Jeromonah Petar (Dragojlović): Mat u jednom potezu – Kako je Srbija diplomatski matirala crnogorske režimske političare

Podelite:
Mat u jednom potezu – Kako je Srbija diplomatski matirala crnogorske režimske političare

 

Kao što smo svi svesni i kao što nas realnost i stvarnost komšijske crnogorske svakodnevnice svaki dan opominje, montenegrinski antisrpski vlastodršci pokušavaju ovih dana da predlogom jednog bezakonog pravnog akta oduzmu viševekovnu imovinu SPC u Crnoj Gori. Na ove otvoreno bezakone najave otimačine kao i jeftino-providne montenegrinske provokacije, mudro, komšijski, bratski i diplomatski odmereno, reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Reagovao je upravo onako kako svi srpski neprijatelji u Crnoj Gori najviše nenavide tj. nije se upecao u igru tradicionalnih dinarskih gromopucačkih ćeranija i pretnji, već smirenih, hrišćanskih i bratskih molbi. Tako i priliči jednom te istom narodu, nasilno podeljenom u dve države, koje sada mnogi u inostranstvu i na domaćem terenu žele dodatno razdvojiti, dodatno posvađati i u praksi otvoreno zakrviti. Ako đavola išta nervira, skoro do granice vrištavog nepristajanja, to je upravo kada se čovek ne upeca u njegov stil borbe tj. gordog i ratobornog svađalaštva. Predsednik Vučić se naravno nije upecao.   

U reakciji na nove podgoričke antisrpske provokacije predsednik Vučić je reagovao sasvim mirno i staloženo, kako i priliči u ovakvim situacijama predsedniku Srbije kada govori o problemima u državi u kome živi jedan te isti narod kao i u Srbiji. Tu nema euforije, tu nema mržnje, tu ne postoji želja za ćeranijom pobedništva nad bratom. A šta je to predsednik Vučić rekao na najave drumskog razbojništva u susednoj nam državi. On je između ostalog istakao sledeće:“Svako ugrožavanje imovine SPC u Crnog Gori bi neminovno vodilo pogoršanju inače dobrih odnosa dve zemlje i zato molim vlasti ili većinu u Crnoj Gori da ne podrže predloženi zakon, koji je na to usmeren. Dobio sam analizu predloženog akta za crnogorski parlament i mi ćemo i preko Venecijanske komisije pokušati da zamolimo da se taj akt ne usvoji, pošto nije dobar za srpski narod koji ima svoju Crkvu u Crnoj Gori. To nije nekakva Mitropolija ili Eparhija, već Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Kao predsjednik države koji brine o položaju Srba i koji ne želi da kvarimo odnose sa Crnom Gorom, već da gradimo dobre odnose, imam molbu prema vlastima ili većini u Crnoj Gori da takav zakon ne usvoje. To je moja molba, nada i želja, jer srpska crkva vjekovima postoji na tom tlu i ona nije zaštita i utočište samo srpskom narodu, već i onima koji se osjećaju Crnogorcima i pripadnicima drugih naroda ili nacionalnosti.»  

Ovakvim mudrim, bratskim i odmerenim odgovorom predsednik Vučić je u suštini jasno i odgovorno, ali i miroljubivo i neprovokativno, istakao nekoliko stvari.

1.    Pokušao je da smiri tenzije koje neko očevidno želi namerno da prenapumpa iz Bog zna kakvih razloga i Bog zna iz čijih interesa.

2.    Zamolio je, što je bratska mudrost a ne politička slabost, većinu u Parlamentu Crne Gore, da ne kvare odnose sa Srbijom, i tako pokazao da busanje u prsa i dodatno dolivanje ulja na vatru niti je mudro, niti je bratski i komšijski, a niti diplomatski korisno.

3.    Međunarodnoj zajednici je kroz spominjanje Venecijanske komisije predsednik Srbije stavio do znanja da će iskoristiti sve međunarodne pravne mogućnosti da se bezakona otimačina imovine SPC pravno i na međunarodnom nivou spreči.

4.    Ohrabrio je srpski narod u Crnoj Gori da nije sam, i da će Srbija mudro i veoma taktično brinuti o interesima Srba u Crnoj Gori ne podležući nikakvoj panici i brzopletosti koju mnogi svesno i namerno izazivaju.

