Ivan Pajović: Kriza u Ukrajini – Autokefalija kao politička narudžbina

Podelite:

 

 

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je nedavno izjavio da Ukrajina nije kanonska teritorija Ruske pravoslavne crkve. On je takođe rekao da je „Moskva nezakonito prisajedinila ukrajinsku crkvu još 1686.”

Postoje takođe svedočenja da je patrijarh Vartolomej, koji je sasvim nedavno odbacivao mešanje u unutrašnje stvari Ukrajinske pravoslavne crkve, odjedamput oštro promenio svoje stavove i sada se čini da se sprema da proglasi takozvanu autokefaliju (administrativnu nezavisnost) Ukrajinske pravoslavne crkve pod jurisdikcijom Konstantinopolja.

Koliko juče zvanični stav Konstantinopoljskog patrijarha bio je kanonski: političari ne trebaju da se petljaju u pitanja priznanja crkve, jer se ovo pitanje nalazi pod ingerencijom Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila. Jer, po kanonima, autokefalnost može dati samo poglavar one crkve pod čijom se jurisdikcijom nalazi onaj ko je traži. Zahtevi raskolnika se uopšte ne razmatraju, budući da ti ljudi sami sebe stavljaju van crkve. Oni nemaju nikakve veze sa Vaseljenskim pravoslavljem.

Ruska pravoslavna crkva objedinjuje unutar sebe mnoštvo predstavnika raznih zemalja i naroda. U isto vreme u Ukrajini deluje nekoliko crkava. Pored dve ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske i Kijevske patrijaršije), podršku stanovništva takođe ima Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva i Ukrajinska grkokatolička crkva. Pritom kao kanonska (ona koja je priznata od strane ostalih pravoslavnih crkava) smatra se samo Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije.

Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevske patrijaršije registrovao je 1992. godine mitropolit Filaret (Denisenko), koji je pet godina docnije odlučen od Ruske pravoslavne crkve i predan anatemi.

Kako je poznato, poglavar ukrajinskih raskolnika Filaret ne jednom je podržao vojna dejstva Ukrajine protiv Donbasa. Naročito je isticao da je rat u Donbasu navodno započeo jer su stanovnici te regije „napustili Boga”, a grešnu želju za federalizacijom Ukrajine narod Donbasa mora da iskupi stradanjem i krvlju.

U vreme uskršnje Svetle nedelje Filaret je primio vođe esktremističke organizacije „Desni sektor” i raspravljao sa njima načine za preuzimanje pravoslavnih hramova. U poslednje vreme u Ukrajini je više od 50 hramova UPC Moskovske patrijaršije oteto i nasilno predato raskolnicima, desetine sveštenika su pod progonom i nasiljem, a mnogi su bili prinuđeni da napuste Malorusiju. Javno tužilaštvo Ukrajine podiglo je krivičnu prijavu protiv Zaporoške eparhije kanonske crkve, tvrdeći da ona „raspiruje religioznu mržnju”, jer ne priznaje svetotajinstvo raskolnika kijevske patrijaršije.

Stiglo se dotle da je poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej, stavljen u bazu podataka ukrajinskog sajta „Mirotvorac”, na kom se nezakonito publikuju lični podaci građana, čiji se stavovi razlikuju od pozicije zvaničnog Kijeva. Razlog za ovakav postupak su njegovi istupi u svojstvu „protivnika nezavisnosti ukrajinskog pravoslavlja, koji potpiruju međunacionalnu i međukonfesionalnu mržnju”.

U maju je poglavar Srpske pravoslavne crkve istupio oštro protiv spomenute autokefalnosti. „Danas se mučenička Ukrajinska crkva – tamo gde je sveti knez Vladimir krstio narod Svete Rusije – skrnavi postupcima raskolnika, nasiljem i krvoprolićem” – naglašavao je tada patrijarh Irinej.

