Драгољуб Збиљић: КОРОНА– НАЈОПАСНИЈА РЕЧ ДАНАС

Поделите:

 

Бог се Свемоћни и Свеправедни на цео свет неправедни,

а не само на Србе, с правом данас (2020) жестоко разљути!

Одлагао је дуго, можда и предуго, да својом мером узврати.

Зовемо га „непријатељ невидљиви“, али се праведни Осветник

по изазваним од нељуди  претњама на делу по целом свету – види!

Шта може одавно огрезао у неправди земаљски свет том Осветнику

кога не може ни по гласу, ни по обличју, ни по боји да види,

осим да се од њега сам затвори у своје куће и да себи

добровољно стави недидљиве, али моћне сопствене наногице.

Бог је понудио данас осаму човеку као једини спас:

да размисли сме ли убудуће радити све што је до сада радио.

Многи људи, па и Срби, склони су да памте кратко,

Мноштво неправедника у целом свету и прекратко.

Чусмо ми Срби и цео свет да више не ради ни Хашки

свенеправедни суд за све смрти које починише „само Срби“, а ретко несрби!

Чусмо да су тамо једино, не обавестивши никог од рода му,

оперисали српског генерала Ратка,

борца за живот Срба макар у Републици Српској.

Желе ли то у Хагу да му живот стварно спасу

или тек да нешто раде док се од свеправедне короне тресу?

Нама многим Србима све је у свему много више но другима јасно:

ишло је дуго време смрти од оних који су умислили

да су на земаљској планети они једини „богови“ и цареви.

Ми се многи Срби већ данима и данима чудимо и стално питамо:

Како и за ову данашњу „пошаст“ Осветника нису „криви само Срби“,

само њихови „лоши момци“, њихове „зле жене и девојке“,

како већ нису за све ове смрти данас криви „зли српски старци“

и седе и „зле српске старице, „српске свиње“ и „зли српски магарци“!?

Где се данас дедоше из глава и уста „западних праведника“

и кројача лажне истине по српским територијама и граниацма,

и где су данас у свим речницима богатих и многореких „западних језика“

толики до јуче „зли само Срби“ а да се не упитају

како то да данас не умиру по плану више само „зли Срби“,

осуђеници и још непресуђени „српски кољачи“ у Хагу,

готово једини осуђеници за сва силовања свих жена

из деведесетих година када се најмоћнији део света

устремио на Србе, на њихова огњишта и њихове старе постојбине!?

Данима у свом притвору због својих „65 и још нешто више“

непрекидно седим и тек накратко дремнем сам,

једино с болесном супругом која од своје „намучене крви“

принудно памти „кратко“ и мало шта у свом животу лепо,

а ништа не види од ове нове опасности, јер су за њу одавно

све опасности прошле,

а ја који још мало видим куд је све

по неправедном свету било ка неперавди према Србима пошло,

не могу да верујем да на ТВ-апаратима не видим и из

невидљивих уста с радија не чујем и у новинама не читам

да све ове људе који по свету умиру данас

од југа ка северу, ка западу и истоку, па укруг

свуда убијају и „зли Срби косе“?

Све ми се чини да ће неки домаћи „праведници“ и „глобалисти“

свима свеверујућима рећи: „Сви сте ви велики Срби,

тешки националисти, „ћириличари“ и други простаци – исти!“

Питам се како још не чух да неки српски неокомунисти,

„поштени према сваком“, осим према Србима,

и лојалисти према „општој светској правди“ у „глобалу“,

данас не говоре као до јуче громко на трибинама

да смо ми, верни својој ћирилици – обновиетљи фашизма

на „простачкој ћирилици“ и да смо

гори од свих досадашњих изворних изумитеља фашизма.

И да смо ми на на нашој ћирилици спрали љагу

са свих досадашњих злотвора

и свих до садаа познатих у свету фашиста!?

Где су сада и шта раде у својим „кућним притворима“

разни намножени српски из наших времена „теофилисти“,

по „дубини“ мисли, „праведности“ и по „великомм знању

неокомунистички „курсисти“,

који су толико мудри да им никаква редовна школа

и смисао за правду и истину не треба!?

Где су они, толики до јуче, пре овога на „к“, паметни

да им никаква школа науке и истине не треба

јер су их из леве сисе својих мајки већ у раном добу посисали!?

