Игуман из камп-кућице оживео светињу

Поделите:

Црква у Манастиру Светог Јована Претече, стара пуних пет векова, понос лесковачког краја. Обнову почео Јоаникије пре десетак година, када није било ни струје ни воде

ЈУБИЛЕЈ једног од два манастира у лесковачком крају подсетио је на то колику и какву су улогу имале вера и црква у очувању националног идентитета српског народа под турском влашћу. Црква у манастирском комплексу у околини села Јашуња, подигнута пре 500 година, у потпуности је очувана до данашњих дана, а била је, и остала, центар духовности верног народа југа Србије.

Лесковчани су се организовањем бројних манифестација подсетили подвига племићке породице Кантакузин, а археолошка истраживања потврђују да су храм подигли на темељима неке старије богомоље. Легенда каже да се српска војска овде причестила пред бој на Косову, а предмети који су пронађени око манастира сведоче о његовом животу много векова пре.

О страдалништву манастира сведочи и копија документа из архива јурусалимске патријаршије, који је лесковачком музеју поклонио проф. др Александар Фотић. Хуџет лесковачког кадије о разбојништву из 1782. године говори о нападу разбојника на монахе, па не чуди што је овај манастир ослобођење дочекао без њих. Касније је поново успостављен монашки живот, али је због сиромаштва манастир претворен у цркву, а потом потпуно напуштен.

Његова обнова је почела пре десетак година са доласком игумана Јоаникија који је две године провео у камп-кућици, без струје и воде, и напорно радио да у овај комплекс врати монашки живот.

– Он је један од најзаслужнијих што манастир поново живи иако то, наравно, не би било могуће без подршке цркве, донатора и локалне самоуправе. Децембра прошле године манастир је добио новог игумана Емилијана и братство, па ће овај комплекс наставити свој духовни живот. Трудили смо се да систематизујемо и широј јавности прикажемо његову богату историју, што није урађено дуже од сто година – додаје историчар Верољуб Трајковић, коаутор монографије и изложбе о манастиру.

Сви подаци о манастиру систематизовани су у документарном филму и монографији, који остају као трајно сведочанство о његовом подизању, пропадању, напуштању и обновама.

Иначе, црква у мушком манастиру Светог Јована Претече по лепоти архитектуре истиче се међу сакралним објектима тог доба, а прави драгуљ су фреске осликане почетком 16. века. Оне су усамљен пример аутентичног зидног сликарства на нашем тлу с почетка турске власти.

– За време османске владавине хришћани су могли да граде храмове само ако је на том месту већ постојала богомоља пре доласка Турака, а археолошка истраживања потврђују да је овде било живота и у трећем веку. Поред манастира су пролазили каравански путеви. Био је центар духовности и важан за очување националног идентитета упркос честим и тешким турским одмаздама – каже Мира Ниношевић, коаутор монографије и изложбе коју је приредио лесковачки Народни музеј.

О тој богатој историји говоре и бројни предмети пронађени око манастира током археолошких истраживања крајем прошлог и почетком овог века. Најбројнији су предмети из времена изградње манастирске цркве, попут брусева, клинова, шила, длета и фрагментованог дна кандила. У 17. век датирани су проналасци привезака у облику крста, дубровачког новца као и поклопац боце “теријака”, универзалног лека из тог доба. Да је живот у манастиру постојао и много пре овог периода сведоче римски новац флоријан из трећег, као и окови тегови из четвртог односно петог века. Јавности су приказани и многобројни црквени предмети као што је празнични минеј из 1697. године и архијерејско жезло некадашњег епископа нишког Доситеја Васића.

Предмети пронађени у манастиру

Историјски подаци говоре да је нахија Дубочица имала 22 манастира, али су до данас опстала само два. У близини манастира Светог Јована Претече налази се женски манастир посвећен Ваведењу свете Богородице. Саградиле су га 1499. године жене или сестре из породице Кантакузин на темељима ранохришћанске богомоље из шестог века. И он спада у изузетно вредан пример српске архитектуре. Оба манастира су културно добро од 1947. године, а заштићен је и природни амбијент у коме се налазе и познатији су под једним именом – Јашуњски манастири.

Манастирска црква подигнута 1517. године

ПРОФЕСОР СУЗУКИ ПРАВОСЛАВАЦ

С ОБЗИРОМ на то да о манастиру дуго нико није бринуо, иконопис је био прекривен чађи и ништа се од прелепих фресака није видело, а онда су стручњаци скидали слој по слој и стигли до аутентичног дела Петра од Софије, коме се сви диве. Све површине у припрати и унутрашњости цркве, на којима је аутор оставио свој потпис, скоро су у потпуности очуване. Очишћене су захваљујући помоћи јапанске владе и тамошњег професора уметности Мићитаки Сузукија, који је примио православље у Хиландару.

ОРДЕЊЕ ЗАСЛУЖНИМА

ПАТРИЈАРХ српски Иринеј уручио је градоначелнику Лесковца Горану Цветановићу Орден Светог Саве другог степена за помоћ у обнови манастира и других светиња на подручју Лесковца. Скупштину града одликовао је епископ нишки Арсеније Орденом Светог краља Милутина, а исто признање добили су и Бојан Тојага, шеф Одељења за друштвене делатности и локални развој Лесковца, као и браћа Горан и Бојан Ђокић, власници предузећа “Браћа Ђокић”. Епископ нишки се граматама захвалио и неколицини Лесковчана који су подржали обнову манастира и помогли обележавање манастирског јубилеја.

ОБНОВА

У ПРЕТХОДНИХ десет година у манастиру су подигнути нови конак, звоник, летња трпезарија, оградни и потпорни зидови, a прошле године и манастирска капија. Уређен је плато и обновљен вајат, док се у новосаграђеном пиргу, високом 15 метара, налазе продавница сувенира и крстионица.

Аутор: Игор МИТИЋ

Извор: Новости.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here