Комнен Сератлић: ЦИНИЗАМ

Поделите:

 

Уводна напомена: Овај текст неће имати, ни почетак, ни  средину, ни крај, ни поруку (нисам поштар да доносим поруке), текст није ни отворено писмо, анама, александрима, мајама, маријанима, разним типовима, јеремићима, ђиласима, обрадовићима, тадићима, стефановићима и др., њиховим јаранкама, јаранима и сподобама, свима који нас воде, како су говорили комунисти, „у светлу  будућносат“. Текст је опомена да престанете да трабуњате и правите  баханалије,  да нестанете (да испарите као вода из шерпе заборављене на укљученој рингли шпорета) из живота свих нас, живота овога напаћеног народа.

Да нико није крив док му се кривица не докаже у законом предвиђеном поступку, чисти је цинизам. Да ли је потребно  доказивати крвицу познатих светских и домаћих зликоваца. Нормално, да није. Суд ће, наравно, као на познатим суђењима,  утврдити степен кривице (да појасним, у Нинбергу није било  потребно доказивати кривице познатих фашиста, суд је утврдио  степен  кривице, изрекао  казне).

Да се вратимо мало у прошлост: 2003. године, Досманлије су донеле Закон о одговорности за кршење људских права (Сл. гласник РС, бр.58/2003),  с правом  важења  10 година. Уствари, то је  био  закон  о  лустрацији, иако они,  који су га тако назвали, нису знали шта значи та страна реч. Лустратио (lustratio) је реч која је ознчавала један искључиво религиозни појам. Лустрација је у старом Риму била обред чишћења ритуалним радњама и приношења жртава покајница (глагол Lustro значио је чистити, очистити покајном  жртвом).

Тада је почело копање по досијеима још од 1944. године, досијеима ОЗНЕ, затим УДБЕ и на крају Службе државне безбедности (неки познати делатници, међу којима и понеки књижњвник, академик и пресвучени  политичари,  супроставили  су  се отварању досијеа, јер су знали да ће бити откривени да су сарађивали с тим службама, да  су  били  доушници,  а доушниство  се  коси  са људским слободом и спада у неморал, забрањено ми је да објављујем њихова имена). Досманлијска Лустрација није се упуштала у документацију, већ је обавила  религиозни обред над онима које су скинули са власти. Тадашња сурова чистка, са правног, политичког и моралног аспекта, била је неприхватљива. А, Досманлије су (иако су њихови иделози и неки политичари то покушали да негирају) извршили чистку у државним органима, јавним службама, у масмедијима, судству, односно Правосуђу, дипломатији-МСП-у и Минисарству војске.

У МСП-у је чувени Свилановић, алијас Шаћир Свиланов, под командом  Империјиног амбасадора, који је јурио девојчице, који се хвалио на РТВ-има да је рушење Милошевића коштало стотину милиона долара, Монтгомерија, затим сарадника, сатрапа, Прибићевића, Вереша млађег, чувеног цекаовца Лазића, америчког држављанина З. Басарабе, доведеног из Калифорније за генералног секретара МИП-а, некакве музичарке Јоксимовић (није некакве, она је сада амбасадор у „малој“ Великој Британији, као раније, и у овим временима када понешто прича, не умие да мисли узрочно-последично, уствари и не знашта прича) и др., лустрирано више од 500 дипломата и административних радника (ко је од нас тада одбио да иде на НАТО семинар на Палићу, којег је организовао Монтгломери, одмах је бачен на улицу). Велику улогу у чишћењу одиграо је и чувени Форум за међунаридне односе В. Димитријевића. Осакаћена је кадровски професионална, занатска  дипломатија, која се до  данашњих  дана није  опоравила.

Лустрација у Војсци ништa мање није била драстична, очишћена је од достојанства, од патриотизма и од струке. Лустрирано је више од 200 генерала и адмирала, а о  броју пуковника и др.  нижих  чинова, не зна  се  ни  броја. Сви су они бранили срспки народ  од усташије,  затим Космет и херојски се супродставили НАТО  убицама.