Svima su poznati podvizi stotina hiljada Srba, koji su se borili za sveto Pravoslavlje. Zato mislim da nisu potrebne mnoge reči da se objasni kako se odnosi Srpska crkva prema svemu onom što se danas događa u Ukrajini. Naš odgovor je isti onakav kakav je bio i odgovor naših predaka: Srpska crkva potpuno podržava jedinstvo i celovitost Ruske pravoslavne crkve i odlučno osuđuje delovanje unijata i raskolnika, koje razdire hiton Hristov, prodajući svoj narod neprijateljima vere”, rekao je patrijarh Irinej primajući nagradu na ceremoniji Fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

Po njegovom mišljenju „svako ko pomaže ukrajinskim raskolnicima jeste neprijatelj ne samo Ruske crkve i ruskog sveta, već takođe i svih pravoslavnih slovenskih naroda i celog pravoslavnog sveta”.

Autoritet Srpske crkve u pravoslavnom svetu sada je tako veliki i neupitan, da na njega ne mogu bacati senku ljudi koji raspiruju mržnju i raskol. Neki analitičari smatraju da se Fanar (mesto gde se nalazi rezidencija konstantinopoljskog Patrijarha) možda poigrava sa obećanjima autokefalnosti. Vartolomejeva nepredvidivost i prevrtljivost je odavno poznata. Neki to objašljavaju faktom da Fanarom upravljaju SAD i Vatikan. Zavisnost Fanara od SAD, gde se nalazi najveći deo pastve Konstantinopoljske crkve i odakle dolazi finansijska podrška Vaseljenskoj katedri, pravi od patrijarha Vartolomeja instrument kojim SAD deluju na fonu sukoba sa Rusijom. Tomos o autokefalnosti sve više liči na obećanja o ulasku u EU i NATO.

Kijevske vlasti nastavljaju sa pritiscima na patrijarha Vartolomeja, aktivno uključujući u to Vašington. Ukrajinski zvaničnici dozvoljavaju sebi da govore o mogućnostima primene nekih sankcija od strane SAD prema Fanaru u slučaju njegove neposlušnosti.

Kao što se saopštava, 3. jula u toku posete Beogradu, predsednik Ukrajine Petro Porošenko je primljen kod patrijarha Irineja, ali tamo nije čuo obećavajuće reči o perspektivama ukrajinske autokefalnosti. U vezi sa time, u toku predstojećih konsultacija sa Konstantinopoljem, srpskim jerarsima je veoma važno da demonstriraju neprihvatanje ma kakvih pokušaja mešanja politike u crkvene poslove. Tvrda, kanonski potvrđena pozicija Beograda može uticati na Vartolomeja i na jedinstvo svetskog Pravoslavlja u uslovima savremenih izazova.

Ideja autokefalnosti aktivno se pokretala još u vreme predsednika Viktora Juščenka. Juščenko se 2008. godine obratio sa molbom Vartolomeju, ali je odbijen. U aprilu 2018. isto je nastavio sadašnji predsednik Porošenko, koji je tražio od Vartolomeja da izda specijalni dokument (tomos) o jedinstvenoj pomesnoj crkvi u Ukrajini.

Ukoliko bi Fanar odstupio od kanona, to bi dovelo do žestoke konfrontacije ne samo sa Moskovskim patrijarhom, već i sa drugim pomesnim crkvama. A Konstantinopolj inače, i bez toga, ima sa njima veoma složene odnose. Poznato je da poglavari i sabori episkopa pomesnih crkava izražavaju nezadovoljstvo i negativan odnos prema izdavanju pomenutog tomosa kao sredstva za prevazilaženje raskola u Ukrajini.

Mora se shvatiti da pojava druge paralelne jurisdikcije u Ukrajini može stvoriti nove sukobe unutar našeg naroda, što ne samo da ugrožava bezbednost države, već i stavlja pod znak pitanja mogućnost budućeg jedinstva Crkve u Ukrajini. Naš narod može ostati podeljen još dugo, ako ne i zauvek” – stoji u obraćanju Svetog sinoda UPC Moskovske patrijaršije.

