Filip Mihajlović: Indoktrinacijom protiv porodice

Podelite:

Ženske studije po opšte prihvaćenoj definiciji su studije o ženi, interdisciplinarno, kritičko i intelektualno proučavanje odsustva žena kroz istoriju, kao i proučavanje društvenog odnosa polova. Međutim, praksa pokazuje da se ovaj program manifestuje na izrazito ideološki način.

Ove studije su mesto gde se pod frazom jednakosti i integracija pripovedaju kvaziženska i  manjinska prava sa nedovoljno potkrepljenom naučnom argumentacijom. Uočljiva je posledica kulturalnog marksizma i politike indetiteta koja je otišla u ekstreme. Gledanje na svet je crno-belo i umesto prethodno represivne buržoazije i pod represijom radničke klase  imamo svet gde su sve žene nova radnička klasa a muškarci buržoazija. Kada se detaljno preispita i doda još indetiteta kao što su rasa (gde su beli ljudi represivni u odnosu na ostale) , seksualnost (gde su heteroseksualci represivni) i skoro pridodata prava transrodnih osoba i novog termina „cis“rodnih osoba (koji su ustvari ljudi zadovoljni svojim rodom pošto se to po njima bira i nije prirodno određeno) jasno se vidi ideološko nametanje veštačke podele ljudi.

 Profesori koji šire  „znanja“ iz ovih polja su najčešće pripadnici feminističkih pokreta začetih na Zapadu, uglavnom dosta levo orijentisani do mere socio-anarhizma, koji naravno usput ubace u predavanja o rodu. Polaze od teorija kod kojih je rod potpuno društveno konstruisan, pa i od toga da ne postoje nikakve biološke razlike između muškaraca i žena, kao i od famoznog mita o rodnoj nejednakosti u platama i napada na porodicu i brak (na koji se gleda kao zatvor za ženu) idući toliko daleko da isti nazivaju i legalnom prostitucijom. Takva vrsta indoktrinacije, koja se kasnije manifestuje kroz socijalnu politiku i zakone, ruši i izvrgava ruglu porodicu i porodične vrednosti. Od toga da više ne postoji muž i žena, nego partner 1 i partner 2 , da ne postoje otac i majka, nego roditelj 1 i roditelj 2 gde se kroz tobože borbu protiv diskriminacije potpuno relativizuje i dovodi do apsurda definicija roditelja. Gledanje na brak, kao jedan deo sveopšteg patrijarhata, koji kao sistem kontroliše društvo, je u suštini jedna velika represija žena.

Kada pogledamo realnost vidimo da su porodica i brak u stvari jedan od osnovnih indikatora stabilnosti, bilo finansijske bilo psihološke za same roditelje, a pogotovo za decu. Jedan od najbitnijih statističih pokazatelja da li će dete odrasti u mentalno zdravu osobu, da li će se dovoljno obrazovati, da li će imati veće šanse za uspeh i na kraju i sam osnovati svoju porodicu i imati decu. Interesantan podatak je korelacija u porastu stope kriminala i delikvencije sa porastom samohranih roditelja, što dalje pokazuje ulogu i značaj koji roditelji imaju u životu deteta. Tako da se nekom može svideti ili ne ideja braka i porodice ali realnost da ona vodi ka boljem društvu i ima značajnu ulogu u njemu i ne može se osporiti.

Filip Mihajlović

VIDOVDAN

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here