Коха: Срби градили манастире на Косову изнад илирских и арберијских храмова

Поделите:

Коха тако, на пример, наводи, позивајући се на истраживања извесног Едија Шукријуа, да је Црква Богородице Љевишке у Призрену саграђена на темељима ранијег храма
Приштинска Коха поново тврди да су српске светиње на Косову и Метохији у средњем веку грађене изнад “древних илирских и арберијских храмова”.

Коха тако, на пример, наводи, позивајући се на истраживања извесног Едија Шукријуа, да је Црква Богородице Љевишке у Призрену саграђена на темељима ранијег храма, наводећи да је “познато да је краљ Милутин 1307. године присвојио катедралну цркву Свете Петке (Срби је зову Богородица Љевишка) у Призрену, у којој је било седиште Призренске епископије”, преноси, преноси Косово онлајн.

Додаје се да је Црква Свете Петке саграђена на храму базилици из римског периода V-VI века и на темељима раније цркве из XI и XII века, а да је своју савремену форму стекла након реконструкције коју је покренуо српски краљ Милутин (1307), који јој је променио име, посветивши обнову светици.

Коха такође тврди да Црква Богородице Љевишке носи неколико различитих имена која су се користила у различитим периодима и језицима током живота цркве, а то су: албански – Света Пренда, Света Прена/Шенепрена, Света Петка; Грчка црква; српски – Света Петка, Света Богородица Љевишка; турски: Џума Џамија.

Шукрију тврди да је археолошка и архитектонска истраживања спровео истраживач С. Ненадовић током 1950-1952. године и да је утврдио три фазе градње: рановизантијска базилика, византијска базилика из 13. века и обновљена црква 1306/07. године. Коха сматра да истраживања Шукријуа потврђују да је развој цркве Свете Петке у Призрену имао девет фаза и да је тај храм постојао и пре римског периода.

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић оценио је да приштински лист Коха својим негирањем српског средњовековног наслеђа на КиМ “распирује националну и верску нетрпељивост кроз ширење грубих историјских фалсификата”.

“Тврдоглави покушаји ревизиониста и фалсификатора историје да извртањем чињеница отму српско средњовековно културно и духовно наслеђе на Косову и Метохији осуђени су на пропаст, јер нема ниједног материјалног доказа нити методолошког конструкта којим се може доказати да они нису српски”, навео је Ђурић у саопштењу за јавност.

Он је потврдио да је пре српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији постојала ромејска, односно византијска култура, а пре ње и неке друге културе, али истиче да “Албанаца ту није било”.

“Повеље српских манастира на Косову и Метохији недвосмислено потврђују ко је био њихов ктитор и покровитељ, а пописи имена у повељама сведоче да је у метосима живело искључиво српско становништво, уз статистички занемарљиво присуство других етничких група”, наводи Ђурић.

Он је истакао да су српски средњовековни манастири тврђава српства на Косову и Метохији, јер су самим својим постојањем необориви доказ чија је то земља била, и каква је серија злочина, протеривања, исламизирања и асимилације довела до садашње етничке структуре на Косову и Метохији.

“Не мислим да су Албанци због тога што на Косову и Метохији немају своје манастире на било који начин инфериорни, јер и они имају своју богату културу на коју треба да буду поносни, али сам најоштрији противник сваког покушаја присвајања туђе културне баштине”, додао је Марко Ђурић.

Подсетио је да је српска културна баштина немањићког периода досегла толико високе домете да је данас заслужено део светске културне баштине, а “Албанци, ако желе да и њихова култура једнога дана досегне тај ниво, треба на њој да раде, а не да манифестују некултуру присвајајући туђе”.

“Упозоравам инспираторе насртаја на српску културну баштину да, ако желе складне и пријатељске српско-албанске односе, а ја се надам да ће они у будућности бити могући, морају поштовати ексклузивност и неповредивост српске културе на Косову и Метохији”, закључио је Ђурић.

Извор Мондо, 19. септембар 2020.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here