И у једном и у другом министарству, доведени су „експерти“ из  иностранства да „освесте и оспособе“ нове и нешто мало преосталих официра и  дипломата  „у стручном и у демократском погледу“. Српски  официри  и  дипломати названи  су  зликовцима. Дозволити странцима да се шетају у  тим  министарством, копају по строго пов. документацији, да нам доносе документа како ћемо  се  понашати, радити, највећи је степен  издаје и  понижења, пре свега, српског народа.

О Досманлиској лустрацији на Универзитету и  у Правосуђу, која  је,  такође, била драстична, не желим да оптерећујем овај текст, уз напомену да је Парламентарна скупштина Европе касно реаговала, али је упозорила, под великим притиском неких угледних парламентараца, „да освета не сме да буде мотив  лустрације, те да период лустрације може започети од 1980., ништа раније,  до 1989.“ (промена  власти  у  Источној  Европи).

Примери лустрације у неким  земљама бившег  Варшавског  пакта,  били су, такође, драстични, а у Чешкој и Источној Немачкој (када  се  ујединила са Западном Немачком), најжешћи. Све државне  чиновнике у Чешкој, посебно дипломате, стрпали су у затвор (касније је један познати паметни Чех, велика европска политичка личност, председник Чешке, Вацлав Клаус  ослободио те људе из  затвора,  јер држва  није могла  са  почетницима  и  незналицама да функционише, вратио је све дипломате на своја радна места. У  Источној Немачкој су лустрирали 50.000 учитеља, а 25 посто свих  професора  на универзитетима  је  остало  без  посла. Извршили  су селекцију државних чиновника, али им  није  сметала  комсомолка  и штазијка Меркелова, као и уграђени шпијуни, кртице. Парламентарна скупштина Савета Европе се  потпуно оглушила и  ништа  није предузимала, напротив  донела  је  резолуцију бр.1096  која  је  све  то  омогућила.

Туђман, Кучан, Изетбеговић, Глигоров, нису применили чистку, Хрватска је преузели највише војне официре, као генерале Туса, Шпегеља (сам Вођа  повампирене  Ендехазије, Фрањо Туђман, који  је на оснивању ХДЗ-а рекао да је „НДХ била воља и жеља  хрватског  народа) био је Брозов генерал и чак председник СД „Партизан“) и др. Преузели су све дипломате, од којих су и данас многи  амбасадори,  саветници  председника, као Л. Линчар и др. Они су, за разлику од наших незналица, знали да дипломати не креирају спољну политику, већ је умећем, договорену у земљи, спроводе и то стриктно према инструкцијама, уз то извештавају о свим збивањима у земјљи пријема,  међународним, билатералним унутрашњим, посебно се баве заштитом својих држављана, на привременом или сталном боравку, носилаца пасоша земље одашиљања. Нормално, узели су их и због знања језика, као и познавања великог броја светских политичких личности и дипломата многих земаља са којима су раније службовали. Преузели су и многе Хрвате из СМУП-а, с шефом ДБ-еа Мустаћем на челу, који је покрао два пуна камиона докумената, досијеа и  одвезао у  њихову  им  лијпу и  плаву. Не треба понављати, на исти начин су поступиле  Македонија,  Словенија, БИХ.

Досманлије су по кључу (кључ у доба социјализма је био кључић) из 19 досманлијских партија довели своје бојовнике (актере  петооктобарске пироманске револуције) у МСП и у ДКП-а (амбасаде, конзулате). Са дипломатским  и  службеним пасошима, без дана радног искуства у дипломатији, без знања језика, понашали су се тако да су многи примери ушли у Гинисову књигу. Увели су до тада у историји дипломатије непознато звање –  дипломатски менаџери. Многе земље су одбијале да визирају дипломатске пасоше са таквим звањем.

