Kо у РЕМ омогућава Шолаковој Н1 нелегално емитовање

Поделите:

Регулаторно тело за електронске медије Србије (РЕМ) већ годинама допушта телевизији Н1, медију у власништву Јунајтед групе Драгана Шолака, да брутално крши најважније правне прописе из медијске сфере и тако јој обезбеђује изразито повлашћен положај у односу на друге учеснике на српском тржишту

Регулаторно тело за електронске медије Србије (РЕМ) већ годинама допушта телевизији Н1, медију у власништву Јунајтед групе Драгана Шолака, да брутално крши најважније правне прописе из медијске сфере и тако јој обезбеђује изразито повлашћен положај у односу на друге учеснике на српском тржишту.

Ставови РЕМ које је Kурир добио од ове институције у вези са законитошћу организације и емитовања програма телевизије Н1 у потпуности су неосновани и незаконити. Након неколико преписки с РЕМ може се поуздано закључити да је ово регулаторно тело не само недопустиво пасивно у случају медија Јунајтед групе већ им дозвољава противзаконит рад. Такво држање РЕМ производи и штетне последице по јавна средства, јер не наплаћује накнаде за рад поменуте телевизије у Србији и ускраћује држави право на наплату пореза.

Без надзора

На основу чега РЕМ прихвата статус Н1 као прекограничне телевизије, зашто РЕМ игнорише чињеницу да се програм ове телевизије прави у Србији и да не постоји никакво реемитовање програма из иностранства већ само емитовање програма насталог у Србији, као и како је могуће да се РЕМ одриче својих надлежности за телевизије Јунајтед групе, а напрасно их ставља под надзор у време једне изборне кампање. То су све питања која смо поставили РЕМ и на њих добили неутемељена објашњења, чак и потврду незаконитог рада Н1 и, што можда највише забрињава, убеђеност регулатора да својим нечињењем брани јавни интерес и јавну имовину.

Због тога Kурир захтева од РЕМ да одмах спроведе надзор над радом телевизије Н1 и наложи јој да се региструје као домаћа телевизија у складу са Законом о електронским медијима. У наредним пасусима објаснићемо и широј јавности зашто се с оваквим захтевом обраћамо РЕМ.

Лажно реемитовање

Почетна тврдња РЕМ да се медијска услуга Н1 у Србији реемитује је нетачна. Јер, да би неки садржај био реемитован, телевизијски програм прво мора бити емитован, а у случају прекограничне телевизије, за какву се издаје Н1, садржај мора бити емитован изван граница Србије. Правни тим Kурира је детаљном анализом недвосмислено утврдио да то овде није случај. Правни је нонсенс став РЕМ да регулатор не располаже информацијом да ли се наведени програми емитују у другим земљама, с обзиром на то да та околност није од утицаја на примену правила о слободи пријема и реемитовања и начела државе порекла.

Треба најпре нагласити да су критеријуми за статус прекограничне телевизије сасвим јасни и да по њима пружалац услуге: 1. мора да је регистрован у иностранству; 2. мора да програм производи у иностранству и да га емитује из иностранства директно на територију Србије (слобода пријема) или да програм који је већ емитовао у иностранству реемитује на територији Србије (слобода реемитовања); 3. није под јурисдикцијом Републике Србије.

Дакле, регулатор мора увек да има информацију да ли је програм који се у Србији реемитује претходно био емитован у иностранству да би утврдио да ли је испуњен услов из члана 74 Закона о електронским медијима, а то је пружање медијске услуге без прибављања одобрења, односно дозволе). Овај члан закона је примењив једино ако је реч о реемитованом ТВ програму.

Регулатива јасна

Н1 једноставно не испуњава поменути услов, јер се не емитује у иностранству (Луксембургу), већ само у Србији. Програм Н1 се чак и не производи у иностранству, већ такође у Србији. Без обзира на то што је званичан пружалац медијске услуге телевизије Н1 регистрован у иностранству, он мора бити у надлежности Србије, сходно Закону о електронским медијима, Закону о потврђивању европске конвенције о прекограничној телевизији и Директиви 2010/13/ЕУ Европског парламента и Већа од 10. 3. 2010. године (АВМСД).

Закон о електронским медијима прописује да ће се сматрати да је пружалац медијске услуге основан у Србији и ако има своје седиште ван Србије уколико значајан број лица ангажованих по основу уговора о раду или на други начин укључен у обављање активности у вези с медијским услугама ради у Србији.

