Бранислав Јевтић: Ваљање у блату (туторијал по Баки Прасету)

Поделите:

GOAT – гласи скраћеница која је одскора ушла у вокабулар свакога ко је иоле упућен у тенис, а односи се на незваничну титулу Greatest of all time, захваљујући пре свега Новаку Ђоковићу. Све би било у најбољем реду да смо њега затекли по билбордима широм престонице и градова унутрашњости, да се једног јутра није накекечио извесни Богдан Илић алијас Бака Прасе. Уместо да као одраз нашег друштва које би неговало праве вредности осване херој нације у сваком погледу, као узор младима појави се тзв. инфлуенсер као нови месија. На једној страни Ноле као интернационални феномен, и на другој попов мали који толико није крио срећу што је његова безначајност доспела у жижу јавности, да је на јутјуб снимку еуфорично цупкао и скакутао од ромчића који просе и перу по мразу шофершајбне за ћорави динар, до пресретања аута у пролазу и свадбарском врискању као је све држављане запахнула иста срећа. Савремене билборде, ако није чисто сркнављење, упоредимо ли са некадашњим иконама у давна времена, (не) можемо замислити неку толико охолу и горду, уз сву лажну скромност, сподобу која је платила златницима да га на фрескама по црквама живопишу. Ако то није хуљење, распећа бејаху и биће узалудна. Десетине хиљада евра даде тај веселко, што као перфидну инвестицију, што као излив бахатости, што као одраз нарцизма, комплекса више вредности, а што као (њему најслађе) потез најниже побуде: да му други завиде. Богомдан Илић псеудосимпатично познатији као Бака Прасе вређа интелигенцију тако опуштено да му просто треба позавидети, и поверовати на његову кованицу која је постала прави хит по вртићима: ШАИМ СЕ.

Опусу и значају Ђоковића толико различит, овај готивац је ипак феномен по много чему. Паметан је као фудбалер. Духовит као судски извршитељ. Користан као камен у бубрегу. Добар као доброћудни рак. Креативан као инструктор у теретани. Занимљив као глас из звучника на железничкој станици. Опојан као стајско ђубриво. Сладак као млеко тек помуженог јарца. Сврсисходан као бибер у гаћама…

GOAT значи још и коза, живуљка из рода папкара, што нема никакве везе са сортом папака. Бака Прасе је готивац једном речју. Он је идол младих, пример и идеал доба које нам тек предстоји.

Попов мали који пропагира ̕леба без мотике уз видео игрице; комбинује вулгату и неизоставно брате; музички поткован, озбиљна је конкуренција 2 live crew, бруталцима из Јужне Атланте, Комтона – Калифорнија или Бруклина. Јеванђеља по Илићу, морално нижег од коте мора, у самом старту остављају далеко иза себе ривале попут Муђе или татиних ћеркица које фанглом па мистријом морају пудер да нанесу пре неголи исту технику (нискоградње – путеви Србије) пратитељкама пренесу. Једно је само изоставио – тајну како је постао популаран тј. селебрити. Никакав проблем. Видљивост на интернету се плаћа. За то постоје агенције. Осим интернета, популарност се повећава и маркетиншким агенцијама које ће вас протурити кроз све медије. У питању су износи у десетинама па и стотинама хиљада евра. Да бисте добили, морате уложити. Дан са њим постаде престиж као рођендански поклон. Недавно је син извесног Дон Коцкалонеа добио за рођендан читав дан да проведе са њим. Да би га овај провозао у фамозном поршеу, одвео до студија и упознао са пар ортака, татица је морао да искешира 10.000 евра.  Отуд сузе његове старе мајке, када је довезао, с упаљеном камерицом, наравно, порше. Систем прогресије је, пак, још једноставнији, тј. како се пецају пратиоци. 20 процената нема потребе коментарисати нити им мерити IQ. Интересантнији су они који погледају било који влог, спот или скеч, јер то раде само вођени оном контрадикторном логиком: чим га сви гледају – мора да је нешто занимљиво. Међутим, да се бар минимално потруди, и нпр. објасни како намаћи устима кондом на свој понос… не! Он игра игрице, рекламира бицепсоидну плиткоумност, млатара скупоценом чуком и осталу снобовштину, и тиме промовише материјализам; пренемагањем сопствени инфантилизам… То што приказује своју приватност, није чудно у ери ријалитија, али, зашто нам ускраћује најпикантнији део интиме – копрокултуру, па макар му се живот ријалитизовао у 24ха, или тачније у 24хаха.

Попов мали најтранспарентнији је доказ да свако може да направи дете, али не и да га усмери на прави пут. Ја бих му препоручио као лек аутохипнозу, а деци, омладини и полусвету да се прекрсте левом руком, добро се исподсмевају сами себи у огледалу, и понављају као мантру: „Сада си пао најниже, Никола…“, док не извуку конкретне поуке. Зар вам је потребан још један Рамбо Амадеус, који је након једног концерта на Beer fest-у у Београду у интервјуу, без имало срама (као уосталом и остали Црногорци којима је најљепше доље, а овде су ипак), да му није важно како је утицао на масу, већ да је добио добру кинту? Тај глобални феномен није измислио неко тако инвентиван као он; манипулација масама, дегенеризација и ретардација одавно постоје и имају смисла искључиво онима који их спроводе. Живот није видео игрица којом ми управљамо. Од прста судбине се не може утећи, али, не мора баш увек да нам западне онај средњи. Све зависи од нас. Зато, пре свега, кажипрст на чело, убудуће.

Бранислав Јевтић за Видовдан

Поделите:

1 коментар

Оставите одговор на Zagor Nemanjić Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here