5.    Bogoslovski tačno do u milimetar ali ujedno i nacionalno vrlo odgovorno, predsednik Vučić pitanje napada na crkvenu imovinu SPC u Crnoj Gori nije ograničio na Mitropoliju Crnogorsko-primorsku jer on vrlo dobro zna da Crna Gora nije samo Mitropolija Crnogorsko-primorska. On problem nije ograničio ni samo na Eparhiju Budimljansko-nikšićku, niti jedino na Eparhiju Mileševsku ili pak jednu parohiju Eparhije Zahumsko-hercegovačke u Crnoj Gori, već na celu SPC u Crnoj Gori. Na ovaj način predsednik Vučić je praktično posebno podvukao i visoko istakao da se pitanje napada na crkvenu imovinu odnosi ne na jednu eparhiju ili pak jednu mitropoliju, već na celu SPC u Crnoj Gori. Time kao da je želeo reći: «Ovde se bitka bije za celu SPC u Crnoj Gori, za opše srpske interese, za čitavo srpstvo u bratskoj i susednoj državi, a ne bije bitka samo za pojedinačne crkveno-teritorijalne jedinice ili bilo čije parcijalne želje i politikantske interese.   

Naravno, reakcija prozrenih i providnih crnogorskih vlastodržaca na ove odmerene, bratske i mudre poruke iz Beograda bila je veoma nervozna, što je dodatna potvrda da su ih reči predsednika Vučića pogodile tamo gde su moderni Montenegrini duhovno najtanji – u gordo, nebratoljubivo i svađalačko srce. Sami vlastodršci iz Crne Gore su se svojom neprimerenom reakcikcijom na hrišćanski mudre reči predsednika Vučića svojom zlobnom reakcijom odali i duhovno ofirali.

Što bi rekao sveti prorok David – zloba govori sama protiv sebe.

 

Za Pouke.org Iguman Petar (Dragojlović)

Podelite:

8 Komentari

  1. To sto iguman kaze moze biti tavno ali najverovatnije nije. Mnogo je igumana, istoricara, novinara, analiticara, komentarisalo sto sta od 1991 pa je Stbija uvek gubila. Srbija treba da se otrese Rusije pridje NATO u i zaista da prestane da popuje Crnoj Gori pa ce se i ove njihove pretnje same istopiti. Na zalost imam utisaknda ce preko Sluzbinih Vladika i Ministaranda se ovo tera do maksimuma i sukoba.

    • Nije nego. Srbija treba da se učlani u NATO, da bi se udovoljilo režimima balkanskog slepog creva (Albanija, Crna Gora), koji u nedostatku programa za izlaz iz ekonomske krize nadomešćuju provociranjem Srbije i srpskog naroda.

      • Netacno nego je to u nasem interesu. Uzgred, u crnoj Gori se bolje zaradjuje nego u Srbiji a i Albanija je mozda godinu dve od toga udaljena.

        • NATO uopšte nije u našem interesu. Više štete bi imali nego koristi od NATO. Uzgred Albanija je odavno u NATO, kako to da ona nema bolji standard od Srbije i Crne Gore? Nešto ne štima. Ali zato da bi amortizovali nezadovoljstvo u svojim državama , oni posežu za dokazanom metodom zamajavanja naroda. Napadi na Srbe i Srbiju. To je već vidjeno i u Hrvatskoj.

          • Ali svaka drzava NAToa ima i bolju dkonomiju i standardnod Srbije. Jel ti bas toliko zelis da Srbija bude ispod svih ? Ja mislim ako je ispod svih? To joj nije onda u interesu. Al mozda je to samo moja luda logika, jel valjda ima neceg lepog i u siromastvu i u gubitnistvu.

  2. Što nam pašče na put staje,
    što li na nas reži, laje?
    Juriš brate, seci, tuci
    besna paščad, isti vuci
    juriš, juriš na zlotvore,
    da ti ime ne obore!

  3. Velimire Joviću, hajte Vi lepo u NATO. Sami. Da Vam bude slatko.
    Nemojte se mučiti da nas preobraćate.

    Vidite kako vi to sve lepo realpolitički kontate.
    Znate za onu narodnu: “jeben i tučen ne vraćaju”
    E, pa Vi Velimire ne vraćate. Vi ste realpolitičan.
    Poljubili ste batinu.

    Sad samo da Vam još krene nabolje.
    Posle Montenegra, i par godina posle Albanije.
    “gledajući prosek” i vi će te jesti sarmu.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here