Где су данас они и како то да већ нисмо прочитали или чули

да су они „корону“ унели у своје „речнике“ као синониме за Србе!?

За Србе који нису престали никад да се крсте од муке и чуда

и који нису престали да свој језик српским писмом пишу,

него свој „оригиналан српски“ пишу обавезно и увек

ћириличком алтернативом која је наметана свим „злим Србима“

у свакој „праведној“ окупацији Срба!?

Сви речници свих језика света данас имају прву и основну реч“корона“,

и то на првим странама новина и на првом месту у речницима,

свеједно што та реч не почиње на „а“, него на „к“.

То је данас нови речник и азбука, простија и сиромашнија од Вукове,

јер има данас само једно слово и само један глас

који се непрекидно изговара с узлазним акцентом и страхом!

Данас слово и глас „к“ или кратка цела реч „корона“

синонимски значе све речи које се пишу: СМРТ!

Ово на „к“ доказа свима, па и нама Србима који смо мислили,

за разлику од целог најмоћнијег дела света,

да смо једини Праведници, да то ни ми нисмо!

Опомиње нас да и ми имамо своје грехе, своје пороке и своје мане,

а не само они који су тврдили и пре и после 1999. да смо

само ми Срби синоними за „свиње“, да ми убијамао децу у рату,

да само ми кољемо, да само ми силујемо, да само ми отимамо,

да само ми не страдамо и да, зато, само ми треба

све неправде света једини да својим животиам платимо.

Осветник на „к“ нас, као и цео свет, увераваа данима да то није све тако

и да треба и мора свако да своје грехе, неправде и злодела

плати у своме дворишту, на месту својих порока и грехова!

Они који су мислили да имају право да нам из невидљивих авиона

доносе видљиву смрт, они који су тражили да им своје,

као туђе и отето, у њихове крваве руке до рамена предамо,

они који су умислили да су у неправди и злу по целом свету невидљиви,

они којима смо и ми мали, једва видљиви, морали да им докажемо

обарањем као Давид из „праћке“ њиховог „невидљивог авиона“

(беше ли то онај под бројем 16 или слично?)

да смо их видели, да су нас на њихово крваво  уже

спуштали до нашег дна – данас не могу да верују

да стварно постоји прави невидљиви Осветник!

Они су годинама хтели да сви Срби страдају и на улици,

и на српским мостовима, и у српским кућама и становима,

у српским фабрикама, у српским болницама,

на дечјим игралиштима, на дечјим ношама

с дечјим рукама у којима су биле једино дечје играчке!

Хтели су да нас што више стрпају у колективне гробнице,

поново у раније већ пуњене бездане јаме,

опет да нас спаљују у нашим богомољама,

поново да нам пале цркве и ломе гробне споменике.

да нам поново пале књиге на ћирилици,

да нам језик преотимају и преименују,

да нам ћирилицу у нашем језику затру!

Хтели су да, или од бомби или од глади, умиремо.

А ми смо умирали највише гладни Правде и Истине!

Данас је под невидљивим Осветником на „к“ нешто друкчије.

Правда је дошла по своје на све и на свачиеје стране.

Ми данас мање од раније преситих од хране и неправди и зала,

гладујемо,  наш председник говори натеклих црвених усана

од умора и неспавања и опомена да „напоље не излазимо“,

да ми, посебно старији од „65 плус“ ма колико још година да имамо,

да стварно уопште не излазимо, да себе напољу не видимо,

да бели дан и светло само кроз прозоре

или једино из дворишта својих кућа гледамо,

да се примиримо и не шетамо, за наше добро,

за наш живот.

Моли нас „ко Бога“ да ништа не радимо!

Он и његови на власти млађи све ће радити за нас и наш живот!

Од бриге за нас не спава, не престаје да нас саветује,

да нас, за наш живот, као за свој живот па и више од тога, моли

само да не излазимо!

Његова упорност у томе и његоав видна забринутост на лицу

уверавају нас све више да је у праву и да је у овим данима

најискренији човек и председник у свету, у опшетм страху, у Србији.

Нама старијима обећава убедљиво да ће нам све бити донето,

све до самих наших врата принето

и да само треба руку да пружимо и да – узмемо!

