Doc. dr Jelena Vukoičić: Islamski ekstremizam na Balkanu

Podelite:

Balkansko poluostrvo, kroz veći deo svoje istorije, bilo je poprište brojnih političkih konflikata i oružanih sukoba, kako lokalnih naroda, tako i velikih sila koje su, zbog specifične i značajne geostrateške pozicije ovog regiona, želele da ovladaju njime. Danas, kada se svet ponovo nalazi na prekretnici zahvaljujući ubrzanim promenama ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima, Balkan je opet, kao i mnogo puta do sada, u vrlo delikatnoj bezbednosnoj situaciji, suočen sa brojnim izazovima koji bi mogli da eskaliraju i stvore značajne probleme u budućnosti. Jedan od tih izazova svakako predstavlja  ideologija islamskog ekstremizma, odnosno islamizma, koja stoji iza najvećeg savremenog bezbednosnog izazova koji potresa međunarodnu zajednicu – globalnog terorizma.

Islamizam, koji zapravo ne predstavlja ništa drugo nego islamsku političku teoriju, na Balkanu je prisutan jako dugo, ali se uspostavljanje mreže radikalnih islamista i terorista uglavnom vezuje za raspad SFRJ i početak rata u Bosni i Hercegovini, kada je u nju došlo više desetina hiljada mudžahedina iz Azije i Afrike kako bi se borili u redovima tzv. armije BiH u cilju stvaranja prve islamske države u Evropi. Logistika uspostavljena u periodu od 1992. do 1995. godine vremenom se pretvorila u široku bazu za širenje uticaja i sprovođenje geostrateških planova različitih islamskih država i grupa, od Saudijske Arabije, Irana, Turske i nekih drugih muslimanskih zemalja, do Al Kaide, Islamske države i još nekih terorističkih organizacija, kojima je zajednički cilj radikalizacija i islamizacija Bosne i Hercegovine, Balkana, Evrope i, na kraju krajeva, u skladu sa tradicionalnim islamskim učenjem, svih onih delova sveta koji (još uvek) nisu postali muslimanski. Rat u BiH, prema tome, predstavljao je „odskočnu dasku” za prodor islamizma i terorizma na Balkan i ovaj fenomen se u protekle dve i po decenije etablirao kao jedna od najvećih bezbednosnih pretnji, kako na samom Balkanu, tako i u Evropi generalno, sa teritorije balkanskih zemalja.

Na Balkanu je stvorena velika baza podrške simpatizera Islamske države u kojoj je, prema procenama nekih analitičara, i do 400.000 ljudi. Koliko su islamisti „napredovali” u relativno kratkom periodu može se videti ako se malo vratimo u bližu istoriju ovog podneblja. Na Balkanu se, naime, pre 50 godina među islamske ekstremiste moglo svrstati nekoliko stotina pojedinaca oko Alije Izetbegovića, a danas u ovom regionu ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji su prihvatili ideološki i politički program Islamske države. S obzirom na ove procene, nije iznenađujuće da rezultati različitih istraživanja pokazuju da po glavi stanovnika najveći broj dobrovoljaca za Islamsku državu i druge terorističke grupe u Siriji i Iraku dolazi upravo sa prostora BiH, Kosova i Albanije. Radikalni režimi, poput onog u Saudijskoj Arabiji, investirali su milijarde dolara na Balkanu, finansirajući izgradnju verskih i kulturnih objekata, islamističke medije i propagandu, kao i sponzorisanje edukacije lokalnih klerika u bliskoistočnim školama u kojima su usavršavali najekstremnije interpretacije vere, pa nije slučajnost to što su vođe vehabijskog pokreta u BiH, od Nedžada Balkana do Nusreta Imamovića, Muhameda Porče i Bilala Bosnića, studirali u zemljama poput Egipta, Jordana, Sirije i Saudijske Arabije.

S obzirom na geostratešku poziciju Balkanskog poluostrva, značaj uspostavljanja jake infrastrukture od velikog je značaja za islamske ekstremiste koji Balkan doživljavaju kao odskočnu dasku za ostvarivanje vekovnog muslimanskog sna – osvajanje Starog kontinenta i njegovu potpunu islamizaciju. Značajno prisustvo muslimanskog stanovništva u Zapadnoj Evropi, njegov radikalizam i neuspeh integracije već uveliko komplikuju političku i bezbednosnu situaciju u evropskim zamljama kojima preti opasnost da, korak po korak, budu osvojene iznutra, zahvaljujući visokom prirodnom priraštaju i stalnom doseljavanju muslimana. Sa druge strane, nestabilan Balkan umnogome otežava i tako komplikovanu bezbednosnu situaciju u Evropi kao celini. U svakom slučaju, budućnost Starog kontinenta puna je neizvesnosti i izazova koji će samo rasti u godinama koje dolaze. Borba za budućnost Evrope, bez ikakve sumnje, vodiće se na više frontova, između ostalog i na Balkanu, a ishod te borbe zavisiće i od sposobnosti balkanskih država da se izbore sa islamizmom na svojim teritorijama.

