Dragoslav Bokan: O saopštenju “mešovite komisije” i reakcijama na njega

Podelite:

Internetovsko nestrpljenje, to razmaženo i zločesto čedo ovog vremena, je u apsolutnom neskladu sa onim što misli i radi Crkva.
Pa se, onda, preko njega, vrh naše Crkve naprosto tera da objavi Saopštenje povodom nečeg toliko važnog za sve nas da se to nikako NE MOŽE uraditi ”u roku od odmah” (a mnogi to baš tako traže, kao i kad su druge stvari u pitanju).
Ne može, a, eto, ”mora”.

I onda dolazi do problema, jer se, brže-bolje, objavljuje ono što je uopšte moguće za tako kratko vreme – samo onaj zajednički, protokolarni i ”diplomatski” deo objašnjenja (dok, naravno, postoji i naš posebni, suštinski i najvažniji deo – sasvim logično ”neusaglašen sa hrvatskim stavovima”, njima sasvim suprotan)…
Uz to, korištenjem hrvatske verzije (tendenciozno usmerenog) prevoda italijanskog originala došlo se do navodnog ”krunskog argumenta” protiv srpske strane (a javno i bez provere izrečenog u delu ovdašnjih medija), pošto su ”problematična vremena” odjednom postala – samo i bezlično ”teška”, a egzaktno i samo ”važni pastir” Stepinac najedanput postade – ”ugledan pastir”! Čime se potpuno promenio originalni smisao ovih kvalifikacija iz zvaničnog saopštenju: od tehničkih i informativnih u ocenjivačke i vrednosne sudove. Dovoljno za pravi i ničim zasluženi napad na našu Crkvu od strane onih koji su ovako nešto jedva čekali i sa očiglednim zadovoljstvom dočekali.

I sve to odmah zatim biva propraćeno onim nesrećnim i zlonamernim, javnim i klevetničkim, u svakom smislu reči tabloidnim komentarom “Večernjih novosti” (sa zlonamernim i netačnim zaključcima izvedenim na osnovu pomenutih grešaka u prevodu), koji je iznudio reakciju srpskih članova Komisije, što je zatim izazvalo nove polemičke zahteve i uvredljive reakcije dobrog dela javnosti, sa pratećim horom nestrpljivih i većinski agresivno prema SPC ustrojenih nezadovoljnika… – pa sve, očas, postade nalik na još jednu u nizu ovdašnjih medijskih ”afera”. A sve to u ovom, više nego delikatnom slučaju DOKUMENTOVANOG IZNOŠENJA DOKAZA O (DIREKTNOM I INDIREKTNOM) UČEŠĆU NADBISKUPA STEPINCA I SAMOG VRHA RIMOKATOLIČKE CRKVE U ONOME ŠTO SE DOGAĐALO OD 1941. DO 1945. GODINE, U ORGANIZOVANIM I LJUDSKOM UMU NAPROSTO NESHVATLJIVIM ZLOČINIMA HRVATA U NDH NAD NEVINIM SRPSKIM CIVILNIM STANOVNIŠTVOM.

Pravi se afera i čini navodno ”kontraverznim” nešto što je, grehom države i našeg naroda (svih nas redom), ostalo u srpskoj i međunarodnoj javnosti nepoznato, sramno sklonjeno od nas samih i čitavog sveta.
Bestidno se koristi naša razumljiva i očekivana, kolektivna osetljivost na ovu mračnu i tragičnu temu – da bi se, na taj način, još jednom izvršio jurišni napad na Srpsku Pravoslavnu Crkvu, eto, čak i kad su naše nevine i od istorije nepriznate žrtve u pitanju.
Tu, kako vidimo po ko zna koji put, nema milosti, niti ma kakvih moralnih, logičkih, faktografskih, filoloških…, kontekstualno uzrokovanih ograničenja.

