Значење национализма у контексту глобалистичке инвазије

Поделите:

Национализам данас није исто што и национализам јуче. Данас национализам значи нешто сасвим друго него раније.
Ако неко и даље мисли да национализам по дефиницији подразумева вређање и ниподаштавање других нација онда се грдно вара. Ја национализам разликујем од националшовинизма, фашизма и других изама које имају призвук мрзње и надменог вештачког осећаја супериорности неке нације. Национализам данас треба сагледати кроз призму свеопштег насртања антиационалног и антихуманистичког капиалистичког глобализма, и у том смислу национализам (“здрави”, да се тако изразим) представља позитивну појаву јер поставља брану и опире се глобалистичкој машини за млевење свих идентитета, брисање традиције и претапање различитости народа и етницитета у безобличну и импотентну масу којом је лако владати. У име и у интересу Kапитала и Његовог Детета, Профита. Зарад богаћења мањинске садистичке елите.
Отуда би данас национализми (српски, македонски, руски, грчки, кинески, шпански, бразилски и сваки други) требало да се подржавају и међусобно сарађују, јер стоје на линији очувања сопственог идентитета, сопствене аутохтоности и изворности сопствене културе. А то су вредности које нас чине људима, које нам причињавају радост. Подржавати и одржавати богатство и особеност властите културе и размењивати те вредности са вредностима других култура, то је истински интернационализам. А не величати своје и мрзети туђе. Сви смо ми узели нешто од других култура и уткали у нашу културу, као што су и други узели од нас. Богатство је у различитости. То је средњи пут. А средњи пут је пут мудрости.
Глобализам и глобализација каква се спроводи под окриљем евроатлантицизма јесте један екстрем, као што је националшовинизам други екстрем. Оба су искључиви. Али, кад се загребе испод површине, и тај глобализам се заправо своди на екстремни, шовинистички, атихуманистички национализам и расизам јер се заснива на уздизању вредности и супериорности англоамеричке културе и њиховом агресивном, наслном наметању свим другим народима и културама.

(са блога Виктора Радуна Теона Вртови визије)

http://vrtovi-vizije.blogspot.com/

Поделите:

3 Коментари

  1. Srpski nacionalizam je iskljuciv i kao takav ekstreman(pocinjen genocid,negiranje drugih naroda,njihove historije,jezika,pisma,negiranje genocida,slavljenje i velicanje genocida)sve su ovo elementi Srpskog nacional-sovinizma.

  2. Полако са лакомисленом употребом бомбастичних термина. Као прво, Сенаде, није никакво негирање подсећање да сте сви ви који говорите српски језик, потомци некадашњих Срба. Као друго, геноциду је много више био изложен српски православни народ, посебно у последњих 2 века. Као треће, овај рат из 90-их био је први рат у којем сте ви, муслиманска браћо, скупље прошли (истина, много ваших је изгинуло у Другом светском рату, у усташама, домобранима, Црној легији, муслиманској милицији и сл. јер су вас браћа католици потурали на најопаснија места, да сачувају своје). А пострадали сте више јер је ово био први рат у којем сте били сами против Срба. У свим досадашњим ратовима били сте уз некога, или иза некога, или са неким (окупатором, наравно). Некад су ваши били турски аскери и сејмени, у Првом светском рату аустро-угарски војници или шуцкори, у Другом светском рату усташе или домобрани (наравно, у позадини је био “бабо” Хитлер). Деведесетих сте већи део рата против Срба ратовали сами (истина у почетку са браћом Хрватима заједно, док није пукла тиква међу вама, а “велики тата са друге стране Атлантика умешао се тек пред крај. Тако да сте ратовали против Срба који су вам по броју били приближни, а по наоружању и организацији по први пут надмоћни.

  3. Срби своје родољубље не заснивају на нацији. Љубав према ближњем они заснивају на хришћанском човекољубљу, на Христовој поруци о љубави. Зато такав став према свом роду не треба и не може да се зове национализам. Љубав према своме роду код Срба је само почетак љубави коју су они исказивали и према свим другим људима, дакле само један природни поредак ствари. Код Срба се догађа чак и то да прескоче ову прву степеницу љубави (старање најпре о ближњем) па да показују већу бригу за друге народе чак и на штету своје заједнице.
    Не стоје тако ствари код других народа који су своје нације изграђивали на престижу и ривалитету у односу на друге нације које су се зависно од историјских прилика формирале.
    Српски темељ настаје као завет Срба да служе Богу, и молба да им Бог да снаге да буду Његови сарадници. Европске нације које настају после Вестфалског мира траже од Бога да им помогне да буду јачи и бољи од других нација. Дакле, њихови идеали су: моћ, престиж, надметање, надвишавање, надјачавање. То их и данас одређује. Ето основне разлике: Срби моле Бога да им да снаге да Њему служе и Његове идеје остварују, друге нације траже од Бога да Он њима служи у њиховим жељама и амбицијама.
    Отуда се родољубље, идеали и свеукупан труд европских, а и многих других нација, назива национализам, а онда је логично да се родољубље и идеали Срба не могу називати тим именом. Истини одговара термин српско родољубље, а не српски национализам.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here