Islamizam na Balkanu – Faktori rizika

alep_1

Balkansko poluostrvo tradicionalno predstavlja, geostrateški i politički, najtrusniji deo Starog kontinenta, region poznat po sukobljavanju velikih sila i lokalnih država i naroda. Bezbednosni izazovi sa kojima se Balkan suočava su brojni, a jedan od najznačajnijih, kako je već istaknuto, je svakako ideologija islamizma. Postoji više posebnih, ali međusobno zavisnih i povezanih razloga zbog kojih je Balkan posebno „ranjiv” na islamističku pretnju:

  1. Na Balkanskom poluostrvu žive brojne i kompaktne muslimanske zajednice, koje u nekim državama i regionima predstavljaju apsolutnu ili relativnu većinu, a u najvećem broju balkanskih zemalja značajne manjine. Ovakva situacija, sasvim logično, pogoduje stvaranju logističkih baza za delovanje islamističkih organizacija koje u verskim objektima i različitim obrazovnim i kulturnim institucijama neprestano rade na privlačenju i regrutaciji novih simpatizera i članova.
  2. Balkan je, pored toga što je oduvek bio etnički i verski izuzetno heterogena celina, poznat i po konfliktnim odnosima lokalnih naroda koji su kroz istoriju mnogo puta međusobno ratovali što je dovelo do dubokih međunacionalnih i međuverskih podela, i etničkih stereotipa i antagonizama koji i dalje opterećuju ovaj nestabilan region. Poslednji niz balkanskih ratova, onih koji su pratili raspad SFRJ, obnovio je stare i stvorio nove tinjajuće konflikte i međusobno nepoverenje između različitih naroda koji dele teritorije, i imaju brojna otvorena pitanja između sebe koja ne uspevaju da reše. Veliki delom ovi konflikti idu upravo linijom podele između muslimanskih i nemuslimanskih zajednica, što pogoduje jačanju islamskog ekstremizma.
  3. Balkanske države, nevezano za to da li su članice EU i NATO pakta, imaju hroničan problem slabih institucija, visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala. Nijedna zemlja balkanskog regiona nema stabilan i jak politički sistem u okviru kojeg postoje institucije sposobne da se suprotstave ozbiljnim bezbednosnim izazovima kao što su islamizam i terorizam. Dodatni problem predstavlja činjenica da su teritorije najugroženije islamskim ekstremizmom, Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija, zapravo klasični protektorati kojima, u velikoj meri, upravlja tzv. međunarodna zajednica. Pored toga, i BiH i KiM poznati su po haotičnom stanju u okviru političkih institucija, izrazito neefikasnim pravosudnim sistemima i jako visokim stopama kriminala i korupcije, čak i za balkanske standarde. Treba dodati i to da poseban problem predstavlja ambivalentan i konfuzan odnos vlasti u Sarajevu i Prištini prema islamskim ekstremistima. Kada se bliže analiziraju i izjave i postupci federalnih i kosovskih zvaničnika, stiče se utisak da oni u islamistima i ne vide neku posebnu pretnju, već ih više doživljavaju kao već dokazane saveznike u kontinuiranom konfliktu sa Srbima.
  4. Teroristička baza, uspostavljena nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastavila je da se širi i jača, što predstavlja kontinuiran proces. Naime, nakon završetka rata, na stotine mudžahedina dobilo je državljanstvo BiH i ostalo tu da živi, a donacije bogatih bliskoistočnih zemalja koje su, u velikoj meri, finansirale bosanski džihad, nastavile su da se slivaju u temelje buduće „Islamske države”, finansirajući izgradnje grandioznih džamija (inače u potpunom raskoraku sa dotadašnjom graditeljskom praksom balkanskih muslimana), islamskih škola i kulturnih centara, školovanje lokalnih kadrova širom muslimanskog sveta i druge vrste propagiranja vehabizma i jačanja islamskih temelja BiH (između ostalog i kroz finansijske inekcije pojedincima i porodicama koji su bili spremni da prihvate „islamski korektan” način života). Priliv novca iz bliskoistočnih zemalja nastavio se i kroz brojne investicije, najčešće u kupovinu (uglavnom srpske) zemlje u Federaciji BiH, i izgradnju luksuznih stambenih i poslovnih objekata. Teško je naći precizne podatke o tome šta i koliko poseduju Arapi u BiH, ali je sigurno da se njihova ulaganja mere stotinama miliona dolara i da neprekidno rastu, pri tome jačajući i sveopšti uticaj bogatih bliskoistočnih investitora u siromašnoj Bosni i Hercegovini. Arapske investicije prisutne su i u drugim regijama Balkanskog poluostrva, naročito tamo gde je skoncentrisano muslimansko stanovništvo, mada postoji i tendencija širenja i na nemuslimanske teritorije.
  5. Veliki bezbednosni izazov na Balkanu, koji potencijalno može da eskalira u budućnosti, a u direktnoj je vezi sa islamizmom je migrantska kriza. Nakon što su neke države Evropske unije prošle godine zatvorile svoje granice za migrante iz muslimanskih zemalja Bliskog istoka i Centralne Azije, zemlje na tzv. Balkanskoj ruti, kao što su Grčka, Makedonija, Bugarska i Srbija, našle su se u velikom problemu jer je, usled njihove nesposobnosti da spreče ilegalne prelaske granica, došlo do gomilanja migranata. Dalji porast broja migranata, od kojih je određen broj sasvim sigurno povezan sa ekstremnim islamskim strukturama, mogao bi da doprinese usložnjavanju i tako složene bezbednosne situacije na Balkanu.

