Кинески државни медиј: Зашто НАТО-у смета кад Србија купи наше оружје

Поделите:

„Разлог за бригу у НАТО нема јер је кинески извоз оружја увек у складу са међународним законима. Кина је увек показивала строгу контролу над сваким војним извозом“

„Зашто је НАТО преосетљив на то што Србија купује оружје од Кине“, наслов је текста у кинеског Глобал тајмса који се бави набавком дронова и ракетног система за Војску Србије.

Србија је недавно у наоружање уврстила шест кинеских ЦХ-92А беспилотних летелица, које могу да се користе за извиђање, али и као јуришне летелице. Србија ће у блиској будућности набавити и кинески противавионски ракетни систем ФК-3, извозну верзију система HQ-22, наводи кинески лист.

То ће учинити Србију првом европском државом која ће у наоружање уврстити кинеске беспилотне летелице и тај потез отвара нови канал за Кину да се пробије на европско тржиште оружја, додаје кинески лист у тексту који потписује Сонг Жонпинг, кинески војни коментатор.

„Ова набавка оружја изазвала је бригу у западним земљама, нарочито у чланицама НАТО које предводе Сједињене Америчке Државе, због зближавања веза Пекинга и Београда. Међутим, њихова брига је потпуно претерана и сувишна“, наводи Жонпинг.

Као прво, наводи кинески војни стручњак, за Србију је неопходно да очува националну безбедност и у складу с тим да набави напредна одбрамбена оружја.

„Сећања на НАТО агресију, када је пакт унилатерално напао Савезну Републику Југославију и изазвао велику економску штету, још су снажна. Рат какав се водио на Косову је савремени регионални рат са дубоком позадином која је имала веома широке утицаје“, наводи кинески стручњак.

Србија је увек веровала да је могла током НАТО агресије да има иницијативу да је имала рецимо дронове 1999. године, уместо што је могла само да чека да буде бомбардована. Такође, да је Србија тада имала напредни противавионски систем, какав је HQ-22, НАТО не би имао могућност да спроводи масовне ваздушне нападе који су трајали 78 дана.

„Међутим, српски војни буџет је ограничен. У 2019, Србија је потрошила на војску само 1,14 милијарди долара и нису имали могућности да купе руски противавионски систем С-400. Систем који Кина извози је за Србију добар посао јер може да има систем који омогућава удар на циљеве и ваздуху“, тврди Жонпинг.

Како додаје, ова набавка оружја је прагматична одлука Србије, која покушава да уђе у ЕУ, како би смањила тензију са суседима.

„Као друго, разлог за бригу у НАТО нема јер је кинески извоз оружја увек у складу са међународним законима. Кина је увек показивала строгу контролу над сваким војним извозом, а кинески стандарди при извозу превазилазе међународне норме. На пример, Кина извози оружје само међународно признатим државама. Све то говори да је извоз оружја из Кине у Србију у складу са свим условима Споразума о трговини наоружањем“, наводи кинески лист.

Као трећи разлог због чега НАТО не треба да брине, Глобал тајмс наводи то што на међународном тржишту оружја мора да постоји фер конкуренција.

„Кина има право да извози напредно оружје. САД су увек биле највећи светски извозник оружја и држе трећину тржишта. Русија је на другом месту са петином учешћа на светском тржишту. На трећем месту је Француска, која има осам одсто удела. Међу првих пет извозника су још Немачка и Кина. Иако је Кина на петом месту, велика је разлика између удела у тржишту који имају САД и Кина. Такође, Кина углавном извози у земље у развоју у Азији, Африци и Латинској Америци. Америчко противљење уласку Кине на тржиште развијенијих земаља је последица менталитета „дуплих стандарда“. Додатно, кинески приступ продаји оружја је увек етички и Кина увек позива да се оружје не продаје не-државним чиниоцима и да се извозом не меша у унутрашње ствари суверених држава. Кина верује да током времена и порастом репутације њеног високо квалитетног оружја, може преузети већи удео у тржишту“, наводи кинески стручњак.

Насловна фотографија: Министарство одбране Републике Србије

Извор Спутњик, 11. август 2020.

Поделите:

2 Коментари

  1. БРОЗОВИ НАТО-КУМОНИСТИ

    „О једној легенди да је Југословенски устанак зависио од совјетске помоћи“ – Моша Пијаде (Види: Mosha Pijade, About the legend that the Yugoslav uprising owes its existence to Soviet assistance, London, England, 1950).

