će trajati večno. Naš selfi će im omogućiti to!

Mislite o tome…

Ugrin Popović za Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here