Kako je izgledao dug i buran život najstarijeg heroja Jugoslavije

Podelite:

Najstariji heroj Jugoslavije tiho nas je napustio – pre 40 dana preminuo je general-potpukovnik Velimir Veco Radičević u 103. godini, prenela je “Politika”.
U svom domu na Vračaru, u Hadži Ruvimovoj ulici, Radičević je preminuo 18. aprila, a sahrana je obavljena 22. aprila u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu. Prema saznanjima “Blica” poslednje dane provodio je povučeno zbog težeg zdravstvenog stanja.

Kako je ranije pisao “Blic”, najstariji heroj Jugoslavije bio je do pre dve godine akitvan član SUBNOR-a. Njegov 100. rođendan obeležen je slavljem u SUBNOR-u, gde su prisustvovali su i predstavnici garde Vojske Srbije, koja baštini tradiciju Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOVJ, u kojem je Radičević jedno vreme bio zamenik političkog komesara.

– Antifašizam, sloboda, pravda i jednakost među ljudima su ideali za koje su se borili svi čestiti ljudi na planeti. U to sam čvrsto verovao. U to verujem i danas – rekao je svojevremeno Veco.Velimir je tokom 1947. i 1948. godine učestvovao i u hvatanju odbeglih ustaških zločinaca Ljuba Miloša, Ante Vrbana i Božidara Kavrana. Nosilac je Partizanske spomenice iz 1941. godine, a odlikovan je i Ordenom Narodnog heroja 10. jula 1953. godine. U penziju je otišao 1971. godine kao general-potpukovnik JNA.

Kroz život pratili su ga burni događaji. Rođen 1914. godine u Crnoj Gori, član Komunističke partije postao je 1936. a već sledeće godine sa stotinak Crnogoraca pošao je brodom u Španiju, da se bori protiv Franka. Jugoslovenska policija ih je zaustavila i uhapsila, a on je dopao zatvora. Nekoliko puta je robijao jer je bio komunista, a u ratu je od 13. jula 1941. godine, kada je Milovan Đilas podigao ustanak u Crnoj Gori.
U ustanak 1941. godine krenula je cela porodica: otac, četvorica braće i sestra. Potkraj te godine u jakom crnogorskom odredu od 3.690 boraca krenuo je u pomoć partizanima Srbije za odbranu Užičke republike. Stigao je u Rudo kad se formirala Prva proleterska brigada. U junu 1942. godine stupio je u Petu crnogorsku proletersku brigadu kao zamenik komesara čete, a potom boj za bojem: Bosanska Krajina, Prozor, Neretva, Sutjeska, pa Jajce.
U Jajcu, kao komesar Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba i rukovodilac partijske organizacije drugovao je sa velikim imenima revolucije. Često je viđao i Tita. Ratni put završio je kao pukovnik u 20. diviziji 4. armije.

U oslobođenoj Jugoslaviji dobio je čin generala. Službovao je u Kragujevcu, Zaječaru, Varaždinu, Nišu, Užicu i Beogradu. Šezdesetih godina prošlog veka iznenada je pozvan da se javi u CK KPJ kadroviku Krstu Popivodi.

Kad mu je Krsto saopštio da je raspoređen na rad u Ozni, Veco ga pozdravi vojnički, pa “obrusio”: “Vidi Krsto, hvala ti na ponudi, ali niko mi u familiji nikad nije bio špijun, pa neću ni ja. Daću sve za našu borbu, ali u Oznu ne mogu i neću…”

Politika, Blic

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here