И наши потомци, ако су и у свађи с нама били

што смо их грдили за претеране изласке, за пушење,

за даноноћне журке, за дрогу, за алкохол и остале пороке,

наше младе комшије с којима се ретко и са „добар дан“ поздрављамо –

сада нам се саме на врата јављају, с рукавицама на рукама

и с маскама на лицима и с видљивим под маском искерним смешком,

нуде се сами да нам доносе „све што нам треба и не треба“,

само да не излазимо и да се ономе на „к“ не излажемо!

Наши рафови у продавницама су пуни намирница,

сада све мирише ан истину да можемо да „хранимо целу Европу“,

само да нас пусте да у миру радимо!

За разлику од оних у богатим западним земљама

који су зачас пред извесном смрћу оплевили све своје рафове с хлебом и сољу,

наш председник нуди и даје храну нашој и пријатељској

и непријатељској околини, јер, каже:

„Сада смо сви угрожени и исти!“

Иако су нам све до малопре споменуто

и још много више од тога неспоменуто радили и раније и недавно.

 

И треба тако, ми смо Срби дужни, због свега шта нам је рађено,

да будемо у оваквим временима од свих бољи, најбољи.

Макар то нека Бог прими као наше дужно искупљење,

Иако смо се ми, најчешће, само бранили од умишљених

снага и величина које данас овај Осветник све с нама опомиње

са „страшним к“ за наша скупљена сагрешења која нису мала.

Ничији грех није мали ни безначајан.

Е, када би то макар најнеправеднијима по свету за дуги наук било!

Не чинимо зла, људи,

не будимо безбожници и слепи и глуви за Истину.

Јер, сваки праведник може Истину лако да сазна и види.

Само мора да отвори срце и рашири мозак за пролаз Истини.

Ако у неистинама и пороцима поново по свету претерамо,

Свеправедни ће се поново разљутити и на наше пороке, зла и грехове,

поново ће послати стварно невидљивог праведног Осветника.

То није Божја казна, јер Он никад не кажњава,

Он само – када се већ претера – мора да нас све,

зарад нашег продужавања живота и наше среће, опомиње.

За све нељудске поступке по свету

Свеправедни је овога пута изабрао да нас овим „к“ опомиње!

 

Ко ову Опомену Свеправедника преживи,

нека својим потомцима непрекидно прича

шта се ово данас догађало и шта ће се све и како

у наредним данима и месециам још доагађати!

Молимо се стално Свреправеднику да ово време Опомене скрати,

А само он зна треба ли и колико то време Опомене скратити.

 

(29. март 2020, на пети дан бездушног

бомбардовања Србије 1999. године од најмоћнијег дела света на Земљи

да нама Србима отме нашу свету земљу

на Косову и Метохији, коју нам још не враћа)

 

Драгољуб Збиљић

 

________________

*Аутор је проф. српског језика, оснивач првог Удружења „Ћирилица“ (Нови Сад), аутор 18 књига, од којих је 14 посвећено српском језику и, посебно, српском писму и његовој судбини у историји

Поделите:

4 Коментари

  1. Епско-лирски мисаони текст о Божјој опомени целом свету. Корона је дошла да подржи светске глобалистее — коси глобално по глобусу!

  2. Изванредан мисони и богоугодни текст у облику поеме, професоре Драгољубе! Истинољубивост, богоугодност и србско родољубље те је натерало да пропеваш, да пропиштиш у молби Господу да нам опет прогледа кроз прсте у буде милостив, какав је увек био, али да учини да се коначно променимо и њему приближимо.

    Придружујем се твом апелу Госоподу Богу Свемилостивом и Свемогућем да спасе још једном народ свој србски и да га учврсти у светосавском православљу, Косовском завету, Видовданској етици и бескрајном поверењу према генетској и духовној браћи Русима.

    Хвала ти, Драгољубе! Бог ти дао мир у кући и у отаџбини, здравље и наду☦️

    • Вама, увек поштовани Марјановићу, хвала! Да не кажем ниједну другу реч да не бих одуезо ишта што од онога по чему Ваша похвала, како је казана, надвисује моје казивање.

Оставите одговор на Корона дошла да подржу глобалисте -- коси по целом глобусу Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here