Navedeni faktori ukazuju na osnovne razloge širenja islamizma u balkanskom regionu. Dosadašnji rezultati balkanskih zemalja u borbi protiv ekstremizma i terorizma uglavnom su razočaravajući, i države u ovom delu Evrope su nažalost pokazale i pokazuju i dalje nespremnost i nesposobnost da se izbore sa rastućom islamističkom pretnjom. Jačanje institucija bi svakako bio prvi korak ka uspostavljanju efektivnije borbe protiv širenja islamskog ekstremizma, ali u situaciji u kojoj, sa jedne strane, loši međuetnički i međuverski odnosi, a sa druge, interesi velikih sila, sprečavaju stabilizaciju bezbednosnih prilika, teško je očekivati da će političke i pravosudne institucije u bliskoj budućnosti profunkcionisati i odlučnije se suočiti sa bezbednosnim izazovima.

Balkan, Evropa i budućnost islamskog ekstremizma

isil-zastava

 

Problem islamizma na Balkanu neraskidivo je vezan za delovanje islamskih ekstremista u čitavoj Evropi. Balkan je, uostalom, zbog svoje geostrateške pozicije kroz istoriju predstavljao, a predstavlja i danas „kapiju” Evrope, čega su svesni i islamisti koji svoju bazu na poluostrvu, između ostalog, koriste i za planiranje akcija na Starom kontinentu. Ono što je najznačajnije jeste činjenica da će budućnost islamskog ekstremizma na Balkanu nesumnjivo odlučujuće uticati na budućnost ovog fenomena u drugim delovima Evrope i obrnuto. S obzirom na to da balkanske države u ovom trenutku nemaju (a ni u bližoj budućnosti verovatno neće imati) resurse i kapacitet (a neke ni političku vilju) da se odlučno suprotstave ovoj bezbednosnoj pretnji, evropski odnos prema islamskom ekstremizmu će ultimativno odrediti i sudbinu Balkana. Drugim rečima, Balkan će, kada se radi o dometima ideologije islamizma i bezbednosne pretnje terorizma, verovatno deliti sudbinu drugih evropskih zemalja.

Činjenica je da balkanske države dosad nisu pokazale dovoljno kapaciteta i ozbiljnosti u suočavanju sa ovim bezbednosnom izazovom i nema indicija da će se ta situacija menjati u dogledno vreme. Sa druge strane, islamistička mreža na Balkanu predstavlja dobro organizovanu paradržavnu strukturu koja poseduje ljudske resurse, finansijsku moć i strateške ciljeve, koji od nje čine respektabilnu bezbednosnu pretnju koja u budućnosti može da izazove ozbiljne probleme, ne samo u balkanskom regionu, već i u čitavoj Evropi. Cilj islamskih ekstremista na Balkanu, uostalom, neraskidivo je povezan sa njihovim strateškim ciljevima usmerenim ka Evropi kao celini. Balkanski islamisti i teroristi povezani su sa sličnim strukturama u drugim delovima Starog kontinenta i njihovi zajednički ciljevi podrazumevaju islamizaciju čitave Evrope, na čemu se već uveliko i radi različitim, mirnim i nasilnim, sredstvima. Iz ovog razloga, borba protiv islamista takođe bi, u idealnim uslovima, trebalo da bude zajednička, odnosno evropska. U situaciji u kojoj, međutim, Evropsku uniju potresaju njeni mnogobrojni problemi, malo je verovatno da će se ona dalje širiti na balkanske zemlje, ali i da će, u svojim okvirima, moći da organizuje efektivniju borbu protiv terorizma. Kako će se problemi EU u budućnosti održavati na Balkan i panislamizam u njegovim okvirima, ostaje da se vidi, ali sve što se dešavalo dosad, kao i trenutna situacija ne daju previše razloga za optimizam.

17103260_10156582380697524_3617655221180391988_n

Doc. dr Jelena Vukoičić

 

PATRIOT

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here