Zoran Jotanović: Advokat odbrane na Pravnom fakultetu – a lesson in liberalization of spirituality

Podelite:

Zoran Jotanović: Advokat odbrane na Pravnom fakultetu – a lesson in liberalization of spirituality

 

Povodom teksta Borisa Begovića objavljenog u dnevnim novinama Danas, pod naslovom “Engleski džentlmen u Sinodu SPC”

https://www.danas.rs/nedelja/engleski-dzentlmen-u-sinodu-spc/

 

Izosavljajući hvalospeve retoričkih (=umetničko-nagovaračkih) sposobnosti autora da razmotrimo formu i suštinu samog teksta.  Autor u tekstu klasičnim metodama advokata odbrane postavlja problematiku pred javnost. Predstavlja nam dvojicu “aktera”, od kojih je jedan “napadač” a drugi “žrtva” – autor je, podrazmeva se, advokat “žrtve”. Istina, iz teksta se ne može videti ko je advokata unajmio, ali to je, složiće se svi (oni koje autor uspe da obmane), sporedna stvar – cilj je pravo isterati na čistac. A pravo, i advokati se slažu, nema mnogo zajedničkog sa pravdom. Pravo je uterivanje neposlušnih u torove pravila. Ko je, pak, pravila nametnuo i kakva su ona to je druga problematika. No, da kažemo da je autor zdušni zagovarač liberalizma, a da mu je sfera intersovanja prilično široka, što potvrđuje, delimično, i njegov tekst. Liberalizam ima svoj istorijski razvoj, ali kad ga pominjem, a i autor kad ga zagovara misionareći o njegovim “blagodatima” (sve se žrtvujući za ideale, bez novčanih nadoknada – donacija(?)) misli na današnji liberalizam, kapitalistički i korporativni (koji poprima obrise fašizma). No, o tome ću nešto kasnije.

Pored “napadača” i “žrtve”, u ovom “procesu”, tu je i polazište po principu: od pojedinačnog ka opštem. Zar bi moglo drugačije, kada je autoru, u prvom redu, važno opšte dobro – u ovom slučaju Pravsolavni bogoslovski fakultet (u nastavku PBF) Univerziteta u Beogradu.

Auotor u teksu “briljira” i iznosi “nesalomive argumente”, te preteći posledicama sugeriše “sudskom” Veću(?) da se ne igra obrazom, te da oslobodi “optuženog”, u protivnom ostaje samo jedno – da PBF profesura skupi svoje krpice i seli se u neku “bogoslovijicu”, te tamo osniva neki “svoj” fakultet. A čiji li je sada? Ako bi se, hipotetički, postavilo pitanje: ko je “za” (ovakve stavove)? Oni koji su nagovoreni umećem nagovaranja defense lawyer-a bi, verovatno, glasno uzviknuli: #metoo!

Toliko o formi ovog case-a, pređimo na suštinu. O formi će, duboko verujem, tek biti reči, jer je naš advokat tek otvorio problematiku. Pošto se ovde radi i o sekularnim i o crkvenim stvarima da sagledamo stvar iz obe perspektive. “Formalno-pravno” naš advokat je unapred dobio slučaj, očekuje se samo “presuda” Veća. Verujem da, ako Veće potvrdi advokatove zaključke, honorar advokatu neće izostati. Mada, suštinski, advokat je već odigrao svoju ulogu, bez obzira na epilog, a time i zaslužio honorar.

 

Da vidimo kako nas je pohodio liberalizam, ovakav kakvog ga imamo. Negde pred Drugi svetski rat u manastiri Žiča bio je veliki narodni sabor. U Evropi je već otpočinjao rat, a Srbija je bila u iščekivanju i strepnji od nadolazećih događaja. U Žiči je stolovao veliki bogoslov, evropski doktor teologije i filosofije, episkop Nikolaj Velimirović. Novinari su ga opseli nakon bogosluženja i obasuli pitanjima. Pitali su šta se to dešava u Evropi i šta će biti sa Srbijom? Nije hteo da im odgovri ništa konkretno za rat koji se približavao Srbiji, ali je rekao nešto drugo, vezano za poratna vremena – parafraziram: kad prođe sve ovo nadolazeće zlo, u Srbiju će doći belosvetski trgovci i menjači novca, koji sebe nazivaju demokratama. Tada će sve biti na prodaju osim oltara.