I mi koji sada po prvi put imamo – preko rada pomenute i od tolikih oklevetane mešovite komisije – priliku da nešto kažemo na ovu temu pred međunarodnom javnošću (a posle tolikih napada da smo mi “genocidni narod” i “dželati”, a ne žrtve u “hrvatsko-srpskom slučaju”), umesto elementarnog poštovanja te činjenice, doslovno skačemo na vrat onima koji se, ispred Crkve i u naše ime (ali na svoj, njima jedino moguć i dostupni način) istrajno bore za prećutanu istinu o Jasenovcu, Jadovnom, Kozari, Jastrebarskom…?!!! Bez da iko od tolikih ostrašćenih kritičara SPC i njenog dela mešovite Komisije u ovoj ekstremno napetoj i nepravednoj javnoj raspravi u srpskoj javnosti – išta UPITA (očekujući odgovor, a ne iznuđeno pravdanje pred bahato izrečenim, isledničkim zahtevima) i, eventualno, POHVALI (kada je reč o radu i trudu više nego uvaženih, profesionalno i moralno dokazanih učesnika sa naše strane)!
Neverovatno, ali istinito.

I tako dobijamo potpuno poremećen oblik ”reagovanja na nereagovanje” naše Crkve, a stvar nije nimalo obična i zahteva, ipak, makar malo više vremena za njeno objašnjenje u javnosti (za par dana se to, naprosto – ne može).

Nismo fer prema aktivnoj borbi i ogromnom uloženom trudu srpske, one NAŠE strane i na razne načine ispoljavamo to prosto neshvatljivo, neljudsko i nemoralno nepoštovanje.

Meni je bilo muka dok sam čitao veliku većinu ovih olakih i, često, klevetničkih, nadobudnih i autodestruktivnih komentara kakve do sada nisu pisali ni najveći ”spoljašnji” neprijatelji srpstva i naše Crkve.
Hrvati se uovim reakcijama ni ne spominju, sem onako uzgred, baš kao ni rimokatolici i Vatikan, ni ono što bi bio njihov greh (kobnom logikom: “oni su takvi kakvi su”), već se svaljuje drvlje i kamenje isključivo na naše predstavnike i branioce, duhovnike i istoričare (uz prisustvo i sigurno najrodoljubivijeg i najmudrijeg srpskog diplomate, dr Darka Tanaskovića).
Baš kao da smo poludeli, sluđeni od višedecenijske mržnje, autošovinizma, samoporicanja i kontinuiranog neshvatanja uloge i značaja Srpske Pravoslavne Crkve.

Jedno je tražiti informaciju, sa makar minimalnim poverenjem u motive i obučenost srpskih zastupnika, a sasvim drugo – razapinjati ih, već unapred, na krst i stub srama bez ijednog jedinog razloga, osim naše uobičajene brzopletosti, lakomislenosti i, nažalost, nedobronamernosti (da ne upotrebim neku oštriju i, možda, mnogo prikladniju reč).

Nalivati ulje na vatru i bacati suve cepanice na već razgorelu lomaču kojom se doslovno spaljuju istina i naša Sveta Crkva je bezuman i, rekao bih – izdajnički čin. Nešto što zahteva ozbiljno pokajanje, a ne tako zahtevno traženi ”odgovor Komisije” na ovakva umnožena, najčešće samo retorička pitanja (pošto ionako ”svi sve znamo”).

Kao što je ”lepota u oku posmatrača”, tako je, isto, i sa ružnoćom, neistinom i nepravdom.
Kada neko nešto neće da vidi, onda to zauvek tako i ostaje. Uostalom, slične primere smo već viđali u dugim godinama komunističkih pokušaja uništenja Crkve kod Srba, sa sličnim ”argumentima” i otvoreno klevetničkim ”zapitanostima”.
Uvek je za sve bila kriva SPC, tretirana gore nego pod Turcima, pa je to tako, očigledno, i ostalo u velikom delu ovdašnjih (ne mogu da kažem srpskih) medija.
Iako ima svoje nekadašnje ime, Srbija je i dalje umnogome samo ”skraćena Jugoslavija” sa mutnim i nejasnim nacionalno-verskim, otadžbinskim identitetom, u kome se lukavo i licemerno izbegava pitanje istinskog značaja i prave uloge naše Crkve.
Zbog toga su uopšte mogući ovakvi napadi čak i tamo gde se nisu očekivali, tamo gde bi trebalo čitati neke potpuno drugačije vrste tekstova, patriotski i duhovno intonirane. U novinama štampanim na ćirilici, sve do skoro, činilo se, ponosnim na takav svoj rodoljubivi pristup naciji, životu i, posebno, Crkvi.

