ЖЕНЕ У САВЕЗУ СОКОЛА

Поделите:

После Првог светског рата жене су почеле да раде у женским друштвима и хуманитарним удружењима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …). Соколи у својим редовима нису правили никакве разлике ни по рођењу, ни по вери, а ни по полу. За њих је жена била равноправна са мушкарцем. Соколи су сматрали да би преко рада у соколским редовима жене дошле до својих права која им је друштво дуговало. (1) На збору жупских начелника и начелница одржаном 21 и 22. септембра 1935. у Београду јасно је означен положај жене у Савезу Сокола. По начелу соколске једнакости имало је чланство без обзира на пол, једнаке дужности и једнака права, као што су за свој рад сносили једнаку одговорност. На основу тог начела требало је да се израде сви правилници и пословници у новој књизи Устројство Сокола Краљевине Југославије”. Књигу је требало да изда управа Савеза Сокола. Савезна начелница Елза Скалар је у свом чланку Сестре на дело!” у листу Савеза Сокола „Соколски гласник“ истакла : Жена има да води жену ! Она сама има да припрема, извршава и води јавне наступе женских одељења и течајеве, она има да надзире рад у женским одељењима, да води рачуна о том раду, да на надлежним местима извештава о раду жене у Соколу те да сноси и одговорност за тај рад. … а о стварима пак које се односе само на један спол, седнице се држе одвојено по сполу. Проведба ових начела у читавој нашој организацији мораће да се изврши постепено и према стварним приликама које владају у појединим крајевима. Наша прва брига треба да буде да узгојимо, уколико нам још недостаје, толико стручно и разуме се такође и морално способних предњачица, да би имале на челу свих наших јединица, и то од највише до најниже, савесне и марљиве начелнице, које ће бити кадре да самостално воде женска одељења. Знамо, да ће то у почетку бити тешко и да ће се ту и тамо почињати грешке, али знамо такође и то, да ће на тај начин сестре стећи потребно искуство, добити вољу и имати весеља за рад, а уједно код њих ће се на тај начин подићи самосвест и савесност. – Једнакоправни односи начелника и начелнице обезбедиће тако и начелници потребан ауторитет међу повереним јој чланством. … Ми ћемо уложити све своје силе да докажемо да је посве оправдано поверење, које нам је указано. … “. (2)

У чланку Како се жена одгаја у соколству” Ивка Кикерец истакла је да су у соколски дом долазиле раднице, сељанке, учитељице, лекарке и домаћице. И да су све биле једнаке. Соколана је требала да одгаја истинске жене. За њу је то значило : Она треба да каже отворено своје искрено мишљење и треба да тражи увек пут к истини. С истом спаја се искреност и поштење, а с овиме опет устрајност и самопуздање. … То су битне властитости којима се јача значај жене, а које постиже само у соколској вежбаони. …. Жена се у Соколани изграђује, а она ће онда даље изграђивати поколења такових жена.” (3) У соколима су права и дужности биле једнаке за мушкарце и жене. Соколи су признавали само физиолошке разлике. У соколима је жена могла бити савезна, жупска и друштвена начелница, чланица управе савеза, жупе, друштва и чете и свих соколских одбора. Насупрот томе у Краљевини Југославији жена није имала право гласа, није могла бити општински одборник, народни посланик ни виши чиновник. У неким крајевима Југославије сваки њен поступак требао је да одобри њен муж. Док су соколи признавали равноправност жена и мушкараца, већина жена није имала разумевања за рад сокола. Једне нису хтеле да пусте своју децу у соколане, друге би биле пустиле али су страховале да им дете при вежбама не страда, треће нису желеле да им деца долазе у додир са свом осталом децом без разлике. (4)