Када су се најприје посвађале ДСС и ДС (Коштуница и Ђинђић, који  је за  разлику  од  Коштунице  био  државник у правом смислу те речи), а затим и патуљасте партије међусобно, тако су се те  свађе пренеле у ДКП-а. Тукли су се у амбасадама, шверцовали, правили дупле  уговоре  за изнајмљивање станова и резиденција (примера ради, уговор о закупу резиденције је износио 5.000 долара месечно, а други  уговор за Амбасаду 10.000 долара и тако крали унесрећену  Србију и нас пореске обвезнике), причали глупости лапрдали, изазивали подсмех страних дипломата на пријемима и брукали земљу одашиљања. Онај кравар, обучен у краварску одећу, чувени Ст. Протић је у Империји, такође, причао глупости: „Ја сам овде Председник, председник Владе, министар иностраних послова, ја креирам спољну  политику“. То је могао, гледано са аспекта  Бечких конвенција и многих других међународних уговора и  споразума, само  да  изјави човек  који  је  сазрео  за  затвор  или  лудницу.  У Империји су се хватали за главу, јер земља пријема жели да зна ставове земље одашиљања, а не његова лапрдања, која никога од  домаћина не обавезују. Тајним каналом су замолили да га опозовемо. Био је само шест  месеци амбасадор  у  Империји  (sic).

Зашто сам подсето на прошлост, зато што  су и  властодршци,  након  истека  Досманлијског закона о лустрацији 2013. наставили на разне начине да примењују тај закон,  да урушавају земљу Србију у свим областима живота у свим институцијама, посебно Правосуђу. Лустрирали су државу и све оно на чему почива држава. Ко је иоле  близу памети зна да данас постоји само, гледано географски, област-звана Србија (своједобно се председник Николић хвалио у ГС ОУН, у време најезде Исламиста, како је Србија отворила границе, а земља без граница није  суверена земља). То вишегодишње драстично урушавање Правосуђа, у којем је све од стручног угледа и моралног интегритета напустило и протјерано из ове најважније делатности. Када ће Србија доживети да они који је воде, буду фрустрирани, иако је лустрација, као што смо видели, недопустива: принципи и правила су да се људска права уређују само Уставом, да се не може судити за дело које у релевантном времену није било законом дефинисано као кажњиво, да закони не могу да имају ретроактивно дејство, да је судска заштита људских права гарантована, да је забрањено формирање ванредних судова, да се изборни систем уређује законом, да не сме бити дискриминације грађанин и др. принципи и  правила. Све  су  то  погазили.

Ви Анушка и Ваш шеф Алек Велики, као и неки министри се хвалите како се не смете мешати у Правосуђе. Прво, како се можете мешати  у нешто што сте срозали до апсурда, друго, обмањујете овај унесрећени народ да се не мешате, а ви сте наставили мешање, као  оно  које  је  било у доба министра правде, познате мац, мац, Маце и њеног сатрапа, отпораша и тајкуна Хомена. Тај убица права и правичности, наређивао је судијама како да пресуђују, наређивао је да се судски предмети, којима је тужена Влада или неки силник, склањају у подруме, где су се киселили годинама као Футошки купус. Лично сам доживео два пута – једном у време Језуите Хомена (читајте текст „Србији је  потребан један Ж. Мишле“, који је написао генијално дело „Вештица“), а други пут у време садашњих Језуита да је након расправе, судија изашла за мном у ходник и са сузама у очима се извињавала. „Опростите, тако ми је наређено да се прима вама понашам и да доносим одбијајуће решење, самохрана сам мајка, остала бих са  децом  без  коре  хлеба“.