Други поменути прописи који регулишу ову област кажу и да је радиодифузна организација под јурисдикцијом државе уговорнице она за коју се сматра да је основана у тој држави уговорници. Уколико радиодифузна организација има седиште у једној држави уговорници, али се одлуке о програмским плановима доносе у другој држави уговорници, сматраће се да је основана у оној држави уговорници у којој ради знатан део радне снаге на пословима везаним за радиодифузно емитовање. Правила игре кажу да, ако пружалац медијске услуге има своје седиште у једној од држава чланица, али се уредничке одлуке о аудио-визуелној медијској услузи доносе у другој држави чланици, сматра се да пружалац има пословно седиште у држави чланици где је знатан део радне снаге укључен у обављање делатности аудио-визуелних медијских услуга. Такође, ако пружалац медијске услуге има своје седиште у једној од држава чланица, али се одлуке о аудио-визуалној медијској услузи доносе у трећој земљи, сматра се да има пословно седиште у дотичној држави чланици, под условом да знатан део радне снаге укључен у обављање делатности аудио-визуелних медијских услуга делује у тој држави чланици.

Све у Србији

А како стоје ствари у случају Н1? Произвођач ТВ програма ове телевизије је привредно друштво Адрија њуз д.о.о. Београд, чији је оснивач и власник 100 одсто удела Адрија њуз С.а.р.л. Луксембург. Kомплетна радна снага ангажована на обављању активности производње и пружања медијске услуге Н1, што укључује и емитовање (уредници, новинари, камермани и остало особље), доношење одлука о аудио-визуелној медијској услузи, као и опрему (студио, камере, аутомобили, микрофони, расвета, опрема за одашиљање ТВ програма), налази се у Србији. И не само то – ангажовано људство је у радном односу, а сва наведена опрема је у власништву српске фирме Адрија њуз д.о.о. Београд. Уосталом, то је потврдио и Југослав Ћосић, директор Адрија њуза д.о.о. Београд и главни и одговорни уредник телевизије Н1, у свом исказу који је дао пред Вишим судом у Београду 4. септембра ове године поводом његове тужбе против Kурира.

Kада се сви ови критеријуми из српског и европског законодавства примене на случај Н1, кристално је јасно да постоји недвосмислена јурисдикција Србије над том телевизијом, односно пружаоцем те медијске услуге. Сходно томе треба применити и одредбу Закона о електронским медијима по којој се дозвола издаје пружаоцу медијске услуге који је у надлежности Србије. С обзиром на то да је пружалац медијске услуге телевизије Н1 у надлежности Србије, та услуга у Србији не би смела да се пружа без издате дозволе регулатора.

Усмерени на Србију

Иако се РЕМ позива на такозвано начело државе порекла, морамо да укажемо да оно заправо прописује да свака услуга мора бити у складу с правилима земље у којој се њен пружалац налази, односно да само једна држава чланица треба да има надлежност над једним пружаоцем аудио-визуелних медијских услуга. Управо супротно ставу РЕМ, европско законодавство проглашава злоупотребом случај када је ТВ програм који је у надлежности једне државе заправо усмерен на територију друге државе, а све у складу с начелом фактицитета и економске суштине, начела која би и РЕМ требало да примењује.

Уколико хоће да оцени да ли је емисија пружаоца медијске услуге у другој држави у целости или већином усмерена према њеном државном простору, прописи дозвољавају држави да се може позвати на показатеље попут порекла прихода телевизијског оглашавања и претплате, главног језика услуге или постојања програма или комерцијалних комуникација циљаних посебно на јавност у држави чланици где је њен пријем. Више је него јасно да се програм Н1 мора сматрати програмом усмереним искључиво на Србију.

РЕМ тврди да, упркос предузетим радњама, за које не наводи које су конкретно, није могуће закључити да ли се програм страних пружалаца медијских услуга прекраја уметањем домаћих реклама. Међутим, да ли постоји овакав прекид изворног програма, лако је утврдити, јер је само потребно да се од пружаоца медијске услуге затражи верзија изворног програма која је емитована у иностранству и та верзија треба да се упореди с верзијом реемитованом у Србији.

Н1 не би могао да пружи такву информацију регулатору из веома простог разлога: не постоји изворни програм који та телевизија емитује у иностранству, постоји само онај изворни који се емитује искључиво у Србији. Дакле, реемитовање програма не постоји ни фактички ни формално.

Kрајње је време да се ствари назову правим именом: телевизија Н1 је по свим релевантним критеријумима домаћа телевизија. Тек са таквим правим и поштеним статусом мораће да преузме све обавезе и одговорности као и остали домаћи играчи на тржишту.

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here