Aleksandar Ružić: Dveri – autentična srpska levica

Podelite:

Današnji javni diskurs ispunjen je mnogobrojnim kontroverznim procenama, analizama, zaključcima i istraživanjima. To kod individua formira određenu vrstu mišljenja koje je krajnje problematično jer je utemeljeno na (namernom ili nenamernom) pogrešnom metodu sticanja saznanja. Iz toga proizilazi činjenica da stručnjaci, pokondireni ili istinski, kreiraju javno mnjenje zasnovano na netačnim podacima i time primitivizuju društvo i javni život uopšte. Nažalost, umesto da budu oni koji će pružiti istinite informacije, gorepomenuti stručnjaci uz svesrdnu pomoć svih mejnstrim medija, neprestano i po svemu sudeći namerno, greše u formulaciji odnosa levice i desnice. Zato postoji potreba da se pruži doprinos ogoljavanju tačnosti i da se bar kod nekolicine stvori svest o preispitivanju onoga što što nam se servira.

Stvar u Srbiji je mnogo gora nego što se čini. To da li je neka stranka stranka levice ili desnice, uglavnom se determiniše na osnovu odnosa prema saradnji ili nesaradnji sa Rusijom, integraciji Srbije u Evropsku uniju, da li je neko nacionalista ili nije, što je, ispostaviće se, duboko pogrešno. Iako nismo kroz prethodnih nekoliko godina mogli (koliko postoje u političkoj areni) da čujemo od pripadnika Srpskog pokreta Dveri da sebe identifikuju sa desnim političkim spektrom već sa „modernom patriotskom idejom koja u sebi ujedinjuje sve najbolje sa levice i desnice“, stručnjaci se ne libe da ih okarakterišu kao desnicu, ekstremnu desnicu, fašiste, ljotićevce. Potpuno isto se priča i u slučaju sličnih političkih organizacija koje su po svemu sudeći levičarske, ali Dveri su u ovom momentu najrelevantniji primer zbog količine podrške koju crpe.

Podela na levicu i desnicu postoji još od Francuske revolucije kada su republikanci sedeli sa leve, a monarhisti sa desne strane skupštine. Od revolucije do danas, percepcija levice i desnice se menjala, pa je sa dolaskom industrijskog društva levica okrenuta većoj intervenciji države u ekonomiji sa ciljem postizanja što veće jednakosti, dok je desnica okrenuta slobodnom tržištu i nejednakosti ishoda. Naravno, levicu karakteriše još borba za političku i društvenu jednakost pred zakonom, a desnicu zaštita privilegija vlasti i tradicije.

Na osnovu navedenih karakteristika možemo jasno videti da potpuno otvorena rusofilija Srpskog pokreta Dveri i agresivna kampanja protiv Evropske unije nemaju apsolutno nikakve veze sa pričom u javnosti o njima kao (ekstremnim) desničarima što oni svakako nisu. Da bismo pažljivo pozicionirali Dveri na političkom spektru, najverodostojnije pomagalo će biti uvid u ključne tačke programa ovog pokreta. Analiziraćemo po tezama:

 

  1. Porodična politika

„Briga o porodici kao suština politike Dveri“ je izrazito konzervativna politika ukoliko se na to pogleda površinski. Porodica je jedno od prioritetnih pitanja svake konzervativne partije koja se oslanja na tradiciju, ali pitanje je način na koji će se ophoditi prema toj vrsti politike. Srpski pokret Dveri u ovom delu programa navodi „ulaganje u porodična preduzeća“, to jest intervenciju države po pitanju rasta porodičnog preduzeća u odnosu na konkurentska što je izrazito leva tendencija. Proglašavanje materinstva zanimanjem je krajnje diskutabilna leva ideja, gde bi se majkama sa (na primer) troje ili više dece automatski obezbedila penzija što je sklono ekstremnim zloupotrebama. Istraživanje sprovedeno u SAD-u (navodimo SAD jer u Srbiji nažalost ovakve teme nisu aktuelizovane i istražene) je dokazalo da država blagostanja stvara sve više dece sa jednim roditeljem zbog svakvih vrsta zloupotreba ove kontroverzne politike. Ova ideja se pojavljuje i među „borkinjama“ za rodnu ravnopravnost iz vladajućih, opozicionih i NVO struktura u Srbiji koje se bore za prodor radikalnih feminističkih ideja, pa se pitanje postavlja da li ovo dovodi do čvrste porodice ili do njenog degradiranja.