Како да поступају, пресуђују судије, примера је безброј, а  најпознатији  је стопирање истраге против Млађана Динкића. Све је обустављено и повучено.Током 2006. године, тада је радикал Александар Вучић у Скупштини Србије махао затворском униформом на којој је било исписано име Млађана Динкића. Центар за новинарско истраживање Србије (ЦИНС) је пкушао да сазна ко је наредио обуставу судског процеса против Динкића. ЦИНС је писао „да се у Србији борба против корупције заправо често своди на медијске најаве и хапшења пред камерама“. И гле чуда, које се може десити само у Србији: На парламентарним изборима 2012. године, његова странка Г17 плус је наступила као део шире коалиције под називом Уједињени региони Србије, након чега постаје део владајуће коалиције уз СНС и СПС.  Динкићу су у новој Влади од јула 2012. поверили Сектор финансија и привреде. Након избора у марту 2014. године, Динкићева партија остаје испод цензуса, али Динкић постаје десна рука садашњег Вође, који га је поставио за свог заменика за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима (читај са Бин Зајебом). Дакле, тип који је улијетао са калашњиковима у Народну банку Србије (улетао је са калашњиковима и у Националну банку Украјине у Кијеву) и друге институције, који je укинуо солвентне српске банке и довео стране, који се обогатио на грбачи овога несрећног народа, никада није пороцесуиран. Зар није ЦИНИЗАМ доказивати кривице овога кривца,  суд је само требао да утврди степен кривице.

Да, драга Анушка, Ви, такође, немате појма која су овлашћења Ваше Владе и Министарства правде, тако да ламентирате како након упада у Скупштину разбојника са пиштаљком, које му је застава, за којим се и под којом се вековима гинуло, послужила ка букова мачуга да њом бије политичке противнике, пре свега, пчелицу Мају, очекујете од Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) да покрене кривични поступак. Како може ВЈТ, којег воде извесне Наташе, Александре и цели рукометни тим женскица, које годинама не покрећу кривичне поступке за доказана  кривична  дела, које, српски речено, лажу чак у писаној форми (види раније објављене дописе Александре  Грбовић, Нели Кубуровић и  Агенцији  за  борбу  против криминала и корупције у  којима обећава покретање  кривичног гоњења,  односно да ће покренути кривичне поступке, а не покрећу их већ више од 15 година, примера ради, против лопова који су покрали огромни Стамбени фонд савезних органа, изражен у милијардама, покрали уз одобрење Владе Србије, у ствари Влада је покрала и растурила тај стамбени фонд, без Ранг листе, одлуке Стамбене комисије  (и у тој супи мирођија је био Млађан  Динкић,  скинуо је са рачуна стамбеног фонда савезних органа 350  милиона динара, изражено по тадашњем курсу то је било 12 милиона марака. Да ли знате Госпа да је заменик шефа Представништва ЕК упутио писмо оштећеним, којима су припадале те непокретности и ти милиони за стамбене кредите, да ће посебно пратити тај криминал и корупцију након што су извршили увид у 54 документа, изношења садржаја тих докумената у  масмедијима и на конференцијама за штампу, те да Србија неће затворити поглавља 23. и 24. Ево, драга Анушка, тврдим, а то тврде и европски угледни политичари, паметнији од моје маленкости, да Србија неће  ући у  ЕУ за  т р и  х и љ а д е  година.

Да ли знате, госпа Анушка, Ваш шеф и министри да су се оштећени  обратили Државном већу тужилаца још 2017., односно поднели  захтева за покретање  дисциплинског поступка и разрешења јавног тужиоца ВЈТ, Наташе Кривокапић и њеног заменика Александре Грбовић  на  копији је  печат на  коме  пише,  примљено  22.12.2017. Државно веће тужилаца још није одговорило (а непоштовање  институције  разумни  рок мора  да  контролише  Министарство правде и  Ви  драга Анушка.  Такође,  драга  Ана, немојте  више,  тако  вам Бога, ако вјерујете у Бога, кукумавчити у Скупштини и у масмедијима, ако Вам изнесем истину, а ја се искључиво служим истином, јер за све што јавно кажем, к  томе напишем (све што није написано није ни десило), имам  доказе,  докумената, да се Уставни суд урушио, осрамотио, обрукао. Примера је безброј, ево само два: неуставна крађа пензија четири и по године и недоношење пресуда (и они се баве кисељењем купуса) да унесрећени не би стекли право да се обрате Европском суду за људска права, а то неко, можда  и  Ви  и разни силници, наређујете судијама Уставног суда (моја Жалба је поднесена Уставном суду 13. априла 2017., одговора нема).Ви и Ваша извршна власт, ваш Шеф, не дозвољавате Уставном суду да обавља судске послове из своје надлежности. Требало би да знате, а посебно министар правде, да се Европском суду za људска права u Стразбуру може обратити тек након прођених свих судских инстанци (основни, виши, врховни, уставни, судови).

