Владимир Кршљанин: СРПСКО НАСЛЕЂЕ

Поделите:

Већина родољуба се слаже у разумевању и поштовању наше историје од Немањића до Првог светског рата. У ономе што је било пре и после тог периода многи се не слажу. Посебно је недавна историја предмет жестоких спорова.

Али, ако не успемо да сагледамо своју историју, свој пут и своју духовну вертикалу од Христовог рођења до данас, можемо изгубити себе и своју будућност, што наши непријатељи и прижељкују.

Несумњиво да нас је од Илира и Трачана немогуће раздвојити. Ово је тле Новозаветне историје и хришћанског узлета Европе и света. Илириком, нашим тлом, је ходио Свети апостол Павле. Од самог почетка, ово је хришћанска земља.

Овде, на Хелму, створено је Ромејско царство и Град – Константонопољ, највеће, до данас непревазиђено достигнуће људске Цивилизације. Део смо тога од самог почетка.

Јустинијан, који је изградио Свету Софију, кодификовао Римско право, и на кратко, по последњи пут, са својим војсковођом Велизарем, од варвара ослободио Рим и западне делове царства, рођен је у Царичином граду крај Лесковца.

Ђорђе Јанковић тврди да Свети Сава није успоставио, него обновио аутокефалност Српске Цркве. У сваком случају, са њим је наш заветни народ достигао своју историјску зрелост и способност да буде носилац царства, да роди Цара који ће управљати православном Васељеном.

У томе се наша православна заветна народност разликује од агресивног западног национализма. Српски народ, заветни носилац царства, као и руски народ потом, не подјармљују друге народе у царству ни у чему. Они само носе већу одговорност пред Господом. Одговорност за добро свих.

Хиљаду година је трајало хришћанско православно Ромејско царство, па се предајући преко Српског царства штафету, прелило у Руско царство – Трећи Рим, који стоји, а четвртога неће бити. Ми смо увек део православне Васељене. То је наша суштина и другачије не може бити.

Томе смо двоструко заветовани. Новим Заветом и Косовским Заветом. Следећи Господа и Спаситеља, пошли смо на Голготу. И васкрснули. Ми знамо судбу и све што нас чека. Ми пут свој знамо – пут Богочовека.

И наши ратни подвизи којима се свет диви, били су могући захваљујући љубави, завету и вери. И 1389. и 1999, подједнако.

Темељ Цивилизације је Љубав. Само захваљујући Љубави, основној заповести, човек и људи постају саучесници Творца, шире Логос и стваралаштво Васељеном. А стваралаштво је колективни чин, који не би био могућ без љубави.

Васељена је бескрајна, као и могућности стваралаштва. Конкуренција, борба међу људима, зеленаштво и владавина Мамона, не само да нису потребни, него прете и нашим душама и опстанку човечанства.

А Запад је сав о томе – како, по сваку цену, обезбедити да највећи грабљивци владају помоћу закона џунгле. Он је антицивилизација. И стално, са Запада, корумпирају и конвертују најслабије међу нама, ако не могу да их униште. Западни мамонски систем је сав од неправде.

И када је та неправда најсуровијим оружјима и идеологијама уништила многе милионе, створена је у 19. и 20. веку на Западу, комунистичка доктрина да насиљем уништи насиље. Људи су се поново жртвовали за љубав, истину и правду, као први хришћани.

И изграђено је праведно друштво, јер су тим путем кренули православни Руси и Срби. Друштво са поштовањем и бригом за све, друштво без криминала, без Мамона, али, авај – и без Бога. Човек је из тог друштва крочио у космос, али се без духовне вертикале, рационалистичко-материјалистички социјализам срушио, а издељене националистичким границама државе поцепале.

Сада се, после револуционарне грознице, обнавља православна Васељена, људска цивилизација у свој својој стваралачкој моћи. И достигнућа и грешке наших последњих деценија ће нам помоћи. Праведно друштво ће, како и следује, бити заједница љубави, вере и наде. Незаменљива и неодољива. Као гутљај живе воде за живот човечанства.

Ето тако треба протумачити давне и недавне дане. И осећати се великодушно пред тужним и посрнулим Западом, чији је систем у безнадежном ропцу и чији људи очекују путоказ ка праведном друштву и ка спасењу од Катехона. Од нашег истрајног и искреног, општељудског и Христовог, српског и руског света.

Владимир Кршљанин

Објављено у дневном листу Слобода 25. марта 2018.

Поделите:

1 COMMENT

  1. je uvek predavanje na slobodu koja je slobodna da predaju prihvati ili odbaci, jer kada ne bi bila takva, onda predaja ne bi bila predaja, vec prinuda.Istorija je spoj predaje i slobodnog prihvatanja predaje kojom se predaja izdize iz pukog ponavljanja u napredak.U slobodnim drzavama predaja i sloboda su povezane kao spoj nacionalnog i gradjanskog, tradicije i slobode, kao pravo.Kod nas istorija nije spoj predaje i slobode, jer mi nikada nismo bili pravna zemlja, zato umesto predaje imamo ovakve povratke u proslost, a umesto prava, istorijsko pravo.Ovakvi tekstovi se obracaju emocijama coveka, a ne njegovom umu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here