    Историјска је чињеница, да је Черчилов хаџија, НАТО-комуниста Моша Пијаде имао великог удела у прекиду веза са фабијанско-бундистичком и бољшевичком Совјетском унијом и везањем Брозове интермаријумске, фабијанско-бундистичке и бољшевичке Југославије у току и после Другог св. рата за западноевропске и америчке НАТО империјалисте-тријалисте:

    “Moshe Pijade, Vice-President of the Presidium of the Yugoslav government, which came into power under Marshal Tito after World War II. Theoretician of the Yugoslav Communist Party, he had a large share in severing connections with the Soviet Union and the Cominform and tying up Yugoslavia with the West” ( Види: Nathan Ausubel, Pictorial history of the Jewish people, New York, 1953, page 208).

    У овом контексту цитирали бисмо чланак о извесним англоамеричким мисијама у Југославији у току Другог св. рата, који је објављен под насловом „Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије“, где дословно стоји:

    „…При Титовом врховном штабу налазила се мисија САД у саставу пуковника Хамилтона, потпуковника Ферца и Тељера, мисија Велике Британије у саставу генерала Маклина, потпуковника Мура и Сељбина и мајора Черчила. На острву Вису налазио се амерички мајор Урбан, енглески мајор Корвет. При главном штабу у Македонији налазио се енглески мајор Кулнеј и потпоручник Мекдоналд; при главном штабу Србије – амерички капетан Грилс, енглески мајори Хенскер и Армстронг; при главном штабу Хрватске – амерички капетан Рејд и енглески мајор Роџерс; при главном штабу Словеније – амерички мајор Гудвин и енглески мајор Џојнс; при главном штабу Војводине, енглески мајор Лејвидели и потпоручник Вуд и др…“ (Види: Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, брј. 10, 1.Х. 1949).

    Ако овоме још додамо што извесни комунисти-интернационалисти сами кажу о себи оно што је битно о Брозовим НАТО-комунистима. У комунистичком листу „За социјалистичку Југославију“ објављен је чланак Н. Лорана под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, где између осталог, стоји:

    „За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доклавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.

    Политика клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то.

    Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.

    Англо-амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије. Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.
    У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.

    Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…
    Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).

    Такође, не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у априлском издању „Нове борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој, објављен је чланак, који у скраћеном обиму гласи…

    „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА

    У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.

    Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.
    Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек

    Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.

    У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“

    Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта. Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.

    „Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Аина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).

  2. БРОЗОВИ НАТО-КУМУНИСТИ

    „О једној легенди да је Југословенски устанак зависио од совјетске помоћи“ – Моша Пијаде (Види: Mosha Pijade, About the legend that the Yugoslav uprising owes its existence to Soviet assistance, London, England, 1950).

    Историјска је чињеница, да је Черчилов хаџија, НАТО-комуниста Моша Пијаде имао великог удела у прекиду веза са фабијанско-бундистичком и бољшевичком Совјетском унијом и везањем Брозове интермаријумске, фабијанско-бундистичке и бољшевичке Југославије у току и после Другог св. рата за западноевропске и америчке НАТО империјалисте-тријалисте:

    “Moshe Pijade, Vice-President of the Presidium of the Yugoslav government, which came into power under Marshal Tito after World War II. Theoretician of the Yugoslav Communist Party, he had a large share in severing connections with the Soviet Union and the Cominform and tying up Yugoslavia with the West” ( Види: Nathan Ausubel, Pictorial history of the Jewish people, New York, 1953, page 208).

    У овом контексту цитирали бисмо чланак о извесним англоамеричким мисијама у Југославији у току Другог св. рата, који је објављен под насловом „Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије“, где дословно стоји:

    „…При Титовом врховном штабу налазила се мисија САД у саставу пуковника Хамилтона, потпуковника Ферца и Тељера, мисија Велике Британије у саставу генерала Маклина, потпуковника Мура и Сељбина и мајора Черчила. На острву Вису налазио се амерички мајор Урбан, енглески мајор Корвет. При главном штабу у Македонији налазио се енглески мајор Кулнеј и потпоручник Мекдоналд; при главном штабу Србије – амерички капетан Грилс, енглески мајори Хенскер и Армстронг; при главном штабу Хрватске – амерички капетан Рејд и енглески мајор Роџерс; при главном штабу Словеније – амерички мајор Гудвин и енглески мајор Џојнс; при главном штабу Војводине, енглески мајор Лејвидели и потпоручник Вуд и др…“ (Види: Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, брј. 10, 1.Х. 1949).

    Ако овоме још додамо што извесни комунисти-интернационалисти сами кажу о себи оно што је битно о Брозовим НАТО-комунистима. У комунистичком листу „За социјалистичку Југославију“ објављен је чланак Н. Лорана под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, где између осталог, стоји:

    „За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доклавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.

    Политика клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то.

    Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.

    Англо-амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије. Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.
    У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.

    Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…
    Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).

    Такође, не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у априлском издању „Нове борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој, објављен је чланак, који у скраћеном обиму гласи…

    „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА

    У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.

    Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.
    Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек.

    Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.

    У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“

    Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта. Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.

    „Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Аина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here