Да ли Ви знате Анушка, а очито је  да не  знате, након  Ваших  изјава, чиме се бави Одељење за надзор у правосудним органима  у Вашем  Министарству правде: –  обавља послове надзора над применом Судског пословника и Правилника о управи у јавном тужилаштву, предлаже мере за отклањање уочених недостатака, надзире извршење наложених мера;- саставља анализе, извештаје и обавештења на основу  извршених прегледа, прикупљених података и извештаја;-  врши надзор над поступањем правосудних органа по притужбама и представкама;-посебно врши надзор над поступањем у предметима у вези са прописаним роковима, а у складу са Уставом и међународним уговорима гарантованим људским правом на суђење у разумном року и другим људским правима;- налаже мере за отклањање неправилности и контролише њихово провођење;-  издаје упутства из области судске управе;-  води евиденцију о извршеном надзору и о примљеним представкама;-   подноси извештаје о извршеном надзору;- прибавља извештаје о основаности притужбе и предузетим мерама;-   прати стање и примену прописа у правосудним органима и у складу с тим предлаже доношење одговарајућих закона и других прописа из области правосуђа и друге послове из делокруга Одељења, итд, итд. Одговорите јавно, драга Ана, да ли постоји начин смене, примера ради, Наташе Кривокапић и Александре Грбовић (када се уз све доказе оглушило  Државно  веће  тужилаца), да  друге у  разним  судовима  не набрајам.

И на крају да Вас још на  нешто упозорим, драга Анушка и све Ваше  министре и надасве вашег вољеног Вођу: Не играјте се са овим  народом, без обзира шта су му урадили светски и домаћи  зликовци: понизили га, осиромашили, испрљали, утрли му  историју, патриотизам, погазили национално биће, затрли историјско памћење, унаказили му језик, затиру ћирилицу, заразили, прво уранијумом, а онда нечим што назваше корона  (корона не постоји, постоје светске убице које у овим временима циљно убијају, а гледам  себе  и  многе  око  себе, већ смо сазрели за психијатријске болнице или за самоубиства) и надасве и пре свега, узели му веру, посвађали између себе владике и  друге  свете   оце (погледајте какве баханалије прави неки владика Григорије и не само Григорије). СПЦ сте отерали у клерикализам. Не изазивајте, заједно са оним примитивцима, тестерашима, силеџијама, табарошима, пиштаљкашима, пљачкашима за које не постоје закони, који нас сматрају стоком, са којима се сви ви  потајно талите и договарате, њихове баханалије вам подижу рејтинг, јер  сматрате да нам је свима сврака попила мозак. Ако овај народ „полуди“, експлодира, сви ћете отићи у оне  моје  бараке (види  текст „Браке  су  српска  судбина“)  или en lata de vasura.

 

Комнен Сератлић

 

 

Поделите:

2 Коментари

  1. Čim su ga poslali da bude zamenik za saradnju znači da Etihad planira celu Evropu da kupi sve zajedno sa aerodromima,personalom i kompanijama.
    Nije čudo što svaki mesec štrajkuju po Nemačkoj,Italiji,Španiji.
    Misle ako su JAT progutali u jednom zalogaju da svaka država ima svoje Dinkiće koji resetuju državne kompanije na hladan reset.
    Još im i ova korona ide na ruku jer pola aviokompanija po Evropi je na aparatima za održavanje života i u milosti državne pomoći.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here