Горислав Папић: Тито, Мило и Матија

Поделите:

Мило је покушао да уништи СПЦ у Црној Гори. И то је било превише. И зато је очај велики, највише у другој Србији, тј. међу онима којима је друга Југославија била остварење сна
О другој Црној Гори и другој Југославији, о томе коме је у Србији Ђукановић светионик.

У лепом граду на ушћу Пливе у Врбас рођена је 29. новембра 1943. друга Југославија. Земља која је победила и у рату против окупатора и у грађанском рату у својој земљи. И једина земља која је на свом рођењу већ себи написала и тестамент.

У Јајцу су, наиме, нацртане границе, по којима је пет и по деценија касније кренула да се распада држава Јужних Словена.

У лепом граду у Бачкој, тамо где је Тиса најзеленија, рођен је 29. новембра 1939. године Матија Бећковић. Када је почео Други светски рат, мали Матија се с мајком склања у Веље Дубоко, у Црну Гору, а отац краљев официр, учествовао је и у рату против окупатора и у грађанском рату у својој земљи. И погинуо је.

Младу државу водио је Тито. Човек талентован за политику једнако као Матија за поезију.

Човек који је више пута био на погрешној страни, али који себи у биографију може да упише да се сукобио, прво са Хитлером, а онда и са Стаљином и да је оба пута победио. То је велика ствар. И то је цео свет видео.

Али велика ствар у коју свет није гледао, а становници његове земље нису смели да гледају, јесте и “црвени терор”, Голи оток, диктатура, стална борба против великосрпског национализма и хегемонизма, унутарстраначки обрачуни у којима су највише страдали они комунисти који су рођени као Срби.

Млади песник био је против четири године млађе државе. Не само због оца. Једноставно није могао да буде уз догму човека који никад није добро савладао ни језик земље коју је водио.

Као такав, ипак био је у мањини, већини грађана друге Југославије слобода није била битна као три оброка дневно. Или није смела да буде битна. Већини грађана није било битно ни слабљење државе, ни подебљавање оних линија које су нацртане у Јајцу те крваве 1943.

“СЛИЧНОСТИ ДРУГЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ”
У Београду, 29. новембра 2019. године, песник је прославио 80. рођендан. Четири године млађа држава нестала је у крви 27 година раније.

На њеним развалинама настало је шест нових држава плус једна територија која још није постала држава, а кад ће и да ли ће не знамо.

Последња од држава која је настала из Јајца од друге Југославије је Црна Гора. То је друга Црна Гора, јер је Црна Гора једина уз Србију која је имала државност и пре Југославије.

Ова друга Црна Гора, међутим, много је више сличности имала са другом Југославијом него са првом Црном Гором.

Као што је друга Југославија имала једног владара, једног маршала – Тита, тако је и друга Црна Гора имала једног господара – Мила.

Логично је да песник који се ругао и штафети друге, од њега четири године млађе Југославије, није могао да се одушеви другом, од њега 67 година млађом Црном Гором.

Чак је знао и да је критикује, али за разлику од друге Југославије, друга Црна Гора није била толерантна као старија сестра и решила је то по кратком поступку. Песнику је забранила улазак у државу.

Негде тврђа од ње, негде мало мекша, али друга Црна Гора трудила се да се понаша као друга Југославија.

И на унутрашњем плану где је преузета матрица да је највећа опасност великосрпска хегемонија и на спољнополитичком плану, где је после мини-покушаја играња на оба фронта земља постала највернији савезник Сједињених Држава и НАТО-а.

Као таква друга Црна Гора постала је земља из снова и за другу Србију, за све оне који би волели да и Србија буде као друга Југославија.

КОЈИ ЈЕ ЗАДАТАК ПРЕД НОВОМ ЦРНОМ ГОРОМ
Наравно, као што ни они или њихови очеви нису имали замерки некада на маршала, тако ни сада нису видели недостатке у вођи друге Црне Горе. Напротив, гледали су у њега као у светионик.

Али, непосредно након 13. рођендана друге Црне Горе и неколико месеци уочи 80. рођендана песника само рођеног у Сенти, Мило је решио да доврши изградњу друге Црне Горе.

Да уради оно што је пре њега успео само маршал друге Југославије и то не сасвим. Да уништи Српску православну цркву у Црној Гори.

И онда је планиран још амбициознији корак на који се ни Тито није усудио – да направи нову, Црногорску православну цркву. Или Православну цркву Црне Горе, какав год да буде назив.

И то је било превише. И зато је сада уместо да уз трубаче поставља кров на другу Црну Гору – заљуљан темељ.

И зато је очај велики, највише у другој Србији, тј. међу онима којима је друга Југославија била остварење сна, али и у другим земљама које су настале из друге Југославије.

Не и међу великим силама које, уосталом, нису много суза пролиле ни за много битнијом другом Југославијом.

Матија Бећковић ће 29. новембра напунити 81. годину, Плива, Тиса и Морача више никада неће бити у истој држави као те 1939. и због граница које су цртане у Јајцу, кад је стварана друга Југославија.

Зато нова Црна Гора, ако се рађа нешто ново, има један задатак: да не личи на другога па макар то била и друга Југославија, већ на себе.

Само тако Црна Гора може бити вечна.

Аутор Горислав Папић

Извор РТС, 04. септембар 2020.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here