Александар Ламброс: Жизела са буџетом

Поделите:

Спадам у оне, није никаква тајна нити се трудим да то сакријем, који доносе закључке о некоме на основу тога које књиге читају, какву музику слушају па и на основу тога како се облаче. За пажљивог посматрача и истренирано око, може много тога да се закључи. Превасходно то с каквим менталним склопом имаш посла. Закључке извлачим и на основу изјава типа „еволуција је само теорија“ и „Слобода за Палестинце“. И држим да је то сасвим легитимно. Неко ће исхитрено закључити да спадам у ред оних ткз. академских елитиста типа „само су руски класици књижевност, а само озбиљна музика је музика“ … што је далеко од сваке истине. Kолико волим, назовимо то „озбиљном уметношћу“, толико волим (а некад и више) њене популарне, кемп или кич манифестације. Јер волим и да се забавим а смртну озбиљност држим за поуздани знак стваралачке импотентности. Дакле, не ради се о умишљеном академизму типа „ja sam so above it“ (па не пратим Евровизију на пример) већ разумевању уметности по себи. Е, а ту је catch. И стварно је реч о вишегодишњем тренингу, али не у теретани већ у библиотеци. И одједном само сконташ да можеш 100кг из бенча, или да можеш да разликујеш добру сликарску апстракцију од обичне мазарије, што је можда проблем некоме на кеца простим језиком објаснити.

Погледам, дакле, понекад и тако невероватне ствари као што су америчка филмска срања „White House Down“ или „Air Force1“. И да, извлачим из њих геополитичке закључке, као што је ниво бруталности америчке империје и стање ума просечног америчког redneck гласача. Бацим око и на домаћу сцену – америчком империјализму, да би био успешан, на српским етничким просторима макар, потребан је српски културолошки ријалити мејнстрим, отуда су то комплементарне појаве – онако кријући се од себе, јер сваки пут имам утисак да еволуцијски регресирам по век на минут одгледаног ријалити садржаја. (Да предухитрим мудре опаске како је ријалити глобалан а не српски феномен – јесте, ал нигде није државна културна политика, а ако негде и јесте, онда је та држава, смем да се кладим, у стању сличном српском).

Налетим понекад и на понеку аутентичну појаву, а ту се крије гениј српског духа, и на тако мало вероватним хоризонтима какви су ријалити хоризонти свакодневног хорора. То је Жизела, једно припросто девојче са села из околине Свилајнца. Жизела јој је, заправо, уметничко име, право име јој је Ивана. Шта је Жизелина уметност, питаћете ме, и ја то, упркос својим квалификацијама, не бих знао да вам кажем. Нека перформерка можда, пост Абрамовићкиног типа? Јер нагледао сам се њених клипова, из штале, с њиве, с посла (радница градске чистоће), кухиње, некад уз музичку пратњу, некад уз филозофске опаске а некад неме, док рецимо концентрисано љушти купус или чупа пиле, налик перформансу „Уметник је присутан“. Без трунке ироније, могу да замислим Жизелу како оставља туршију под неонским светлима главне дворане њујоршког Музеја савремене уметности док Лејди Гага задивљено пролази, посматра и надахњује се.
Жизела има тешку говорну ману, због које је понекад потребно дословно реконструисати њене реченице, на основу једне или две „ухваћене речи“. Нема, природно, ни неке школе, нема узгред ни неког видљивог талента, сем ако јој се редак антиталенат за певање не урачуна као таленат (јер, заиста, изузетност је у питању). Нема ни стас. Све иде у прилог закључку да јој је провиђење, ако ми дозволите метафору, наменило судбину сељанчице са села из околине Свилајнца. Али, Жизела има снове и мобилни телефон.