Rad mešovite Komisije Srpske Pravoslavne Crkve i Hrvatske biskupske konferencije tako nije dočekan sa prirodnom i očekivanom ljubopitivošću i onom, s pravom očekivanom bratskom podrškom sa ove strane, niti je najveći broj naših sunarodnika uopšte stigao da dobije pravu, detaljnu i neophodnu informaciju o tome šta su visoki predstavnici SPC radili tokom proteklih godinu dana.

Jedan od razloga za tako nešto je i nestanak nekadašnje, kakve-takve dobronamernosti u najvećem delu domaće štampe, kao i nepostojanje odgovarajućih, više nego neophodnih medijskih provodnika prave istine po ovom pitanju. Uz već pomenuto opšte nestrpljenje i hronični nedostatak poverenja u jedinu instituciju koja je, vekovima, branila i odbranila svoj narod, nikada ga ne prepuštajući njegovoj zloj sudbini i hiru često nadmoćnog, po pravilu nemilosrdnog neprijateljnja.

Sve će to doći na svoje kada se naša javnost bude zaista obavestila na temu svega što se zaista radilo tokom šest radnih sastanaka mešovite Komisije za razmatranje prave istine o životu i posledicama delovanja nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca.
Tek tada će se videti razmere laži i monstruoznih konstrukcija (protiv SPC) koje se organizovano i sa očiglednom namerom proturaju u ovdašnjim sredstvima informisanja.

Ali će do tada mnogi dovoljno naivni i neučvršćeni u veri među našim sugrađanima već biti sablažnjeni i uvedeni u strašni greh nepravednog klevetanja svojih arhijereja i naše jedne, svete, saborne i apostolske Crkve.

Zlo ne spava i ne bira saradnike i sredstva.
A zna se šta je i ko je, oduvek i zauvek, bio i ostao najveći neprijatelj i zla i Zloga.

 

Dragoslav Bokan

Fejsbuk

Podelite:

5 Komentari

  1. “Sve će to doći na svoje kada se naša javnost bude zaista obavestila
    na temu svega što se zaista radilo tokom šest radnih sastanaka
    mešovite Komisije za razmatranje prave istine o životu i posledicama
    delovanja nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca.
    Tek tada će se videti razmere laži i monstruoznih konstrukcija
    (protiv SPC) koje se organizovano i sa očiglednom namerom
    proturaju u ovdašnjim sredstvima informisanja.”

    Ko je sprečavao SPC da blagovremeno obaveštava o radu gore
    pomenute ”Komisije”?
    Niko!
    Tako je data mogućnost da se preko medija proturaju proizvoljni
    zaključci, nagađanja…,da bi, opet, SPC izbegla da se javno izjasni
    o radu te famozne Komisije, a svim svojim
    spisateljskim mogućnostima skrene temu na sramotno ponašanje
    ovih ili onih pisanih medija, koji ”zlonamerno” izvrću ”ISTINU” o radu te famozne ”Komisije”.

    Zašto još uvek SPC ćuti i ne iznosi jasan i nedvosmislen stav po pitanju
    rada i rezultata te famozne ”Komisije?

    Ni u tekstu Dragoslava Bokana nema ni pomena o ZVANIČNOM STAVU SPC
    – a zašto???

    Dragan Slavnić

    • “Ni u tekstu Dragoslava Bokana nema ni pomena o ZVANIČNOM STAVU SPC
      – a zašto???” – PA tekst je zapravo odgovor na ovo pitanje. Malo čitanja “između redova”.

      • Jel` to, PERO GENIJE, šifrovana depeša /telegram/ iz
        Nušićevog ”Sumnjivog lica”:
        JEROTIJE (čita glasno): “Plava riba” – jest “plava riba”. Budi
        bog s nama! (čita opet) “Plava riba, kljukana dinastija.”
        (trgne se) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (čita dalje)
        “Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt…” (pogleda u Viću pa
        nastavlja) “… zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but,
        bubanj, pečat, penzija, pop!” (prestaje) Budi bog s nama,
        šta je ovo?”
        Jesi li na to čitanje ”izmeću redova” mislio –
        GENIJALNI PERO???

        Dragan Slavnić

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here