Ugrin Popović: Živimo Orvelovu viziju budućnosti umirući od besmisla, pornografije i jeftinog alkohola

Podelite:

Na kraju postoji samo jedna stvar koja ljudska bića čini duboko i neverovatno ogorčenima, a to je da im se nameće život bez smisla… (Bušmani iz pustinje Kalahari, govor o dve „gladi“)

Ako se ikada iko zapitao zašto tako mnogo namrštenih lica, u ovoj eri obilja, može doći do zaključka kao i Bušmani iz pustinje Kalahari. Ipak, malo ko postavlja takvo pitanje, a još ređi su oni, koji tu „namrštenost“ sveta progresa, u kojem smo, doživljavaju kao problem i kao nelogičnost. Rijalitiji jesu tu da odagnaju svaku potrebu da čovek razmisli nakon zverskog radnog vremena kojim obezbeđuje tu ropsku porciju čvaraka koju zatim deli dalje sa članovima svoje obitelji.

Orvel je još pisao da će se u budućnosti ovladati ljudskom rasom putem pornografije i jeftinog alkohola. To je on pisao 1948, umirući od tuberkuloze, a mi tu njegovu viziju budućnosti živimo danas, umirući od besmisla, pornografije i jeftinog alkohola.

Postoji i druga krajnost, koja je zahvatila „verujuće“, a ona je čudesna potreba da Bog, iskonstruisan u njihovim lobanjama, pošto-poto zaživi u drštvu u kojem se oni nalaze. Stalni „fajt“ oko, po definiciji nesaznajnog Bića, jeste komičan po sebi ali tragičan u biti, jer takođe svedoči o egzistenciji, koja nema smisla. O nekoj drugačijoj pornografiji i jeftinom alkoholu.

Bog vam je dao jedno lice, a vi sebi pravite drugo. (Vilijam Šekspir, „Hamlet“)

Nemogućnost da prihvatimo sopstveni lik, ide ruku pod ruku sa našom neželjom da prihvatimo Božiji lik, kao i to da način upravljanja Vaseljenom prepustimo Njemu a ne svojoj ograničenoj i posrnuloj prirodi, koja usnama ispoveda da je takva, trudeći se ipak da sve uskladi sa svojom logikom, nesvesna u svojoj tupavosti, koliko je to daleko od Boga i koliko je to pogrešno po sebi. Perverzno. Ali, dobro, manir „šta misli mali Perica“ zagospodario je internet prostorom, i postao definicijom odnošenja. Uzrokom, zbog kojeg su, mnogi pristojni zaćutali.

Zapravo, i pored sve buke i vike, živimo u eri ćutanja. Eri, kada smo se pomirili da nemamo svrhu, i da naš život nije vredan. Ili, isti taj besmisao, sebi interpretiramo strahom od nekog ćudljivog „gospodara“, kome je eto baš zapelo da ne jedemo prasetinu petkom i ne masturbiramo utorkom. Ipak, rijaliti je dozvoljen, kao i krstarenje nepreglednim tržnim centrima u potrazi za tunjevinom koju ćemo uzeti umesto praseta sredom i petkom. Zatim, tako utešeni, možemo „propovedati“ tog „pravednog gospodara“ diljem nett beskraja, totalno ubeđeni da Njemu službu činimo.

Postoji jedna domina, prazna gore ali prazna i dole – „duplo golo“ – koja izražava te dve realnosti, pornografije i jeftinog alkohola, koju živimo. To je domina straha, i suštinskog nepoznavanja Boga.

Ali rešenje je lako, dostupno i za njega vam je potrebna hrabrost. Ipak, reći ću vam:

PONIZNOST, POVERENJE, PREPUŠTANJE!

MISLITE O TOME…

 

Sveštenik Ugrin Popović za Vidovdan

 

Podelite:

2 Komentari

  1. “Naša specialьnaя taktika borьbы s krasno-koričnevыmi (a vse slavяne – krasno-koričnevыe), v silu svoeй zamknutosti яvlяetsя Taйnыm Znaniem. Glavnoe ostrie borьbы mы napravim protiv slavяnstva, krome otщepencev, porodnivšihsя s evreяmi odnimi interesami. Pravda, эtih «porodnivšihsя» mы potom, posle ispolьzovaniя ih v svoih celяh, izыmem iz našego obщestva.”
    -Rebe Menahem-Mendl Šneerson (18 aprelя 1902, Nikolaev — 12 iюnя 1994, Nью-Йork), 7-й i posledniй rebe Habada. Odin iz vidneйših evreйskih deяteleй XX veka. Sčitaetsя messieй nebolьšoй gruppoй svoih posledovateleй, častь iz kotorыh ne priznaюt ego fizičeskoй smerti. Hasid. V 1997 godu nagraždёn vыsšeй nagradoй SŠA — Zolotoй medalью Kongressa.

    • “Tupoй slavяnskiй эtnos ne ponimaet, čto samыe strašnыe fašistы – эto te, kto nikogda, nigde vsluh ob эtom ne govorit, a organizuet vse яkobы po samыm demokratičeskim normam (kak prezidentskie vыborы v marte). Naoborot, mы sdelaem samo slovo «fašist» brannыm.
      Эtogo яrlыka budet boяtьsя každый, na kogo mы navesim ego. Mы očenь horošo znaem, čto nacionalizm ukreplяet naciю, delaet eё silьnoй.
      Lozung «internacionalizma» ustarel i uže ne rabotaet tak, kak prežde, mы ego zamenim «obщečelovečeskimi cennostяmi», čto odno i to že. 
      Mы ne dadim podnяtьsя ni odnomu nacionalizmu, a te nacionalističeskie dviženiя, kotorыe stremяtsя vыvesti narod iz-pod našego diktata, mы uničtožim ognem i mečom, kak эto delaetsя v Gruzii, Armenii, Serbii. Zato mы obespečim polnoe procvetanie našemu nacionalizmu – sionizmu, a točnee: evreйskomu fašizmu, kotorый v svoeй skrыtnosti i moщnosti яvlяetsя sverhfašizmom.”

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here