Угрин Поповић:ТАЈНЕ КАЛЕНДАРА

Поделите:

Пишем данас, а не пре неки дан, или пре неку недељу, јер смо данас сигурни да ће сутра осванути 25-ти јануар. Да сам писао пре неки дан, или пре неку недељу, не бисмо били сигурни око датума који ће сутра осванути. Данас су се страсти умириле, и већина нас се радује 1-ом фебруару, а то ће рећи плати, ни мало не негодујући што ће је примити тада а не тринаест дана касније.

Заправо, тешко је разумети да је то питање горући проблем те да се Јулијански календар de facto канонизовао као непроменљив и Богу нарочито битан те самим тим, суштински незаменљив, иако је de jure превазиђен и саборски проглашен застарелим (Конгрес у Цариграду 1923). Од тог чудесног сабора, нама у аманет су предате две чињенице које ретко ко зна и поштује. Прва од њих је тајна над тајнама, а она је – ниједна Православна помесна црква не рачуна време по Григоријанском календару. Али, буквално ни једна!

Друга од тих тајни над тајнама је, да је управо СПЦ била иницијатор тог сабора Православних не би ли се прешло на нови, савршенији и тачнији, календар, а који није дело „паписта“ већ нашег сународника и научника – Миланковића. Православне цркве су то прихватиле и године 1923. саборски донеле одлуку о преласку на Миланковићев календар. Одлуку коју СПЦ никада није спровела у дело, иако је прогласила прелазак на Миланковићев календар и иако је била иницијатор да до тог преласка дође.

Прва Тајна – Григоријански календар користе само цркве западног хришћанства, а присутно је и погрешно веровање да га користе и неке Православне помесне цркве. Наиме, све помесне цркве (осим Јерусалимске, Руске, Српске, Грузијске и манастира Свете Горе), предвођене Цариградском патријаршијом, користе Новојулијански календар (Миланковићев календар), а не Григоријански календар. Мешање ова два календара је присутно због њиховог поклапања, разлика за један дан ће се појавити тек 2800. године. Због оваквих заблуда, приликом обележавања великих хришћанских празника (нпр. Божић — 25. децембар), често се могу чути честитке упућене свим хришћанским црквама које празник прослављају по Григоријанском календару. Заправо, Католичка црква и већина Православних помесних цркава употребљавају два различита календара — Григоријански и Миланковићев.

Друга тајна – Ревидирани или Реформисани јулијански календар, или мање формално Нови календар или Миланковићев календар, јесте пројекат календара настао 1923. и којим је за већину Православних цркви прекинуто 340 година раскорака између Јулијанског и Григоријанског календара, који је у међувремену постао незванични међународни календар. Ти календари, Миланковићев и Григоријански, опет ће се разићи али тек 2800 године. Својим називом – Ревидирани јулијански календар – жели се истаћи да се њиме замењује Јулијански календар, који има de facto подршку Православне цркве, а такође и да се њиме избегне имплицитно признавање календара папе Григорија XIII из 1582. донесеног са истим циљевима и са истим мотивима. Дакле, Православне цркве сматрају да су усвојиле Нови а не Григоријански календар.

Миланковић је на календару почео да ради 1923. године, када је био позван у Министарство вера где му је тадашњи министар Љуба Јовановић предочио иницијативу за променом календара, потеклу од Васељенског патријарха Мелетија IV. Због раскорака у календарима хришћанских цркава, сви верски празници слављени су два пута, што је уносило културолошку пометњу. Милутин Миланковић је овом пројекту темељно приступио. Реформа коју је предложио у Цариграду једногласно је усвојена, а он сам је, по повратку у Београд примио захвалницу патријарха Мелетија IV. Аутор овог прорачуна је био средњошколски професор математике Максим Трпковић. Предлог ове реформе је одобрио Синод Српске православне цркве. Ипак, Српска православна црква никада није имплементовала овај календар док је професора Трпковића прогутала анонимност и учинила га тајном за многе.

У принципу, оно што није тајна, јесте зашто наша Помесна црква тада није прешла на овај календар, али оно што остаје тајна и данас, јесте када ће то напокон учинити.

Мислите о томе…

Угрин Поповић за Видовдан

 

Поделите:

3 Коментари

  1. Da, gospodine Popoviću, čini se jednostavno, zar ne? Ali ipak nije! I sad se vi pitate kako to da nije? Nije, a ne razumete zašto nije, jer ne razumete sakralnu prirodu kalendara. Kalendar je kompas bilo koje religije, pa i hrišćanstva, i ne trpi nikakave promene!
    Ne znam kakav je matematičar bio gospodin Trpković ali Milutin je izračunao taj kalendar na paklici cigareta čekajući svog kolegu Miku Alasa da se vrati iz podruma sa novim bokalom vina. Ne radi se o tome. Reč je o, kako već rekoh, sakralnom poimanju vremena.

  2. Повероваћемо тек када Ватикан буде помињао назив “Миланковићев Календар”. А до тада…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here