 

Ne ulazeći  u duhovne i analitičke sfere episkopa Nikolaja, tek napominjem da je on do srži sagledao ta nadolazeća vremena. Da li kao prorok ili kao analitičar, manje je važno. Ta vremena su nas pohodila od 90-tih godina prošlog veka na ovamo, a danas se ispunjava predviđanje episkopa Nikolaja u potpunosti – u Srbiji je sve na prodaju osim oltara. Ali kakve veze ima ovo sa našim advokatom i njegovom “brigom” za opšte dobro? Prepustiću da čitaoc sam zaključi detalje, tek da, još jednom, kažem da je Boris Begović, auotor pomenutog teksta o “engleskom džentlmenu”, zdušni zagovarač liberalnog kapitalizma i korporativnosi koja polako poprima obrise korporativnog fašizma. I ne propušta priliku da “sugeriše” državi Srbiji da po normama liberalizma “formalno-pravo” ne sme da se intervenistički meša u tržište (=pijacu). Tržište ima svoja liberalna pravila igre, a država je tu da ga servisira (da namesti tezge, lepo uredi pijačni prostor i poreda sve na njih: narod, fakultete,  društvenu imovinu, sve sa osmehom da što više trgovaca privuče i bude kind). Država plaća našeg advokata, da bi joj on davao “petice” kao lošem studentu. Aj, aj, aj “kolega-državo”, malo to bolje naučite i dođite u sledećem roku! Iz kojih pobuda izvire ovako svestrano interesovanje našeg advokata od liberal-kapitalizma do Crkve? Motiv? Ah, da, advokat je taj koji ispituje. Nije naše da se pitamo koji su njegovi motivi – a oltari još nisu privatizovani.

Liberalizam nam je stigao, sad je po onoj “il’ se skloni il’ prikloni”. Svi su slobodni i nezavisni. Je l’ ti neko brani da veruješ? Pa šta se buniš onda? Idi u svoj hram i tamo se moli. Baš to i jeste cilj – saterati Crkvu u hramove, pa neka tamo propoveda “svoje”. PBF nije crkveni, nego univerzitetski, a univerzitet državni, s tim da je nezavisan od države, a može državi malo i da “deli petice” ako ne bude “dobar student”.

 

Pošto je Pravsolavlje napadnuto sa ciljem da se proizvede što više raskola i haosa, to je i Srpska Crkva na udaru. Da poredamo kratko, hronološki, neka važna dešavanja, a zaključke prepustimo čitaocu.

Karl Bilt – bivši švedski predsednik vlade koji je bez fakultetskog obrazovanja ušao u najviše krugove domaće, a kasnije svetske politike, je poodavno, kao glasnogovrnik nadolazećih događaja, žigosao Pravsolavlje kao jednu od najvećih opasnosti zapadnog liberalnog sveta. A kako je Bilt “oblagostanjio” svoju Švedsku? Kad se saznalo da je ubijen socijaldeomkrata Ulof Palme, u vrhu Biltove partije se nazdravljalo od radosti. Tada je mladi “moderat” bio jedan od jastrebova svoje partije. Dolaskom Bilta na čelo vlade otpočinje rušenje “skandinavskog modela”, koje traje sve do danas. Još tada, krajem 90-tih, Bilt se zalagao za otvaranje granica u Švedskoj. Skandinavski model je počeo da izdiše one noći kada je Ulof Palme ispuštao svoju dušu u naručju  supruge, ubijen s leđa kao divlji vepar. Isto onako kao Kenedi, kao drugi Kenedi, kao Martin Luter King…kao što je ubijana Srbija. Neposlušni su dobijali metak ili bombe. Ne, Bilt nije ubica. On je uglađeni gospodin, global-političar, koji hoda planetom u raznim misijama i koga prati mit o neutralnoj, demokratskoj Švedskoj. Mit o državi u službi građana, koju je ponajviše Biltova politika transformisala u državu u službi tržišta (bogataša). Gde se privatizuju poslednje mrvice društvenih dobara, siluje 7000 žena i dece godišnje, bacaju ručne bombe i ubija u nrko-klaovima kao negda u Čikagu. Za vreme vladavine, kao nepopravljivi mrzitelj Rusije, plašio je narod kako se u Blatičkom moru, tik uz švedsku obalu, nalaze ruske podmornice. Pisani su članci, vođene istrage, a kada je rezultat postignut – rusofobija kao i u ostalim baltičkim zemljama, sve je utiholo. Gle čuda, Bilt je bio pionir i u vreme kada je govorio nije se moglo nazreti, ali sada je tamo zavidna NATO armada, a Šveđani prave nuklerana skloništa i analiziraju kako da se ponašaju u slučaju “ruske agresije”. Baš Rusima nedostaje zemlje i prostranstva, te su “bacili oko” na Šedsku. Ne zna se da li planiraju da okupiraju borove i livade kojih, valda, nemaju dovoljno, sve tamo do Kurilskih ostrva, ili da porobe Šveđane, onako radne i vredne – da im rade i podignu natalitet. To je “istina” Karla Bilta.

