Александар Ђокић: О опасностима и последицама идеализације Русије

Поделите:

Српско друштво је у односу према Русији разбијено у два дистинктивна табора: припадници једног сматрају Русијом мистичном земљом брадатих православних богатира који на својим мушким широким плећима носе судбину свесловенства, док припадници другог верују да је Русија криминална џунгла у којој испод сваког шахта вири по један алкохоличар са боцом вотке у обе руке. Описани табори кореспондирају са традиционалном и грађанском Србијом и оба су производ недовољне културне размене и директних веза између српског и руског народа.

Љубав је велики подвиг. Не можете волети Русију ако је не познајете, не можете домаштати непостојећу Русију, која је заправо плод ваших идеала, архетипска пројекција раја по вашем мераку. То није љубав према другоме, већ чисти егоизам – љубав према сопственом идеалном одразу у чаробном огледалу. Замислите да видите фотографију неке девојке, измислите њену личност на основу својих преференција и убедите себе да је то љубав и да је она једина права. Колико би тек било непријатно, колико разочаравајуће, када бисте заиста упознали ту девојку, која је свој човек, са сопственом личношћу, жељама, сновима. Будући да само егоиста може да измашта нешто у тој мери себично, вероватно бисте је омрзнули.

Иста ствар би се десила многим Србима када би упознали праву Русију. Русију са својим проблемима, са бирократијом, са чудацима са тетоважама посред чела који се шетају милионским градовима. Русија је и духовност Достојевског, и предивна сеоска лирика Јесењина, и жал за изгубљеном природом у делима Валентина Распутина, све те идеје живе у људима, жустро колају културом, дубинска Русија живи! А упоредо с њом живи и банална, свакодневна, намргођена и пречесто агресивна Русија, грубих манира, ужасног стила одевања, незаинтересована ни за вас, ни за ваше православље, ни за ваше словенство.

Све то чини Русију реалним живим организмом. Можете волети само целокупност Русије, не можете је распарчати на делиће – „ово узимам, ово одбацујем“, ја сам мислио да причамо о љубави, а ви као месари замахујете сатаром. Упознао сам овде младе људе који ништа о себи, о свом народу не знају, баш ништа, за њих је Србин исто што и Тајланђанин, за њих је Рус превазиђена, срамотна категорија. Упознао сам и истанчане, образоване људе чије се познавање историје уметности може мерити томовима илустрованих антологија. Упознао сам људе који су толико били упућени у православље, да сам се ја осећао као неки покисли протестант, који сам домшља своју религију. Упознао сам људе који толико воле Србију и словенство да су њихова питања мени давала више одговора него што сам ја могао да им пружим заузврат. И сви они чине Русију.

Русија није нешто старо, ижвакано, одавно спознато и раскривено, сваким даном рађа се нова Русија, ново на преживелим темељима старог. Упознајте Русију да бисте је заволели. Немојте здраво за готово кроз љубав према самима себи, према сопственој нацији мислити да волите и Русију. Многи образовани западњаци су читали Достојевског, али га тумаче као нихилисту у дијалогу са Ничеом. Руска књижевност је врхунска, најбоља на свету, али она није неживи тотем коме се треба дивити издалека и с времена на време поклањати кроз качење цитата на Фејсбуку. Сами руски писци говоре о живој Русији, Набоков, Булгаков, Горки, Достојевски да се сретну у кафани они би киптели од презира један према другом. Њихове идеје дишу и даље, живе у сукобу.

Многи Срби су се у Другом светском рату придружили Партизанима управо због идеализације Русије. Није мозаик у храму Светог Саве диван зато што је из Русије, естетика има последњу реч. Тај мозаик је предиван све да је из Зимбабвеа, коме Црна Гора пре неки дан отвори границе. Није споменик Стефану Немањи неподесан београдским условима зато што је из Русије, већ зато што статуи од 20 и кусур метара није место на омањем градском тргу (да би био на том месту споменик мора бити сведен на одговарајуће размере, а његова концепција измењена, алтернатива би била сместити споменик на неком отвореном простору, као што је Авала, где би његова монументалност била уклопљена).

Мимови и поређења споменика са Саруманом су шала, споменик Стефану Немањи највише наликује на лош плагијат споменика Сергију Радоњешком у његовом родном Радоњежу, само што је тај споменик лишен грандоманског постамента који ружи споменик Стефану Немањи и представља сасвим успешно ауторско решење. Вреди напоменути да се споменик Светом Сергију не налази на малом скверу неког града већ на отвореном пољу централне Русије, што чини ово дело готово перфектним. Цео урбанистички план за Савску улицу је насиље над архитектонском концепцијом Београда, што су многе реномиране архитекте својим критикама и потврдиле. Велики капитал и сумњиви договори уграђени су у „Београд на води“ и зато се читав део града девастира. Лепо је обновити старе оронуле зграде, није лепо нарушити целокупност градског плана зарад мутних послова. Какве везе има што је Александар Рукавишников из Русије – да ли можда знате нешто о том скулптору, да ли сте имали прилике да прочитате иједан његов интервју?

Да ли знате да је своју каријеру почео од клепања статуа Лењина и Шпанских бораца и то захваљујући свом оцу који је ишао у школу са Стаљиновим сином, да је због партијских веза већ у раним 30-им годинама свог живота постао народни уметник Руске совјетске републике са заслуженом пензијом, да је подигао споменик „Јапончику“ – руском гангстеру на нивоу Аркана, да је радио и разне надгробне споменике, да има кич квазимафијашки ресторан у центру Москве по имену „Рукав“, да када не ради за државне паре углавном ваја статуе гротескних обнажених жена у стилу, који он назива, „Совјетски паганизам“ и да би по његовим речима „уништио 90% споменика у савременој Москви“? А и зашто бисте то знали, љубав према измаштаној Русији може да егзистира само у незнању.

Упознајте Русију и заволите је, само таква љубав једног дана неће прећи у русофобију, у мржњу свему што је руско.

О опасностима и последицама идеализације РусијеСрпско друштво је у односу према Русији разбијено у два дистинктивна…

Gepostet von Александар Ђокић am Sonntag, 9. August 2020

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here