Бранислав Јевтић: СКД – Српска Књижевна Душегупка

Поделите:

– Based on real events –

Загађење не би у тој мери било да се томе додатно није прикључила тзв. сива еминенција и употпунила опште сивило. Да је прашину дигла шака тровача, све би се, без халабуке подвело под свакодневица или српска посла. Међутим, бојкот, као овом приликом, противу жирија за НИН-ову награду, може се једино упамтити као флис-папирна револуција. Та трагикомедија од бојкота толико је провидна да осим сажаљења не заслужује никакву другу пажњу. Наиме, све је почело тако што се у ужем избору није нашло ниједно издање издавачке куће зване Морска дупља. Тада су по задатку као и сви узорни сендвичари сви писци дупљари потписали петицију за неприхватање резултата, и укидање награде док се не васпостави компетентан жири. Потписнике нису чинили само дупљари, већ и они који би то били по сваку цену, част заведеним изузецима (који тиме ризикују да се репутацијски срозају на исту шодер листу). Осамнаест величанствених је било потписника, али остаје енигма колико би се још дописало да их је ико звао. Они су, свеједно, подржали ове хероје и хероине, по друшвеним мрежама уз безмало ратничке покличе. Коловођа је, наравно, као и увек, гузоњин син и дезертер, а гласноговорник већ препознатљива мирођија Мухарем Баздуљ. Његова књига Последња мушкарчина није прошла шири избор, те се мора задовољити мојом слободном проценом да ће остати само последњи Србенда.

Дупљари су посебна сорта која води сесилни начин живота, или му бар тежи. Циљ им је да буду причвршћени за што чвршће подлоге, и у спокојном животу стварати колоније. Колоније и кампови на почетку, као регрутна места за кланове потом. Особе најнижег морала по неписаном правилу саме себе одају, па тако се догоди и сада. Заједничко им је, руку на срце, да су писмени. Међутим, тиме задржавају право само на титулу писмених занатлија, реторичара или вештих плагијатора. Када се у смесу тако јалових, безидејних и смртно досадних писаца придода још и сој, који тек чека на ред, полтрона, наивчина и нових питомаца који би све дали да буду део тима СКД-е, долази се до одговора зашто књиге више нико не чита, као и зашто су позоришта полупразна. Разлог је једноставан: све се ради преко везе, а сви су безвезе. Буџете присвајају и раздељују умивени мафијаши, од књижарског монополисте па до деобе за филмове и серије, које се спроводе у затвореним круговима. Одговорност за свеколико загађење у култури не сносе само продавци магле, већ и они из струке који су наводно резервисани, а у ствари су бескичмењаци који цвикају за своје радно (или фантомска радна места) и не смеју да зуцну. Ту се убрајају и готово сви претходни добитници НИН-ове награде; сви лузитанци који мисле да су добијањем те награде постали бесмртни, а заправо су вечни само као резиденти мишијих рупа.

Реч, две о провереном начину намештања награда. Недавно је освануо конкурс за најбољу причу у једном провинцијском градићу. Објава конкурса изазвала је само потпуни подсмех, и то стога што су сви свесни да би био узалудни трошак само послати причу у, наводно, шифрираној форми. Никаква шифра ту не помаже, зато што је познат жири већ упознат са причом, и самим тим, познато је ком ће се доделити. Најжалосније од свега је што је Васа Павковић био највицкастији на друштвеним мрежама, као да није он највише и најдуже ведрио и облачио конкурсима, и осталим одлучујућим телима. Таквих награда је више него дана у години. Попут буџета, тако су и награде доступне само привилегованима. Отуд питање откуд толике сузе због недобијања једног НИН-а. То би било као да цмиздре рибе док се даве у води. Где ће им душа да се буне они који су свугде заступљени, а не они који су још само духови због маргинализовања истих? Како објаснити да је прошлогодишњи жири окрњеног састава тек, нашао да критикује добитник Табашевић? Њихов кафански друг; па још ако се на то узме да му је рецензент победничке књиге био Теофил Панчић, приде… Тај исти Табашевић друго је име на листи потписника. Ипак ће бити да је свима једино заједничко дволичност. Стога и јесте НИН-ова награда остала само још за спрдњу, а од свих најзабавнији су без премца камелеони.

Мухарему Баздуљу нпр. рецензент ће у биографији написати да је до сад објавио петнаестак књига, као да се ради о гомили нечега што се мери на кантар. Затим, ко се не би од срца насмејао када је он сам изјавио да обожава фудбал. Испада да игру лоптом од свињске коже на првом месту воли Марио Лигуори, чувени хомофил, па онда Синан Гуџевић, Марко Томаш и остали средњежалосни песници, писци и есејисти, е да би били што мужевнији пред женском читалачком публиком, ваљда. То једино не спочитавам Баздуљу, јер он је један од ретких мушкараца који је пикао фудбал као мали. Зато је последња мушкарчина, а последњи Србенда је зато што се солидарише са Србима; србује само у Београду, а бојкотује Сарајево, Загреб, Сплит, Мостар…

За крај, да не би била тачка без повратка, једини апел и решење је да се жири убудуће бира по неутралности и компетентности, јер само тако се може објективно процењивати. (Уколико је лоша берба, молим лепо, прескочити годину као 1959, ради стимулисања квалитета). Ово није рупа на саксији, али треба скретати пажњу на рупе попут непотизма, протекције и корупције што чешће. У жирију не смеју постојати никакви инсталирани елементи нити суплементи. Ако се залажемо за то, проредићемо за почетак ту праву правцату погребну службу. То су безмало гробари, који су то, јер се више од свега плаше сопствене смрти тј. живота у коме ће остати небитни. Они би и Anthony Hopkins-а дисквалификовали на аудицији за дикцију да би оставили свог пулена, макар имао глас као спикер томболе. Наравоученије: душегупкама мора доћи крај, а то се не постиже тако што нам испред носа пролази оно што није за удисање…

Од истог аутора на исту тему: Завера Светог Себастијана, Српски писци у паници, Голуб у панталонама, Покондирена тикварница, Малигни хумор, Темплари винове лозе, Странац у рођеном граду…

Бранислав Јевтић

 

 

Поделите:

2 Коментари

  1. НИН није србски лист. Власници су немачкошвајцарски евреји из медијске машине Ringier .
    Када би се употребили важећи србски закони, дотични лист би био затворен, или новчано кажњен цифром која би га довела до банкротства.

Оставите одговор на Ришона Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here