Јелена Недељковић: Социолошко религијско тумачење феномена влашке магије (3. део)

Поделите:

Ритуали влашке магије на нашим просторима нису мењани вековима, као ни начин преношења бајалица. Власи су скривали своју магију, која је била жестоко осуђивана од стране цркве, као и сваки вид бављења езотеријом.

Новинарка Јасна Јојић, ауторка најинтригантнијих књига о влашкој магији каже да „Сама реч бајање, потиче од турске речи „baymak“ што значи лечење.

Поједине жене које практикују ритуале влашке магије, називају себе „белим врачарама“, односно баве се само ритуалима који не могу да нашкоде другим особама, већ им помажу, уклањањем последица црних ритуала и црне магије, који су, по писањима великог броја етнолога, изузетно опасни и јаки, и могу да нанесу много зла особама којима су намењене, односно, на које су „бачене“.

Познато је да најјаче влашке врачаре не станују у луксузним вилама, не возе бесна кола, нити се ките славом преко медија. Оне живе повучено, а често и отуђено по планинама или селима.

Једна од најинтересантнијих појава била је најчувенија врачара Јованка Житеа, из неготинског села Јабуковац, која је била надалеко позната по свом познавању влашке магије и њених ритуала.

Често су бројне новинарске екипе истраживале и писале о животу ове врачаре, али то никада није пролазило без осуда, јер колико год да људе привлачи оно што не познају, и чега се боје, ипак, зазиру од жена које се баве магијом и ритуалима, и оне су, на неки начин стигматизоване и друштвено изопштене.

Када су новинари мештанима Јабуковца поменули Јованку, наишли су на осуде, али и страх који нису могли да сакрију. “Шта ће вам та врачара, ено вам је на крају села, имате и ознаку, па је сами нађите”, рекао је један од сељака.

Социолозима, етнолозима као и новинарима, посебно су занимљиви жена које практикују влашку магију, и њихови, најчешће необични животи, као и „дар“ практиковања магије које су оне добиле.      Социолозима је ова тема јако интересантна са аспекта сујеверја које је и даље, упркос модерним технологијама, развоју науке и модерне медицине заступљено међу свим слојевима друштва. Некада се сматрало да је веровање у магију и њене ритуале заступљено међу сиромашнијим и необразованијим слојевима друштва, али, се временом кроз истраживања утврдило да је веровање у магију и њену моћ, заступљено у одређеном проценту, у свим друштвеним слојевима, и да не зависи ни од образовања, ни од социјалног статуса. Нарочито када су у питању породични проблеми, са којима се породица суочава. Неретко се дешава да се људи, у очају обраћају врачарама онда када изгубе сваку другу наду, нарочито код тешких болести или, болести зависности, брачних проблема, неверстава, финансијских проблема.

Већина врачара никада најчешће ће о својим магијским способност ума говорити као о дару којим су награђене, односно о одговорности да магијске способности користе само за добро.

Тако је говорила и бака Јованка, и чак  је новинарску екипу прекорила, што долазе да о њој пишу  на велики празник – Аранђеловдан.

Није желела да изађе из куће, али када је чула да су новинари, рекла је да отворимо капију. У малом дворишту обраслом травом и препуном старудије, стајала је Јованка Житеа.

Изненађена што није упитана за бајање, већ само да се сазна више о њој, те је дозволила да се седне.

– Мој живот је препун прича и лепих и ружних, наилазим на осуде, али ме комшије воле, уверена је Јованка. Њена способност да баја и врача десила се након што је преживела удар грома.

– Чувала сам овце по ведром времену на пољани када се ођедном наоблачило након чега је почела киша. Након тога је ударио гром близу мене и замало ме убио. Исто вече су ми у сан дошле три виле, које су ме и спасиле од грома, а тражиле су ми да од тог дана спашавам народ.

Бака Јованка гледа помоћу карата које су, каже, најискреније, јер кукуруз и пасуљ хоће да преваре“.

„Ко год да пређе праг, морам да му помогнем, осим кад су празници, тада не бајам. Једном сам одбила жену која је дошла по помоћ и исто вече су ме виле упозориле да то не смем да радим. Од тог дана није дошао онај коме нисам помогла“, објашњава Јованк

Она је истакла да свако ко дође мора да буде крштен, укључујући и децу особе којој је потребна помоћ јер у супротном црна магија се преноси на млађу генерацију. Но што је ретко коме познато је приватан живот најпознатије влашке врачаре на овим просторима.

Јованка Житеа има 84 године, али на смерници ка њеној кући пише “Јованка Д” због имена Додоња, њеног чукундеде кога је обожавала. Одрасла је у породици са два брата и била је најмлађе дете.   Како каже тада се све давало најмлађем детету тако да није оскудевала ни у чему. Она је мештанка села Јабуковац, ту се родила, живи и умреће јер нема намеру да га икада напусти.

Јованка Житеа се три пута удавала, а сада живи са једним од два сина које је родила – Војом који је подржава у свему, а коме је највећи хоби читање књига о езотерији. Војин отац је уједно и Јованкин први муж који је српске националности, а од кога се развела јер ју је преварио са конобарицом коју је, како Јованка каже, “скинуо са шипке”. Од другог се споразумно развела јер “им није ишло”, а он је такође био Србин. Њен трећи муж је био румунске националности и њега је оставила јер ју је терао да се преселе у друго село, што она није желела.

– Свима њима сам рекла, будете ли изашли кроз ону капију, више никада нећете крочити унутра, и заиста, више их никада нисам видела-  прича Јованка Житеа.

Ни Српска Православна Црква, ни њено свештенство, не гледају благонаклоно на жене које се баве и практикују било коју врсту магије или ритуала.

Иако су њихови ритуали уско повезани са црквом, као извором добре енергије и заштите, и често своје „клијенте“ шаљу да одређене ритуале обаве у самој Цркви или порти, ипак, врачарама није дозвољено да приступе Светој тајни Исповести и Покајања.

О томе је говорила и бака Јованка,  и истакла да не жали ни за чим у животу и да је не погађа став цркве када је она питању јер од нечега мора да се живи.

– Хтела сам да се причестим и сперем своје грехове, али су ми у цркву забранили улаз. Рекли су ми не желе да исповедају врачаре и да не смем да крочим тамо. То ме није погодило јер ја имам директну везу са Богом – каже Јованка.

Као што је више пута напоменула, она се не бави црном, већ белом магијом. Скида црну магију, предвиђа гледањем у карте и нуди решење очајнима којих како каже има доста. Бака Јованка је угостила Србе, Румуне, Грке, Русе, што су потврдили и остали мештани Јабуковца.

(Наставиће се)

 

Јелена Недељковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here