 

  1. Ekonomska politika

U ovom delu programa Srpskog pokreta Dveri ne postoji apsolutno nijedna tačka koja bi mogla na njih da ukaže kao desnicu. Odmah dolazimo do reči subvencija koja po definiciji predstavlja „materijalnu potporu odnosno novčanu pomoć iz javnih fondova upućenu područjima od javnog interesa“ – subvencija je slobodnom tržištu nepoznata, pa samim tim i desnici. U deo ekonomske politike možemo još da ubrojimo i deo programa o poljoprivredi koji navodi obnovu zadrugarstva. Jako bitna je pomenuta obnova, što znači da se ne oslanjaju na kapitalistički oblik zadrugarstva, već na potpuno suprotni.

 

  1. Obrazovanje i nauka

Deo o obrazovanju i nauci je definitivno profilisao Srpski pokret Dveri kao levičarski. Treća tačka programa navodi „usmeravanje znanja učenika prema potrebama“ – ovo je jedan od klasičnih marksističkih principa na osnovu kog se balansira između znanja koje je prioritetno društvu i znanja koje će pripadnici komunističkog društva da stave na raspolaganje.

 

  1. Zdravi stilovi života i sport

 U ovoj tački programa kao bitnoj odrednici, Srpski pokret Dveri ukazuje na nekoliko nepoznanica desnici. Počevši od podsticaja u vidu poreskih olakšica svima koji žele da ulažu u sport, do „angažovanja omladine kroz razne oblike zdravih stilova života poput moba, radnih akcija, redovnog pešačenja i biciklizma“. Tu napominju i „masovne volonterske akcije u oblasti ekologije, pošumljavanja, poljoprivrede,…“. Za kraj, kao pečat je plan besplatnog korišćenja terena za sve koji žele da treniraju i vežbaju.

 

Pored ovih ključnih tačaka programa za pozicioniranje Srpskog pokreta Dveri na krajnju, autoritarnu levicu, ne treba zaboraviti ni izjave o preteranoj emisiji novca, najave ukidanja rijaliti programa i potpunu intervenciju države po pitanju emitovanja televizijskog programa, pružanje podrške sindikatima, itd. Retorika o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je svojevremeno bila ključna za profilisanje Srpskog pokreta Dveri kao konzervativne tj. desničarske organizacije, potpuno je otišla u drugi plan zarad okupljanja što šireg biračkog tela, a nikako ne treba zaboraviti da naziv i grb pokreta imaju religijsko poreklo.

Nakon što smo definitivno utvrdili poziciju Srpskog pokreta Dveri, kao i velikog broja njima gotovo identičnih organizacija koje svoje delovanje zasnivaju na snažnom rusofilstvu i jakoj anti EU politici, zaključak se sam nameće da na desnici trenutno ne postoji klasična, zdrava nacionalna politička opcija koja

bi u velikoj meri doprinela zdravlju partijskog i političkog poretka. Pogrešnim svrstavanjem partija na desnicu doprinosi se demotivaciji potencijalnih političkih aktera i zamagljuje se itetako upražnjen prostor na političkoj sceni koji čeka da bude popunjen, jer prava desnica u Srbiji ne postoji već dugo.

Aleksandar Ružić

VIDOVDAN

 

 

 

Podelite:

10 Komentari

  1. Dveri nisu rusofili i sam Boško je to nekoliko puta istakao. Nakon što su 2014. osnovali privatnu stranku Boška Obradovića i Jasmine Vujić pregazili su sve dotadašnje stavove i principe, odrekli su se rusofilstva, saveza sa Rusijom kojeg Boško sada naziva “ruska gubernija”, sada mu je moguća i saradnja sa NATO paktom, sada može da bude lider i da ima stranku iako je to smatrao najvećim kancerom. Sada su mu ok i koalicije i mitinzi sa onima koji su uništili Srbiju i koje je nazivao lopovima. Da ne pišem šta je govorio o predizbornim koalicijama. 2014. je govorio da ne može sa potrošenim DSS-om jer su oni za neutralnost, da Dveri nisu, da su Dveri za savez sa Rusijom, da Srbija ne može biti neutralna, a onda samo godinu dana kasnije, osniva svoju stranku, dolazi Jasmina Vujić, nema ni “n” od nacionalizma, savez sa Rusijom zove gubernijom, zalaže se za neutralnost i ulazi u savez sa DSS-om i kao šlag na tortu zajedničko DOS mitingovanje, tata Skot naterao Vučića da ga uvede u Skupštinu. Danas troši nenormalne pare na odela, sponzorisane klipove kojima omamljuje masu svojim populističkim nastupima i frazama zarad jeftinog cenzusa i fotelje.

    • Hahaha,Obradovic glumi Vucica od pre 20 godina,a Vucic glumi Vesica od pre 10 godina.. A Vesic glumi danasnjeg Vucica…engleski zaplet.

  2. Da bi mogli da kažu: ,,Eto i vi Srbi imate svoje neonaciste-fašiste kao i ostali”, CIA ekspoziture su izdašno izfinansirale ,,Dveri”, ugurali ih u Skupštinu i pokazali nam najkraći put do Pakla.

  3. Hm,hmm….Ljoticevci,mada su i ” to” izopacili,oni,su ” pipalica”, pa posto,nemaju jacu podrsku,tumaraju,nude,povlace..da se negde uglave,i imaju vise biraca..mahom,su,neka vrsta ” pravoslavnih lelemuda”.

  4. Hm,hmm…desnicari,nacionalisti,sa primesima nacizma,nikada,ne mogu da se nazivaju ” levicarima”, i kao takvi,rovare po mozgu,gradjana,sklonih levici. To,su,podmukle tvorevina,fasistoida, Srbije i drustva.

  5. Znaci istovremeno nacionalista i levicar socijalista, spojeno nacional-socijalista, da skratimo nacista. Kao da Radikalni nacisti (SRS) i socijalisticki komunisti (SPS) nisu dovoljni u parlamentu. A Demokratska stranka rasparcana na 4 dela uz neke pokrete slobodnih gradjana kao da to ne moze sve da se objedini u jednu stranku sa pluralizmom misljenja. Jos se setim “genijalne” ideje Srbijanke Turajlic i Vesne Pesic o belim listicima. Sram ih bilo, umesto da su preuzele inicijativu i ukljucile se aktivno u politicki zivot i u rad Demokratske stranke. Kao da mi imamo 5 zivota pa da se povlacimo i prepustamo utvarama iz 90tih da nam vode drzavu.

    • Hm,hmm…velika je to zabluda, SPS nisu komunisti,a naziv im je lukava smicalica,da razore,i jesu,komuniste,a prevuku ” prezrene na svetu,okadjene tamjanom” da glasaju za njih. SPS, I SVI SU DESNICA…a,znamo,da zbog lose ponude, 44% gradjana,sklonih levici,ne izlaze na izbore.

      • Oni su kleptomani i najvece stetocine na politickoj sceni na celu sa Mrkim konjicem i koferce Dacicem koje glasaju penzioneri a posle kukaju sto su im deca u svetu i sto ih vide samo preko skajpa. Tako im i treba, samo nek glasaju za socijaliste, pa ce Dacic da im doda casu vode kad vise ne bude nikog od mladih oko njih. Tadic je kriv sto su oni rehabilitovani a ne ispitani za kradju i korupciju. Neko ce da kaze nije sudstvo efikasno za to. Nije problem sudstvo nego tuzilastvo: ako policija ne odradi dobro svoj posao ne moze da se napise dobra tuzba i onda je naravno oslobadjajuca presuda tako da se vracamo opet na problem izvrsne vlasti. Postoji i nacin i za civilnu kontrolu sudske vlasti: povecati ulogu porote u sudstvu i ucesce medije pa da se tacno zna koji je sudija neradnik, ko je korumpiran i da li je problem u sudstvu, tuzilastvu ili policiji.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here