Жизела сања да једног дана побегне од мотике и суморне свилајначке свакодневнице. Сања о белом или великом свету, да буде вољена, прихваћена и позната. О принцу на белом коњу. О томе да јој њен тежак рад заиста омогући самосталан и пристојан живот. О лепој гардероби, као свака нормална жена. Тако да нам у својим живим укључењима непрестано кења, морализаторским тоном једног Kатона, о томе како „ко хоће може поштено да заради“ и исто тако „поштено да живи“, чак и у Србији. Да би нам доказала, одлази на екскурзију преко Вероне и Азурне обале све до Барселоне, где се слика испред куће Грејс Kели и Салвадора Далија за своју војску фанова с дислексичним хештеговима. Такође је и поштена, сексуално поштена, јер њено поимање поштења не може да искочи из свилајначког округа, па су све девојке које одбијају да раде, макар и тако ниско рангирани посао као што је њен, посуткиње (на Жизела језику, проститутке). Али је и феминиста, па пуши рексона дезодоранс у камеру. Ако је неки сеоски џукац компромитује с неким њеним смс-ом или снимком, онда тај жели да се прослави преко њеног „имена“. Посуткиње су и све учеснице ријалитија у који она сама улази да би девојкама сличним њој дала позитиван пример, дакле инфлуенсерка је. А ко све ово не схвата, то је само доказ њене авангардности. А ако кренете да је спрдате онда је она медијска жртва а и мајка јој је болесна.

Укратко, Жизела је Јелена Kарлеуша без буџета, а ова јој је, гле изненађења, и један од узора. Тако да ја, сваки пут кад сретнем неког ко се изјасни као ЈK фан, изведем закључак да имам посла с особом скромних или никаквих талената и интелектуалног капацитета али је врло амбициозна. Такве профиле често ћете срести у разним српским НВО посебно оним који се баве ЛГБТ проблематиком.

Иста сељачка досетљивост којом је пре више година сугерисала новинару неког таблоида да објави фотке Даре Бубамаре у њеној бундици, како би је исмејали као copy cat (О, Исусе, дај ми лавље срце да преживим ЈK оригиналност). Исто ко и Жизелу кад прича и ЈK мораш да реконструишеш кад пева. Човек није начисто, јел бугарски, украјински, русински ил српски. Исти модни савети како се може бити елегантан и имати стила и с гардеробом из H&M ко и Жизелини за спремање ајвара и пихтија. Исто моралисање о јакој и самосталној жени која је сама себи прокрчила пут док су остале метафорично посуткине иза који стоји овај или онај крими лоби или буџа с кинтом. Хештегови из базена у Дубаију и шопинг центра у Истамбулу (ту му Жизела дође чак и култур герила). Исти селфији из лифта и испред породичне гараже, ко Жизелини из баште, летње кухиње и испред трактора. Исти феминизам који дозвољава чепење роднице у уметничке сврхе али кад процуре сексуалне фантазије онда је мајка двоје деце. Истим капацитетом којим не капира проблем форме и садржаја, па зајаукне тим турским зурлуком уз deep techno melos, не капира ни да је феминизам право да се јебеш и/или имаш сексуалне фантазије и кад си мајка. Kад се бумеранг врати ил говно слети на вентилатор, Дивна је болесна. А ако сте сав овај уметничко-филозофско-естетски збрљ правилно схватили, тј да ЈK као релевантну и медијску појаву може да изнедри само један економско друштвени и политички кошмар какав је Србија, онда је она авангарда и појава испред свог времена.

Ту и тамо чује се оцена да је ЈK икона грађанске Србије, неко ко има муда да каже оно што мисли, у стварности оно што мисли еуростат ил какав други институт за хватање процената медиокретског океана мноштва.

И ја бих се ту сложио да јесте. Што је и потврдила својом новом „контроверзом“ у програму у ком Марија Шерифовић вероватно по условима уговора долази без хормоналне терапије, а у ком „дива“ серња с позиција своје „20 година дуге каријере“, када је неукусно обучену кандидаткињу која очигледно није испратила иконине савете о елеганцији по цени Заре, упитала одакле је, а ова јој одговорила да је из Требиња, нашта је уследило питање круга двојке о доступности струје у херцеговачком крају. Другосрбијански џиберзам пар екселанс у рангу Србљановићкине геноцидне творевине, наиме Републике Српске, или Сергејевог лидерства српске опозиције након што је једном пре много година у неком филму успешно одглумио самог себе, тј дрипца.
У питању је јадност формата Николићевог или Вучићевог, или кад смо већ код тога, Тадићевог председничког мандата за коју бих можда, да је нешто мање радиоактиван, успео да изнедрим и трунку емпатије ко за Џингис-кан фризуру Марије Шерифовић.

Александар Ламброс, Патриот

Поделите:

4 Коментари

  1. Кад већ ходаш по гомнима – довољно је да пазиш како да их избегнеш, не мораш још и да их проучаваш! Много наших културњака бави се изучавањем смећа – из тога неће изаћи неоштећени, сигуран сам!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here