АЛБАНСКИ ЛОБИ СПРЕМАН ДА ЗАРИЈЕ НОЖ СРБИЈИ: Историчар Алекси Труд каже да Београд сада има шансу, јер је Приштина ослабљена

Поделите:

СРБИЈА се сада налази у ретко доброј геополитичкој ситуацији, у тренутку када је самопроглашена влада у Приштини веома ослабљена и подељена, а против Хашима Тачија покренута истрага. Треба искористити ову историјску прилику.
То, у разговору за „Новости“, истиче Алекси Труд, француски историчар, у сусрет предстојећим тешким разговорима у Вашингтону о решавању косовског проблема. Наш саговорник истиче да ће се у овим разговорима везати судбине РС и Косова и Метохије:
– Нарочито ако се имају у виду изјаве председника РС Милорада Додика последњих недеља. Нема никаквог правног и историјског разлога да Бањалука не добије исто оно што би добила и Приштина. Европљани желе да одвоје ова два питања, али Трампова администрација има прагматичан приступ и мисли да би било у реду да се све реши одједном.

* Могу ли у Вашингтону да нас изненаде ширим контекстом, иако су заказали састанак само о економским питањима?

– Могу да изненаде као у Дејтону. Верујем да ће покренути и политичке теме. Трампова администрација има политички пројекат за цео регион.

* Трампу би успех у овим преговорима, као велики поен на међународном плану, значио за реизбор?

– Многи Американци и не знају где се налази Косово. Али, свакако би добио „кредит“, јер је у једном делу света донео мир.

* Каква је, с друге стране, улога Европе у решавању косовског проблема?

– Различита од америчке. И даље не желе да разговарају о разграничењу, за разлику од Вашингтона. Не разумем политику Брисела. Питам се шта ЕУ жели за Косово. Немам утисак да има политички пројекат за овај регион. Уколико Трамп успе у преговорима, све ће се решити у септембру. Ако не успе, можда ће се Брисел вратити у игру и предложити глобално решење за Западни Балкан. У сваком случају, боље би било за Србију да проба да искористи ову прилику, јер је познат проалбански лоби око демократа и Бајдена.

* Где је ту Русија?

– Делује из сенке. Доста је присутна, али је не видимо превише. Али, битно је што подржава позицију Србије у УН и њен територијални интегритет.

* Како, с историјске тачке гледишта, посматрате све ово што се тренутно догађа у свету око короне?

– Постоји пандемија, покушај да се мање или више успешно реши ова ситуација, али у исто време на делу је и одређена врста колективне хистерије. Има 800.000 мртвих, али је прошле године, рецимо, преминуло двоструко више људи од туберкулозе. Из предострожности, желећи да обуздамо епидемију, успели смо да паралишемо економију, пролетос, а вероватно ће тако бити и на јесен.

* Имају ли светски лидери обавезу да нађу излаз из ове ситуације?

– Политичке вође великих сила морају да пронађу решење и заштите грађане. Али, док се не нађе ефикасан третман немам утисак да је становништво заштићено. У исто време шаљу астронауте у свемир, а на земљи не умеју да реше овако важан проблем.

* Шта би морали и могли боље?

– Добро су окружени, али не умеју да одаберу стратегију. Макрон је говорио да смо у рату. Али, није предузео мере које одговарају оваквој дефиницији. У августу су сви политичари овде отишли на море, као да се ништа не дешава.

* Како ће историја једнога дана памтити велике светске лидере, када је реч о управљању овом кризом?

– Као мало способне људе који средњовековним методама покушавају да реше глобални проблем у 21. веку. На Солунском фронту је било много мртвих не само од метака, већ и од болести. Али то није спречило војнике да се боре и победе. Данас нико не дезинфикује улице, метро, јавне просторе. Једино решење које су пронашли је ношење маски, које су неопходне, али нису и једина могућа стратегија. Све снаге треба усмерити ка брзом проналажењу ефикасног третмана.

* Због чега је за то, према процени СЗО потребно више од 30 милијарди долара?

– Јасно је да тренутно постоји бесомучна трка великих западних фармацеутских компанија око тога ко ће први да пронађе цепиво и које ће, свако, коштати бар 50 евра. Огроман је економски улог. Руска вакцина није скупа и зато је сви медији на Западу априори критикују.

* Француски председник Макрон каже да ће вакцина бити пронађена можда за неколико месеци. Зар већ не постоји?

– Постоје, и кинеска, и руска. Направиће је и други. Ако су на Западу заиста мондијалисти и отворени, зашто одбијају третмане који долазе са других страна? То је потпуно нелогично.

* Испада да је на Западу већи страх од руске вакцине него од ковида?

– Такав је овдашњи менталитет. Постоји страх од свега што долази из Русије. И даље опстају репови Хладног рата.

* Шта мислите о руској вакцини? Да ли бисте је примили?

– Не знам да ли је најбоља, али мислим да може да лечи становништво. Радо бих је примио. Пошто је вероватно неће бити у Француској, ако је буде у Србији, доћи ћу на јесен да је примим!

* Колико у свему овоме што нам се дешава има здравства, а колико политике?

– Ово је здравствени проблем у коме има много политике. У Азији, централној и источној Европи у првом плану је здравствена ситуација, за разлику од Запада. Санкције које је Трамп увео руском институту потврђују да је будућа вакцина постала оружје Хладног рата. Кина је истовремено помогла многим земљама као, на пример, Италији или Србији. Биће ово и врућа социјална јесен у свету, с много отпуштања радника. Све су то политички и социјални елементи ове здравствене кризе.

* Има ли водећи светски естаблишмент намеру да ову ситуацију у којој смо се нашли искористи и за неке друге интересе?

– Желе да боље надгледају становништво. Прописивање обавезних маски је у исто време и нека врста друштвене контроле. Намера им је, када се већ све ово десило само од себе, да промене тип друштва, уведу рад на даљину, мање коришћење градског саобраћаја, све оно што смањује трошкове.

* Када ћемо скинути маске и почети нормално да живимо?

– То је суштинско питање. Имамо утисак да свему овоме нема краја. Сигурно ће потрајати још неколико месеци. Бојим се да нас чека још један масовни карантин пре него што се стави тачка на ову пандемију.

* Хоће ли свет икада више бити исти?

– Свет ће свакако бити мало другачији. Наставићемо да више радимо од куће, људи ће, као што су то у Француској или Србији чинили током изолације, више ићи на село да живе, али неће бити суштинских промена. Не треба бити песимиста. Чим се криза заврши доћи ће до ресоцијализације. Човек не може да живи сам.

novosti.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here