Boško Jovanović: Program radikalnih promena u Srbiji

Podelite:

Razmišljanje jednog građanina Srbije, pritom invalida, o tome kako bi našu zemlju trebalo urediti tako da svima bude bolje. Teze su, shodno sugestijama čitalaca i svih dobronamernih ljudi, podložne dopunama i promenama.

 

  • Reformisanje političkog sistema. Smanjenje broja poslanika na 100 do 150, pri čemu bi se – ne bi li se sprečile neprincipijelne koalicije u drugom izbornom krugu i da bi partije podstakle svoje članove da izađu na izbore – poslanici birali u jednomandatnim izbornim jedinicama;
  • Proširivanje ovlašćenja predsednika do nivoa koji ima predsednik u polupredsedničkom sistemu;
  • Ukidanje Upravnih okruga;
  • Ukidanje komunalne policije;
  • Ukidanje funkcije izvršitelja;
  • Ukidanje REM-a;
  • U zakon o medijima uključiti član o obavezi medija da naslov teksta ili članka odgovara sadržaju, kao i da svakom građaninu bude omogućeno da tuži medij koji je doveo javnost u zabludu o bilo kojoj činjenici u vezi s tim građaninom;
  • Reforma osnovne škole, koja bi obuhvatala smanjivanje broja đaka po odeljenju, da bi se više vremena posvetilo svakom od đaka u odelenju. Uvođenje dva nova predmeta: ekonomskog obrazovanja i zdravstvenog obrazovanja;
  • Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja, koja bi obuhvatala smanjenje broja gimnazija i povećanje broja srednjih stručnih škola;
  • Reforma visokog obrazovanja. Ukidanje svih državnih univeziteta i formiranje jednog nacionalnog univerziteta, sa budžetom ne manjim od 1 000 000 000 dolara. Univerzitet ne bi trebalo da se nalazi u niti jednom velikom gradu već bi, specijalno zbog univerziteta, bilo izgrađena čitava urbana zona, koja bi na jednom mestu sadržala sve resurse prilagođene univerzitetskom kompleksu. Pri stvaranju i organizovanju univerziteta trebalo bi koristiti iskustvo matematičke gimnazije i istraživačke stanice „Petnica“ ;
  • Reforma SANU. Osnivanje, u okviru Akademije, instituta za Severnu Ameriku, Bliski i Daleki istok. Obezbeđivanje novca potrebnog za školovanje kadrova, koji bi radili u tri nova instituta;
  • Izgradnja nuklearne centrale sa dovoljnim brojem energo-blokova, koja bi obezbedila energetsku stabilnost čime bi prestala potreba za izgradnjom mini-hidroelektrana;
  • Pošumljavanje Srbije;
  • Regulisanje vodotokova radi sprečavanje poplava;
  • Reforma penzionog sistema. Jedini uslov za penziju trebalo bi da budu godine radnog staža i to: za muškarce 40 godina, za žene 35 godina, a za invalide 6 meseci;
  • Osnivanje helikopterske hitne službe pri ministarstvu zdravlja. Kupovina 4 medicinska helikoptera h-145;
  • Osnivanje republičkog inspektorata u kome bi bile objedinjene sanitarna i tržišna inspekcija bile objedinjene sa srodnim inspekcijama. Povećati broj inspektora;
  • Donošenje zakona o dobrovoljnim radnim akcijama. Učesnici dobrovoljnih radnih akcija imali bi benificiran radni staž gde bi se jedan radni mesec računao kao dva i gde bi država plaćala, za sve to vreme, plaćala penzione i zdravstvene doprinose;
  • Raskid svih međudržavnih ugovora sa Crnom Gorom. Zatvaranje svih dipllomatsko-konzularnih predstavništava Srbije na teritoriji Crne Gore. Uvođenje viza za građane Crne Gore i zatvarenje graničnih prelaza sa Crnom Gorom;
  • Razvijanje i produbljivanje saradnje sa Kinom, Japanom i obe Koreje, azijskim državama s kojima nemamo negativnih istorijskih iskustava i koje su isuviše daleko od Balkana da bi na njemu imale diretne interese, a koji bi bili u suprotnostima sa interesima Srbije. Posebno s Japanom, zbog dokazano prijateljskih odnosa, treba razvijati naučno-tehničku, kulturnu i svaku drugu saradnju sa Japanom. Ukidanje poreza na uvoz japanskih proizvoda;
  • Donošenje zakona o pravima invalida, koji bi omogućavao besplatno obrazovanje na svim nivoima i punu integraciju invalida u društvo, pošto je obrazovanje, zbog ograničenih radnih sposobnosti invalida, za njih od krucijalnog značaja. Omogućiti invalidima besplatan prevoz i pravo na besplatna pomagala, bez obzira na profil pomagala. Roditeljima invalida, koji zbog brige o invalidu ostaju kod kuće, priznati brigu o invalidu kao radni staž. „Tuđa nega i pomoć” koju invalidi dobijaju od države, morala bi biti u visini dve prosečne plate, pošto bi jedan njen deo služio kao plata invalidu, a drugi za plaćanje dažbina državi i nužne pomoći. Propisati obavezne „rampe” za lakše kretanje invalida u javnim ustanovama i svuda gde je to moguće.

Boško Jovanović, serbimolot.rf

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here