Upravo je taj Bilt bio prvi i jedini svetski političara koji je, javno, Pravsolalje stavio u istu ravan sa terorističkom islamskom državom. Ali zašto baš on? Zato jer njega prati mit o neutralnoj Švedskoj, demokratskoj sve sa “švedskim standardom”. Time je laž verodostojnija čoveku na zapadu. To je reč jednog finog demokrate, mirnog Šveđanina – podrazumeva se da je verodostojna. Uvek se najveće lažu pakuju u najprimamljivije “celofane”.

Uskoro posle Biltovog stavljanja Pravsoslavlja “na listu terorista” i nakon što je NATO stavio pod kontrolu veći deo Ukrajine, odjednom(?) su ljudi iz Stet departmenta počeli da govore o ukrajinskoj pravsolavnoj crkvi. Kada je Fanar upleo svoje prste u ukrajinski raskol, odjednom(?) je Stejt department počeo da govori i o Srpskoj Pravsolavnoj Crkvi. Tobož, Srpska Crkva ne zna ništa, te zli Rusi vrše “maligni uticaj” na nju, a ona pak na srpski narod – mnogo voljen od brižnog zapadnog liberalizma, te treba “ljubljene” Srbe osloboditi uticaja tih zlih Rusa, a i “ispiranja mozgova” od strane Srpske Pracoslavne Crkve, kome li do svom narodu. Opet nas čuvaju od nas samih.

 

Kakva “slučajnost” – istovremeno kada Stejt department “brine brigu” za budućnost Srba, iz velike “ljubavi” i želje za “demokratizacijom” tih “varvara”, naš advokat, odjednom(?), se brine za PBF. Ne samo to – pa ne može biti da bi on išta loše mislio “svojoj” Crkvi – on brani episkopa SPC od same SPC. One u kojoj su neki “zaseli” i glume neke “džentlmene”, prodaju maglu. Ali, ne lezi vraže – tu je naš advokat da ih “raskrinka”, sve sa “formalno-pravnog” stanovišta. Ili da kažem: sa formalnog i Pravnog “stanovišta”?

Nikada nijedan profesor nije odstranjen sa Univerziteta; nije bilo lažnih diploma; plagijata niti ičega što bi našem advokatu zapalo za akademsko oko – nego ga sad, odjednom(?), “s neba strela pečila”, pa podiže svoj akademski glas iz brige za “akademsku zajednicu”.

U vreme kada je u Srbiji na prodaju sve osim oltara; kada su očigledno napada na Pravoslavlje sa ciljem produbljivanja raskola, naš advokat nas ubećuje kako on brani episkopa naše Crkve od same Crkve. Ne samo to, on nas ubeđuje kako brani najvažniju crkvenu visokoškolsku instituciju – PBF. Pogađajte od koga je brani? – podrazumeva se, od same Crkve.

Jer, gospodo draga, ako ne bude kako advokat kaže, onda neka profesura na PBF-u skupi svoje krpice i seli se u neku “bogoslovijicu”. Ako ne poslušate? Guess what comes next. Bombadovaće nas? Hoće, ali ne bombama – već novim podmetačinama i pokušajima da stvore što više haosa u našoj Crkvi.

 

Šta je uloga našeg advokata u svemu? Pored što deli “petice” državi, veliki zagovarač liberalizacije tržišta, te ne-intervncionizma države na  tržište, ovaj put se zalaže za ne-intevencionizam Crkve na svoju visokoškolsku ustanovu – PBF. Defense lawyer  nam je odžao lekciju iz liberalization of spirituality.

 

Bojati se da  ne sazove i – symposion.

Zoran Jotanović

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here