Бранислав Јевтић: Пара-олимпијске игре у Србији

Поделите:

„Србија до Токија!“, нема шта. У току свеопште немоћи, има ко ужива у свемоћи. Док је Олимпијада у Јапану под великим знаком питања, Србија доказује да јој је само небо граница, и да је изнад институције каква је УНЕСКО. Наиме, усред равничарске тврђаве у Смедереву, можда и највеће у Европи, прави се атлетски терен. О Смедереву, где је провео детињство, Браниславу Нушићу мало би било три живота да опише карактерологију мештана. Пре њих нико се није досетио да је Голубачка тврђава, заправо, идеална за мини-голф, Нишка за крикет, Петроварадинска за боћање, манастирски простор Раванице за бич-волеј, Акропољ за луна-парк, Версај за paintball, Мачу Пикчу за бацање камена с рамена итд.

Бранислав добро знаде и „рашта Новак оде у хајдуке“, али и да је својевремено некоме пало на памет да се цела тврђава сруши, пошто прођоше ратови старински и сврхе више нема трпети ту голему хрпу камења која само заклања видик ка војвођанској равној линији прекопут Дунава као романтичном хоризонту. О експлозији која је у 2. св. рату одјекнула све до Берлина сувишно је трошити речи. Далеко податнији за његов стил био би извесни СПС-овски велможа који хтеде изградити читав фудбалски стадион усред тврђаве. Беше ту некакав бедни урбанистички план за два и по објекта и тениски терен, али срећом појави се и демократска властела, те се дошло на ову генијалну идеју, коју подржа и актуелна власт. То није идеја никакве алтруистичке природе, или сокол-ског духа. Народским речником, уз уобичајено рекетирање и тендерисање, има још само оне егоцентричне властодржачке, да се остави заоставштина односно споменик заслуга себи за живота. Ту се сваке године најесен одржава вашариште са ромским луна-парком и шаторима са све кољивом. Ту су се организовале техно-журке са басовима који су, без сумње, добро протресли кости управо оним прецима због којих је Смедерево и уживало углед доста дуго престоног града Србије. Било је и оних који су под окриљем мрака несметано разносили тврђавско камење за своје ограде па и читаве чардаке. Браниславу би се допао и једини који се жустрије успротивио изградњи атлетског објекта, извесни капитен и председник стреличарског клуба, јер, забога, зашто се избуџетирало само за атлетски клуб који броји пет-шест девојчурака из основне школе, а не њима који су, са својих десет чланова, већ озбиљна прича. На другој страни су неупућени оптимисти који у тој стази виде себе као господственије или фенси џогере, ходаче и бициклаше него до сада, а не знају да ће стаза бити ограђена и намењена искључиво тренинзима атлетског клубића. Нека буде поменуто још и то да на сваких десетак година тврђаву задеси поплава (последња је била до те дубине/висине да су на гранама дрвећа, уместо птица, лајали псићи који нису стигли на време да утекну воденој стихији), што имплицира да ће стаза, баснословно плаћена, неумитно пропасти, при првом изливању Дунава. Дакле, димензије тог веледрома већ заузимају корисну трећину тврђаве. Када је била медијска ујдурма око гондоле у Београду, најгласнија је била Вишња Кисић из једне невладине организације. Када је истој разборитој и виспреној родољупкињи био предочен проблем Смедеревске тврђаве, није ни окренула своју бистру главицу на ову страну, као да је ово NLO за њен NVO.

Ако се присетимо свих светогрђа, почев од чувеног мужеложника Драгослава Срејовића и случаја „Лепенски Вир“, те разних кријумчара артефаката у иностранство, преко фалсификовања саме историје као такве, неко ће рећи да ово и није неко богзна какво скрнављење културне баштине (кога па брига за нове ископине које можда почивају под тереном). Међутим, то није ни отприлично тачно. Смедерево ако посматрамо као Србију у малом биће нам све јасније. Наиме, првенствено узети у обзир да оних Смедереваца из Деспотовог и Јерининог града тј. времена нема. Ко су прави Смедеревци исто је питање за бусање и хвастање за гркљан као и ко су прави Београђани; с тим што је Смедерево као микро-средина лакше за одгонетање. Елем, смедеревски живаљ, онако грубо, може се поделити на три групације. Најстарији који то могу бити су они из околних села који су се ту насељавали и расељавали. Другу или трећу, сасвим свеједно коју, трећину чине досељеници из такозване јужне пруге, и са Косова. Као и у Београду, тако и у Смедереву, највећа нетрпељивост је присутна између исте групације али различите временске миграције. Једно је свима заједничко, а то је немар за сопство. Недостатак љубави према груди је отуд што никоме није предачки довољно далеко родна или завичајна. (Наравно, то за друге народе не важи. Пример: Аргентина.) Када је толика разбибрига за прошлост, садашњост не треба кривити, а за будућност тек не хајати, она је сасвим сигурно безизгледна. Потомци досељеника не примећују да Железари још тако мало фали да од Смедерева направи савремену Помпеју, и, уместо да се досете праве идеје и узлете као феникс-град, они таворе као добровољни осуђеници на изумирање.

За Феникс-град није потребан никакав НВО нити НЛО. У ери тоталног незапослења Смедерево би могло достићи потпуни процват у туристичко-угоститељском смислу. Док се Београд на води претвара у прави модерни мегалополис, ова тврђава има прилику да постане Дубровник на реци. За то је потребна пре свега воља; урбанистички план за имитацију средњовековног града; изградња прописне марине за пристанак бродовља са Запада и Истока; и, тим би туристичко-угоститељским бумом дословно био запослен читав живаљ. Уместо просторног потенцијала за трим стазе, картинг и пљување у даљ, повратити дух Деспотовине; осим мотела, механа и сувенирница, вратити  и штале за расне атове, али и стуб срама да подсећа на праве проклете јериниће. 2019. у мају, Смедерево је запљуснуо осећај града светског реномеа и садржаја, када је био одржан Светски витешки турнир „Battle of nations“. Та манифестација треба да послужи као пример да то није нешто што се у историји једном збило, већ да може трајати, као што истанбулски Долман Бахче има соба скоро колико и година дана и сразмерно томе води се брига о султан-палати, тако и Смедерево треба коначно збацити са себе тај оков проклетности, и постати град за углед, првенствено због себе.

 

Бранислав Јевтић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here