Boško Jovanović: Program radikalnih promena u Srbiji

Podelite:

Razmišljanje jednog građanina Srbije, pritom invalida, o tome kako bi našu zemlju trebalo urediti tako da svima bude bolje. Teze su, shodno sugestijama čitalaca i svih dobronamernih ljudi, podložne dopunama i promenama.

 

  • Reformisanje političkog sistema. Smanjenje broja poslanika na 100 do 150, pri čemu bi se – ne bi li se sprečile neprincipijelne koalicije u drugom izbornom krugu i da bi partije podstakle svoje članove da izađu na izbore – poslanici birali u jednomandatnim izbornim jedinicama;
  • Proširivanje ovlašćenja predsednika do nivoa koji ima predsednik u polupredsedničkom sistemu;
  • Ukidanje Upravnih okruga;
  • Ukidanje komunalne policije;
  • Ukidanje funkcije izvršitelja;
  • Ukidanje REM-a;
  • U zakon o medijima uključiti član o obavezi medija da naslov teksta ili članka odgovara sadržaju, kao i da svakom građaninu bude omogućeno da tuži medij koji je doveo javnost u zabludu o bilo kojoj činjenici u vezi s tim građaninom;
  • Reforma osnovne škole, koja bi obuhvatala smanjivanje broja đaka po odeljenju, da bi se više vremena posvetilo svakom od đaka u odelenju. Uvođenje dva nova predmeta: ekonomskog obrazovanja i zdravstvenog obrazovanja;
  • Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja, koja bi obuhvatala smanjenje broja gimnazija i povećanje broja srednjih stručnih škola;
  • Reforma visokog obrazovanja. Ukidanje svih državnih univeziteta i formiranje jednog nacionalnog univerziteta, sa budžetom ne manjim od 1 000 000 000 dolara. Univerzitet ne bi trebalo da se nalazi u niti jednom velikom gradu već bi, specijalno zbog univerziteta, bilo izgrađena čitava urbana zona, koja bi na jednom mestu sadržala sve resurse prilagođene univerzitetskom kompleksu. Pri stvaranju i organizovanju univerziteta trebalo bi koristiti iskustvo matematičke gimnazije i istraživačke stanice „Petnica“ ;
  • Reforma SANU. Osnivanje, u okviru Akademije, instituta za Severnu Ameriku, Bliski i Daleki istok. Obezbeđivanje novca potrebnog za školovanje kadrova, koji bi radili u tri nova instituta;
  • Izgradnja nuklearne centrale sa dovoljnim brojem energo-blokova, koja bi obezbedila energetsku stabilnost čime bi prestala potreba za izgradnjom mini-hidroelektrana;
  • Pošumljavanje Srbije;
  • Regulisanje vodotokova radi sprečavanje poplava;
  • Reforma penzionog sistema. Jedini uslov za penziju trebalo bi da budu godine radnog staža i to: za muškarce 40 godina, za žene 35 godina, a za invalide 6 meseci;
  • Osnivanje helikopterske hitne službe pri ministarstvu zdravlja. Kupovina 4 medicinska helikoptera h-145;
  • Osnivanje republičkog inspektorata u kome bi bile objedinjene sanitarna i tržišna inspekcija bile objedinjene sa srodnim inspekcijama. Povećati broj inspektora;
  • Donošenje zakona o dobrovoljnim radnim akcijama. Učesnici dobrovoljnih radnih akcija imali bi benificiran radni staž gde bi se jedan radni mesec računao kao dva i gde bi država plaćala, za sve to vreme, plaćala penzione i zdravstvene doprinose;
  • Raskid svih međudržavnih ugovora sa Crnom Gorom. Zatvaranje svih dipllomatsko-konzularnih predstavništava Srbije na teritoriji Crne Gore. Uvođenje viza za građane Crne Gore i zatvarenje graničnih prelaza sa Crnom Gorom;
  • Razvijanje i produbljivanje saradnje sa Kinom, Japanom i obe Koreje, azijskim državama s kojima nemamo negativnih istorijskih iskustava i koje su isuviše daleko od Balkana da bi na njemu imale diretne interese, a koji bi bili u suprotnostima sa interesima Srbije. Posebno s Japanom, zbog dokazano prijateljskih odnosa, treba razvijati naučno-tehničku, kulturnu i svaku drugu saradnju sa Japanom. Ukidanje poreza na uvoz japanskih proizvoda;
  • Donošenje zakona o pravima invalida, koji bi omogućavao besplatno obrazovanje na svim nivoima i punu integraciju invalida u društvo, pošto je obrazovanje, zbog ograničenih radnih sposobnosti invalida, za njih od krucijalnog značaja. Omogućiti invalidima besplatan prevoz i pravo na besplatna pomagala, bez obzira na profil pomagala. Roditeljima invalida, koji zbog brige o invalidu ostaju kod kuće, priznati brigu o invalidu kao radni staž. „Tuđa nega i pomoć” koju invalidi dobijaju od države, morala bi biti u visini dve prosečne plate, pošto bi jedan njen deo služio kao plata invalidu, a drugi za plaćanje dažbina državi i nužne pomoći. Propisati obavezne „rampe” za lakše kretanje invalida u javnim ustanovama i svuda gde je to moguće.

Boško Jovanović, serbimolot.rf

Podelite:

3 Komentari

  1. kao da je pisala Mira Markovic, “najbolje” od socijalizma (“dobrovoljne radne akcije”, verovatno kada Austrijanci prave autoput Nis-Valona:)))) i liberalizma (penzije samo za radni staz).Smanjenje broja gimnazija i povecanje broja strucnih skola je mastarija o “vladavini strucnjaka”.Na zalost, politika nije struka i zahteva sire obrazovanje.Matematicka gimnazija i Petnica su samo metafore prethodno recenog.U susedstvu imamo dve nuklearne elektrane koje grade Rusi, mogli smo se nakaciti.

  2. Nisu ovo nikakve radikalne promene ovo ti je Socijalizam Utopizam..
    Švedski model po meri vikinga..
    Svakom sve za sve po nešto.
    Ali srbi nisu vikinzi..
    Ne vole divljinu,ne taknutu prirodu.
    Čak šta više cela Srbija se preselila u veće gradove i kasabe da nebi bila u kontaktu sa glibavom i ogavnom blatopoljinom i gudurom.
    Srbi su ti urbani pacovi i vole da su u blizini ambara punog svakave hrane,ugodnosti, ležernosti,bezazlenog blejanja i dokone lezilebije ispunjene razmnožavanjem i glodarenjem..
    Dakle gore rečeno je nemoguće ostvariti jer bi svi srbi morali preko noći od blejaca postati Ragnarok Osmusen.
    Ta transformacija je nemoguća sem da padne nuklearna bomba na Beograd i celu koloniju pacova primora da napuste svoje udobne kanalizacione cevi u neizvestan terestrialni život.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here