Postojeći kanonski status potpuno je dovoljan UPC Kijevske patrijaršije kako bi plodotvorno vršila svoju misiju. Pokušaji promene tog statusa dovešće samo do ograničavanja prava i sloboda, kojima je obdarena UPC Kijevske patrijaršije, i koja ima prava široke autonomije. Pritom, ti pokušaji neće izlečiti, već samo produbiti raskol kako u ukrajinskom pravoslavlju, tako i u celokupnom ukrajinskom društvu. Započeli bi centrifugalni procesi unutar pomesnih crkava, naprimer još veće udaljavanje Makedonske crkve od Srpske pravoslavne crkve. U takvim okolnostima Konstantinopolj neminovno gubi svoj status prvog među jednakima i ulogu vrhovnog arbitra svetskog Pravoslavlja.

Svoj stav u odnosu na autokefalnost izrazili su episkopi Poljske pravoslavne crkve, Pravoslavne crkve Čeških zemalja i Slovačke, Bugarske pravoslavne crkve i Gruzijske pravoslavne crkve. Posebno je sekretar Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve, episkop Melniški Gerasim naglasio neophodnost „strogog pridržavanja crkvenih kanona, koje vekovima poštuje Pravoslavna crkva”.

Sabor episkopa Poljske pravoslavne crkve naglasio je da „status autokefalnosti može biti priznat samo jednoj Crkvi, koja već postoji u državi”. U Ukrajini postoji nekoliko šizmatičkih crkvenih grupa, koje pre svega moraju da iskažu pokajanje, kako bi se vratili u kanonsku Crkvu. Samo tada se može govoriti o priznanju autokefalnosti. Kako kaže mitropolit Čeških zemalja i Slovačke Rostislav „raskol, koji je izazvan ljudskom sujetom, može se isceliti samo putem pokajanja i povratka u Crkvu”.

Taj projekat, kako su ga zamislile ukrajinske vlasti, jeste neispunjiv i krajnje opasan za Crkvu, budući da se ideja sastoji u tome da se otkine kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva od Moskovske patrijaršije i da se prisajedini dvema raskolničkim strukturama – ukazuje grčka informativna agencija „Romfea”. Osim toga, podrazumeva se da u projekat budu uključeni i unijati. Oni su za to zainteresovani, jer, po njihovim rečima, ta jedinstvena crkva „mora da bude u jedinstvu sa prejemnikom svetog Petra”, a to znači ona ne bi ni bila pravoslavna, već katolička. Izgleda da se vraćamo na situaciju iz 1596. godine, kada su vlasti poljsko-litvanske države nasilno preobraćali pravoslavne u uniju”.

Posle proglašenja autokefalnosti pojaviće se zahtevi za ujedinjavanje sa raskolnicima, a potom i sa grkokatolicima i unijatima. Za ciničnu i bezbožnu Porošenkovu vlast glavna nacionalna ideja je – ukrajinstvo. Tu mesta za Hrista nema. Zanimljivo je da je episkop-unijat Andrej Šepticki gorko prekorevao svoje jedinoverce za to što su uzvik „Slava Isusu Hristu” zamenili povikom „Slava Ukrajini!”. Taj povik grmi po celoj Ukrajini, i nažalost, čuje se i u crkvama.

Sa ma koje strane gledano, zamišljena autokefalnost je nezakonita, nekanonska i rušilačka. Izlaz postoji u uspostavljanju crkvenog jedinstva u Ukrajini, a ne u učvršćivanju crkvenog raskola putem uspostavljanja paralelnih crkvenih jurisdikcija. Ukoliko Fanar to shvati, ostaje mogućnost da 78-godišnji Vartolomej neće vući radikalne poteze.

dr Ivan Pajović

Dr Ivan Pajović

tekst objavljen 7.7.2018

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here