Ради стварања својих женских стручних кадрова стручњаци Савеза Сокола су организовали течајеве. Течајке су даље на жупским течајевима обучавале чланице соколских друштава и чета. Соколска жупа Београд одржала је општи жупски предњачки течај за чланице од 16 до 26 новембра 1936. у Дому Соколског друштва Београд VIII на Белим водама. Вођа течаја био је Милојко Јефтимијадес. Захваљујући предусретљивости месног друштва на вршењу припрема, уступању просторија за преноћиште и организацију исхране на лицу места, и Соколског друштва Земун Матица за позајмицу кревета и сламарица течај је био организован као интернат.Часови су одржавани 4 пре подне, а три поподне. У подне је био прекид од два сата за ручак и одмор. Соколице су користиле одмор за одмарање, понављање пређеног градива, песму, шалу и игру. Све заједно одржано је 70 радних часова. У свом чланку Општи жупски предњачки течај чланица” у гласнику жупе Београд „Око Соколово” Милојко Јефтимијадес приметио је напоре и упорност течајки. Велико градиво које је требало да буде пређено за кратко време трајања течаја изискивало је много напора и течајке су са великом вољом и самопрегоревањем стојички издржале до краја. Вежбале су и теже ствари са стегнутим зубима, а често и са сузама у очима. Течај су слушале Вукица Допуђа из друштва Стара Пазова, Добрила Дивљак из чете Нови Карловци, Загорка Петровић из друштва Београд IV, Катарина Момировић из чете Шимановци, Људмила Бодиско и Марија Ричкова из Руског одсека друштва Земун Матица, Мила Боровница из друштва Стари Бановци, Милица Боројев из друштва Црепаја, Мица Драгићевић из друштва Ваљево и Олга Кајганић из друштва Земун I. (5)

Општи савезни течај за чланице имао је зимски и летњи део. У зимском делу прелазило се градиво за рад у вежбаоници, а летњем делу је био рад на летњем вежбалишту. Тек по завршетку оба течаја добијало се уверење са оценом о свршеном савезном општем течају. Једна течајка није морала исте године да заврши оба течаја већ је могла и наредних година. Течај је почео 1 априла 1937. а завршен је 14 априла 1937. Течај су завршиле 22 течајке из свих крајева Југославије. Одржаван је у великој сали Дома Београд Матице, на интернатској основи. Настава је била : просте, стројеве и вежбе на справама, народна кола, систем, дечја теловежба, суђење за све гране, прва помоћ, хигијена, литература, идеологија, беседништво, организација, дужности начелнице, … . Вођа течаја била је Агата Жиц. Предавале су Скалар, Шепа, Сковран, Павић, Јовановић, Војновић, Полшак, Горупенко, Кеђанко и Штифтер. Предавали су и др. Крсмановић и др. Драгић. (6) Приликом посете течају Министарства за физичко васпитање група турских новинара посетила је општи савезни течај за чланице. Госте је дочекала водница Агата Жиц. Течајке су пред гостима вежбале неколико вежби и одиграле неколико народних кола. Гостима је давао обавештења члан савезне управе др. Милорад Драгић. Турски новинари су добили по један примерак Богићевићевог “Приручника”.(7)

У Соколском дому „Матице” у Београду одржан је савезни предњачки течај за чланице од 15 до 30 маја 1937. Течај је водила Агата Жиц. Предавале су : Милица Шепа, Олга Кеђанко, Вера Павић, Зорка Војновић и Агата Жиц, уз припомоћ О. Седлачек и В. Вељковић. Шест сестара су овим течајем завршиле оба дела савезног течаја и стекле право на сведочанство о свршеном савезном течају : Даница Живковић, (жупа Сушак-Ријека), Марија Котларић (Мостар), Даринка Мамула (Карловац), Ивана Марковић (Загреб), Даница Јованчевић и Душица Радивојевић (обе жупа Београд). Одржано је тродневно таборовање у околини Београда. Приказано је течајницама како треба да се организује и проводи соколско таборовање и како се постављају шатори. Поред предавања приређивани су сваког дана излети. На течају предавало се практичне часове вежбања, хазену, пливање, просте гране гимнастике, кошарку, соколско васпитање, дужности начелнице као и певање и народна кола. Течај је био у интернату а завршило га је 18 сестара. (8)

У просторијама Савеза Сокола у Београду одржан је 15 и 16 јануара 1938. Збор жупских начелница. Присуствовале су чланице савезног женског начелништва, чланице савезног женског стручног одбора и начелнице соколских жупа : Бања Лука, Београд, Цеље, Карловац, Крагујевац, Крањ, Љубљана, Марибор, Ниш, Нови Сад, Осијек, Петровград (Зрењанин), Сарајево, Скопље, Сушак и Загреб. Збор је отворила и водила савезна начелница Елза Скаларјева. Учеснице збора су прво увежбале просте вежбе са којима су чланице требале да наступе на слету у Прагу 1938. Древни ред био је : извештај савезног начелштва и стручног одбора жена, извештаји жупских начелница, програм рада за 1938/39, питање свечане одоре чланица, учествовање на свесоколском слету у Прагу и евентуалије. Након поднетих извештаја збор је закључио : да у савезни буџет за 1938/39 годину уђу посебне ставке : за савезни стручни рад жена и за помоћ жупама за стручни рад жена по жупама; да се састави савезни судачки збор жена и израде услови за полагање судачког испита; да се смучарске утакмице Савеза СКЈ и Савеза словенског соколства жена одржавају сваке треће године; да се поради код ЧОС да пригодом слета у Прагу вежбачице станују одвојено од невежбачица; да вежбачице за X слет у Прагу добију слетски знак по режијској цени, а за невежбачице да буде одређена примерна цена; да се одора чланица у целости прима, осим сребрних дугмета на блузи, … .; да јединица у којој не постоје женске категорије а начелница није успела основати у прошлој години ни једну женску категорију, не сме ту исту начелницу више бирати; да се предлог ЧОС о продужењу пруге у штафети од 75 метара на 100 одбаци, предлаже се да се пруга снизи на 60 метара; да сестре нашег Савеза неће у Прагу такмичити у кошарци; …. да до идућег збора савезни стручни одбор жена донесе конкретан предлог за место и услове под којима ће се одржати нараштајска школа; да савезни стручни одбор жена одреди потребан број водница за слет у Прагу за невежбачице, које ће водити за цело време бригу и старање о њима; да ће чланице Савеза СКЈ на слету у Прагу наступити у прописаним сукњама. (9) У Београду у просторијама Савеза Сокола одржана је 12.априла 1938. седница начелништва Савеза словенског Соколства. У име Савеза Сокола присуствовали су : начелник Савеза Сокола др. Алфред Пихлер и начелница Савеза СКЈ и Савеза словенског Соколства Елза Скаларјева. (10) Милена Груборова је у свом чланку „Сестре, ускоро крећемо у Праг” у листу „Соколски гласник“ истакла начелницама : „… ти си соколски васпитач женског чланства.” (11)

Начелнице су говориле по соколским друштвима о активностима жена у редовима Савеза Сокола. На поселу Соколског друштва Београд III одржаном 11 новембра 1939. Милица Шепа, заменица начелнице Савеза СКЈ. одржала је предавање Жена у соколству”. (12)

После Првог светског рата питању жена и њиховог положаја у Југославији посвећена је већа пажња. Жене су почеле да раде у женским друштвима и хуманитарним удружењима. У Савезу Сокола права и дужности су биле једнаке за мушкарце и жене. У соколима је жена могла бити савезна, жупска и друштвена начелница, чланица управе савеза, жупе, друштва и чете и свих соколских одбора. Савезна начелница Елза Скаларјева заступа је Савез Сокола на Олимпијади у Берлину 1936. и на седницама Савеза словенског Соколства у Прагу. У соколској штампи разматрано је питање учешћа жена и њиховог положаја у соколским редовима. О тој теми писале су соколице. Соколи су пре Другог светског рата сматрали да би преко рада у соколским редовима жене дошле до својих права која им је друштво дуговало. Савез Сокола инсистирао је на једнакости чланова и чланица. Елза Скаларјева била је начелница Савеза СКЈ и Савеза словенског Соколства. Ради стварања својих кадрова стручњака Савез Сокола организовао је течајеве. Течајке су даље обучавали чланице соколских друштава и чета. Чланице савезног женског начелништва, чланице савезног женског стручног одбора и начелнице соколских жупа наставиле су после Другог светског рата свој рад у гимнастичким друштвима које су организовале послератне власти уместо Савеза Сокола. Истакле су се у свом дугогодишњем раду у СТВ Партизан”.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Инг. Јелица Јовић-Васиљевић, Којим путем треба да иде југословенска жена”, Око соколово”, Београд, 1 децембар 1936, бр. 1, стр. 7-8;

  2. Елза Скалар, Сестре на дело!”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 септембра 1935, бр. 36, стр. 2;

  3. Ивка Кикерец,Како се жена одгаја у соколству”, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 75, 76;

  4. Др. Петар Јовић, Соколство и жена”, Око соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9, стр. 211;

  5. Вођа течаја, Општи жупски предњачки течај чланица”, Око соколово”, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 34, 35;

  6. Завршен је општи савезни течај за чланице”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 4;

  7. Посета турских новинара течају за чланице”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 4;

  8. Општи савезни течај за чланице”, „Соколски гласник“, Београд, 19 јуни 1937, бр. 19, стр. 5;

  9. Збор жупских начелница”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1938, бр. 3, стр. 3,4;

  10. Ч. „Седница начелништва Савеза словенског Соколства”, „Соколски гласник“, Београд,16 април 1938, бр. 15, стр. 1;

  11. Милена Груборова (Београд), „Сестре, ускоро крећемо у Праг” „Соколски гласник“, Београд, 21 мај 1938, бр. 20, стр.5;

  12. Бор. Врачарић, Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here